U Srbiji 175 osoba na 100 hiljada stanovnika umire od zagađenja vazduha

Na osnovu prošlogodišnjih podataka o broju zagađenih gradova može se zaključiti da je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh. Agencija za zaštitu životne sredine još uvek nije objavila izveštaj koji se odnosi na kvalitet vazduha ove godine, ali su podaci građanima na raspolaganju u realnom vremenu.

Govoreći o grejnoj sezoni od oktobra 2021. do aprila 2022. jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Dejan Lekić, ukazao je na to da su rezultati veoma loši.

Lekić je istakao da je od 182 obuhvaćena dana u Valjevu 150 dana srednja vrednost zagađenosti vazduha bila iznad propisane granične vrednosti, a slede ga Novi Pazar, Užice i Kosjerić. Ukupan broj dana za koji je dozvoljeno prekoračenje granične vrednosti jeste 35, podsetio je Lekić.

– U Srbiji ima 29 gradova sa preko pedeset hiljada stanovnika, a podaci o kojima ja govorim obuhvataju 12 gradova. O ostalih 17 gradova ja ne govorim, ne zato što je u njima bio dobar kvalitet vazduha, već zato što se ne zna – objasnio je Lekić.

Jedan od osnivača NEA istakao je da je granična vrednost PM 2.5 čestica u vazduhu propisana zakonom 25 mikrograma po metru kubnom, a prosečna vrednost za prošlu grejnu sezonu u Novom Pazaru iznosila je 75,3 što je tri puta više od granične godišnje vrednosti, a petnaest puta više od preporuke SZO.

Pričajući o podacima građanskog monitoringa koji se odnose na ovu godinu, a obuhvataju period od januara do aprila, ukazao je na to da broj dana sa prekoračenjima u toku ove godine iznosi 101 dan.

– Ja ne mogu da verujem da niko to ne sme da kaže na nacionalnim frekvencijama. Praktično svi gradovi sa preko 50 hiljada stanovnika imaju prekoračenja – zaključio je Lekić.

Mirko Popović iz RERI istakao je na to da su podaci koje je Lekić izneo posledica loše politike.

– U Srbiji rešenje za zagađenje vazduha može da donese savestan, nazavisan i posvećen rad pravosuđa. Ostali su pokazali i da neće i da ne mogu – istakao je Popović.

Popović je kao ključan element kvalitetne politike istakao odgovornost – kako prema kreiranju i usvajanju politike, tako i prema njenom sprovođenju.

Milenko Jovanović govorio je o manjkavostima Zakona o zaštiti vazduha, ali je napomenuo da se on ni kao takav ne sprovodi.

– Ocenjinavanje kvaliteta vazduha se vrši na teritoriji zona i aglomeracija, ne pominju se sami gradovi, niti opštine. Tako imamo neverovatnu sliku da je zona Srbije prve kategorije, a zapravo nigde nije prve kategorije, svuda je vazduh prekomerno zagađen – rekao je Jovanović.

Nelogično je, kako Jovanović navodi, to što se pod aglomeracijom shvataju gradovi sa preko 250 hiljada stanovnika, kao i oni u kojima posluje teška industrija, te ova definicija ne obuhvata Valjevo, a uključuje Beočin koji je daleko manje zagađen.

Jovanović je ukazao na to da trenutna zakonska regulativa razlikuje tri kategorije vazduha, a da bi trebalo da postoji pet kategorija, te da bi poslednje dve kategorije trebale da spadaju pod nadležnost države, a ne lokalnih samouprava.

– Nek se za deset odsto smanji zagađenje, sačuvaće se hiljadu ljudskih života – podvukao je Jovanović.

Prof. dr Dragana Jovanović istakla je da PM čestice dugoročno ostaju u plućima i mozgu. Ona je govorila o bolestima koje zagađenje uzrokuje, poput karcinoma pluća, opstruktivne bolesti, ali i srčanih tegoba. Pulmološkinja je pojasnila da udisajem zagađenog vazduha PM čestice prelaze u krv, što može dovesti do infarkta, poremećaja srčanog ritma, ali i šloga i sklonosti ka stvaranju malignih tumora.

– Kada trudnice udišu ovaj vazduh, zagađivač prelazi kroz placentu u sam plod i dolazi do slabijeg razvoja ploda, povećanog rizika od spontanog pobacačaja. Deca se rađaju sa manjom telesnom masom i većom sklonosti ka astmi – rekla je Jovanović.

Ona je istakla da u Srbiji 175 osoba na 100 hiljada stanovnika umire od zagađenja, što nas stavlja na rekordno prvo mesto u Evropi.

– Mi ovde ne govorimo o problemima životne sredine, vec o osnovnim životnim problemima – nadovezao se Mirko Popović.