Popović: Očekujem odgovornost za stanje vazduha u Srbiji

Najnoviji Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine za 2017. jedini na koji možemo da se oslonimo govori da je u nekoliko gradova Srbije prekoračenje vrednosti zagađujućih čestica bilo duže od 100 dana u godini, ukazao je Popović, pominjući Valjevo, Užice, Kragujevac i Beograd. Izveštaj nam govori da takvo stanje nije bilo samo prošle godine, već unazad nekoliko godina, podsetio je Popović, sagovornik novinarke Andrijane Milaćević u serijalu Bez rukavica.

Ako uzmemo u obzir te gradove u kojima je vazduh prezagađen, kategorisan trećom kategorijom, dođemo do zaključka da je oko 2,5 miliona ljudi u Srbiji povremeno izloženo zagađenom vazduhu, predočio je Popović.

Ugroženo je njihovo pravo na zdravu životnu sredinu, što je njihovo ustavno pravo, naglasio je on, pozivajući se na Izveštaj Agencije, mada smatra da je pouzdanost tih podataka veoma upitna. Popović tvrdi da su podaci Agencije na nivou od 22 odsto pouzdanosti, a trebalo bi da budu više od 90 odsto da bismo na osnovu njih mogli ispravno da saznamo kakvo je stanje vazduha.

Neko bi u trebalo da bude odgovoran za stanje vazduha, izjavio je Popović i obrazložio da je institucija zadužena za merenje čistoće vazduha i objavljivanje podataka Agencija za zaštitu životne sredine, dok je Vlada Srbije odgovorna za kvalitet života građana. Kvalitet nije uopšte na agendi Vlade i to je suštinski problem, ocenio je on i dodao da je razlog za zabrinutost u javnim politikama.

Popović ponavlja da je pravo na zdravu životnu sredinu Ustavom zagarantovano pravo svakog građanina Srbije, koja se ne štiti adekvatno. Prema njegovom stavu, dužnost je nadležnih, kada je vazduh prezagađen i vrednosti prekoračene, da o tome obaveste javnost i objasne kako da se postupa u takvim situacijama.

Izgovor tipa zagađenje je veće tokom grejne sezone je neodgovoran i neprihvatljiv, naglasio je Popović. On zato smatra da ključni problemi zagađenosti vazduha u Srbiji nisu čestice, već neodgovornost, neznanje i siromaštvo, kao posledica skupe, a neefikasne javne uprave.

Popović se zalaže za izmene Zakona o zaštiti vazduha u smislu da za nepoštovanje zakona sleduje kazna. Trebalo bi da shvatimo da izvori zagađenja nisu samo termoenergetska postrojenja, dodao je on i naglasio da bi institucije građanima trebalo da objasne kako da se ponašaju energetski efikasnije, mada je za to potrebno i da budu bogatiji. Siromašni građani ne mogu da primenjuju visoke standarde kvaliteta vazduha, konstatovao je Popović, koji smatra da bi građani o tome trebalo da razmišljaju i kada izlaze na izbore.

S druge strane, Radović tvrdi da Indeks kvaliteta vazduha pokazuje da je vazduh u Beogradu, Nišu i Novom Sadu umereno zagađen. On navodi da su pažnju medija privukla česta iskakanja iznad linija vrednosti zagađujućih materija u vazduhu koje su 50 mikrograma po kubnom metru na čas, mada je u pojedinim danima bilo je i velikih prekoračenja. Da podsetimo, Danas je već pisao o zagađenju vazduha u Nišu, u kojem je indeks zagađenosti bio duplno veći nego u Bankoku.

To ne daje sliku vazduha na teritoriji Srbije, ona se dobija na nivou godine kad Agencija proizvede godišnji Izveštaj o stanju životne sredine, a stanje vazduha je njegov deo, rekao je Radović. Upravo je to prava slika kvaliteta vazduha, ocenio je on i sugerisao da se pitanje uticaja zagađenja na stanovništvo postavi resoru zdravstva.

Svakako da zagađenje nije dobro, u Srbiji godišnje umre 6.000 ljudi od bolesti čiji uzrok je zagađen vazduh, naveo je Radović, uveren da nema potrebe da se paniči i alarmira. Relevantane podatke jedini sadrži Izveštaj Agencije, a najnoviji je za 2017. godinu, dok će za 2018. biti gotov u drugoj polovini ove godine, najavio je Radović.

Prema njegovom mišljenju, javnost Srbije je obaveštena o stanju vazduha, pošto Agencija svoje podatke u realnom vremenu objavljuje na sajtu, a već nekoliko godina ima i aplikacije za mobilne telefone. Tako obavestimo javnost da vazduh u određenom trenutku nije dobar, objasnio je Radović, koji tvrdi da je merenje pouzdano i da se građani apsolutno mogu osloniti na podatke Agencije o pravom stanju vazduha.

Merne stanice uglavnom su stigle donacijom iz IPA fondova i naša mreža predstavlja najsavremeniju tehnologiju. Trebalo bi, međutim, da ih je više mernih stanica i da bi se time povećao monitoring, rekao je Radović. On, ipak, priznaje ima razloga za zabrinutost, pošto je zagađenje vazduha verovatno i najveći izazov za zdravlje savremene civilizacije.

U svetu godišnje šest miliona ljudi umre od zagađenog vazduha. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, 9 od deset ljudi na planeti živi u sredini zagađenog vazduha, precizirao je Radović i konstatovao da Srbija, nažalost, nije izbegla tu statistiku. Srbiji su potrebna sistemska rešenja i to je ono što verujem da Vlada Srbije i resorno Ministarastvo rade, rekao Radović.

Prema njegovoj najavi, Ministarstvo za zaštitu životne sredine će uložiti pola milijarde dinara u gašenje kotlarnica i prelazak na bolja goriva. Upitan da li se naknade, koje uplaćuju veliki zagađivači, koriste za zaštitu sredine, on je odgovorio da one, pre svega, odlaze u budžet, a onda se pravi budžet Ministarstva zaštite životne sredine. Da li bi to trebalo da je više sredstava? Da, svakakao, svestan je Radović, koji napominje da bi o kvalitetu vazduha trebalo da se govori i zimi i leti, a ne samo u kriznim situacijama.

Ništa se ne može uraditi preko noći. Ako sad počnemo predano da radimo, tek za deset godina će se videti rezultati, zaključio je Radović.