Popović: Ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela je poseban prioritet Ministarstva pravde

To je učinjeno i kroz zakonsku mogućnost za ostvarivanje naknade štete tokom krivičnog postupka, umesto kao što je to do sada bilo, putem posebnog parničnog postupka.

Ministarka pravde Maja Popović, koja se učesnicima konferencije za novinare OEBS-a u Medija centru obratila putem video poruke, je rekla da je ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela „poseban prioritet“ ministarstva, povodom čega je 2020. usvojena Nacionalna strategija.

„Misija OEBS-a je dugogodišnji i pouzdan partner Ministarstva pravde za realizaciju projekta podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji, koji se finansira iz IPA sredstava. Ostvarivanje prava žrtava zahteva jedinstven pristup pravosudnih organa i prepoznata je potreba za uspostavljanje jednog koordinisanog sistema podrške. Osnovano je koordinaciono telo za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela, koje okuplja sve relevatne insitucije i Ministarstvo“, rekla je Popović.

Ministarka je najavila i da će više zakona biti izmenjeno da bi se poboljšala zaštita svedoka i žrtava krivičnh dela, u sladu sa standardima Evropske unije.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre je u video obraćanju rekao da EU „ohrabruje Srbiju da ubrza reforme i da osigurna da sve žrtve kriminala imaju garantovanu zaštitu i ostvarivanje svih prava“.

Prema rečima šefa Misije OEBS-a Jana Bratua, u toku četiri godine aktivnog partnerstva sa Ministarstvom pravde, u reformama koje su „u toku“ omogućeno je svedočenje na daljinu, donacijom konferencijske opreme koja omogućava takvo svedočenje žrtava, čime se izbegava viktimizacija žrtava, a promovisano je i pravo na odštetu u pravnom postupku.

„Konferencijsku opremu koja omogućava svedočenje na daljinu dobilo je pet viših sudova a koriste je i tužilaštva. Broj ovakvih svedočenja premašio je ukupan broj takvih svedočenja u pojedinim sudovima u prethodnih 17 godina“, rekao je Bratu i dodao da je u okviru projekta do sada sprovedeno niz obuka za više od 120 tužioca, advokata i sudija.

Predstavnica Ministarstva pravde za IPA projekat „EU za pravdu“ Darja Koturović je izjavila da reforme u oblasti zaštite žrtava i svedoka krivičnih dela podržava i akcioni plan za poglavlje 23 u pretpristupnim pregovorima za pridruživanje EU, kao i da je do sada usvojena nacionalna strategija i akcioni plan čije sprovođenje treba da doprinese stvaranju nacionalne mreže sluzbi za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela.

Koturović je navela i da je usvojena i strategija za procesuiranje ratnih zločina, „koja takođe ima u vidu unapređenje položaja žrtava i svedoka“.

Glavni koordinator za sprovođenje zaštite žrtava i svedoka krivičnih dela u Direkciji policije Bekir Dudić je rekao da je MUP osnovao radnu grupu „koja treba da pripremi akte u vezi sa projektom i Misijom OEBS-a koja projekat implementira“.

„Donet je niz važnih normativnih akata koji će unaprediti postupanje policije prema žrtvama i svedocima krivičnog dela, kao što su procena rizika ranjivosti i potreba oštecenog. Cilj je da se u kontaktu sa policijom ostvaruje pravo za informisanost, kao i obzirno ponašanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu.
Sve ovo važi i za maloletnike, sa kojima se razgovor obavlja u prisustvu roditelja, zastupnika ili organa starateljstva“, rekao je Dudić i dodao da obavezne instrukcije o ponašanju policije stupaju na snagu 1. juna ove godine.

Zamenica republičkog javnog tužioca Tamara Mirović je navela da „žrtve i svedoci nisu samo izvor informacija u postupku, već i lica koja imaju specifične potrebe“, kao i da „efikasnost vođenja krivičnog postupka u mnogome zavisi od toga koliko su žrtve i svedoci upoznati sa svojim pravima i koliko efikasno mogu da ih ostvaruju“.

„Organ postupka može odrediti status posebno osetljivog svedoka, zakon daje mogućnost da takvo lice bude ispitano u posebnoj prostoriji bez prisustva ostalih učesnika u postupku, pomoću tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. U (IPA) projektu donirana je ova oprema za pet viših sudova u Srbiji i nadležna javna tužilaštva, a nezavisno od ove opreme još deset tužilaštava opšte namene poseduje video-konferencijsku opremu koja omogućava ispitivanje osetljivih svedoka“, kazala je Mirović.

Ona je navela da je tokom 2020. i 2021. godine korišćenjem video-konferencijske opreme ispitano ukupno 265 posebno osetljivih i maloletnih svedoka, najčešće žrtava i svedoka za krivična dela protiv polne slobode, nasilje u porodici i trgovina ljudima.