Popravlja crkvene satove

Mnogi iz nekoliko preduzeća u kojima je radio stalno ili privremeno i danas ga pamte pod tim imenom. Za njega sam čuo od Radinčana, jer je popravio sat na tornju crkve u Malim Radincima, četiri kilometra od Rume. Govore da kada se Jovan uhvati nekog posla, ne pušta ga dok ne reši problem. Još je bio deran kada je sve to počelo. Ovako se seća kako je došlo do toga da uđe u svet majstor za popravljanje i održavanje najsloženijih sklopova časovnika, koji nas povezuju sa prošlošću.

-Bilo je to krajem jednog leta, još sam bio mali dečak, kada sam posle žetve našao jedan veker. To su oni veliki i glasni budilnici, danas se smatraju starinskim satovima, koji imaju kupolu. Oni zapravo zvone pomoću jednog čekića koji udara u tu kupolu u obliku zvona. Kada se malo bolje analizira to je zapravo jedan crkveni sat u malom. Taj što sam našao nije radio jer mu je pukla opruga. Odneo sam taj sat kod ambara i štale koju mi je u to vreme ćale gradio. Zakačio sam veker na zid i onda umesto nedostajuće opruge namotao pola metra konopčića i žicu, a na kraj konopčića sam stavio jednu potkovicu. I uspelo je. Kada se konopčić odmotao, sat je počeo da zvoni. Bio sam neopisivo radostan. Popravio sam mehanizam zahvaljujući razmišljanju. To me onda stalno pratilo. Kada ljudi ne bi mogli da reše neki problem sa automobilima, raznim motorima, na benzin, naftu, gas ili struju i uopšte nekim mašinama, donosili su ih meni da rešavam. Moja osnovna struka je automehaničarska, ali sve manje to radim. Bavim se elektromotorima i evo s vremena na vreme crkvenim satovima.

– Dobro, ali kako to ide sa satovima. I to onim najkomplikovanijim, velikim, crkvenim starim vekovima?

– Jedan od najvećih poslova bio je posao oko sata u mom mestu, Malim Radincima, na crkvi iz 1765. godine. Znate, ranije je, još u doba kada nije bilo mobilnih telefona, a i oni fiksni su bili retki, postojao običaj da se noću stražari u crkvenom tornju kako bi se pazilo da se ne zapali žito, a ako se negde pojavi vatra davala se uzbuna zvonjavom crkvenih zvona. Obično su gore stražarili momci i dečaci koji su prekraćivali vreme zabavljajući se. Oko crkvenog sata bila je već rasturena drvena kućica, pa su iz mehanizma uzimali one čigre ili zvrkove, a zapravo delove satnog mehanizma. Sat je gotovo potpuno raznesen, izuzimajući osnovnu konstrukciju. To je trebalo raditi gotovo potpuno iznova.

Raspitivao se za delove u Beču i Budimpešti, ali odavno se te „sitnice“ nigde ne rade, već se i oni snalaze. Čitav posao je vodio Aca Jelić iz Rume, inače elektroinžienjer. Proračun i precizne nacrte delova koje treba ugraditi u sat dali smo da nam izradi Mirko Kunovac, koji je nažalost sada pokojni. I on je to odlično uradio. Radili smo na popravkama i održavanju crkvenih satova i u Futogu i Novom Sadu. Zamenili smo praktično čitav mehanizam i kazaljke na crkvi u Futogu, a u Novom Sadu smo radili i na pravoslavnoj Sabornoj crkvi i na katoličkoj Katedrali. Satni mehanizmi su iz doba Austrougarske i isti su u svim ovim crkvama… Samo su kvarovi različiti. Kod novosadske Saborne crkve radilo se o mehanizmu koji pokreće kazaljke, koji se morao servisirati, a na Katedrali ugradili smo dva mehanizma za otkucavanje na svakih petnaest minuta i na svaki sat. Što se Saborne crkve u Beogradu tiče popravili smo i mali sat, koji daje ono ding-dong, a onda i veliko zvono koje udara i obaveštava koliko je sati. Bilo je važno popraviti i osnovni mehanizam, centralni kardan, prenosnike. Osnovni impuls je danas kod satova elektronski, a čitav mehanizam je kakav je i bio onda kada je ugrađivan. To je posebna, stara muzika.

To mu je sada postalo i zadovoljstvo.

– Drago mi je da svuda obnavljamo ove satove, koji su ujedno i pokretači zvona. Lepo je čuti satove, zapravo njihova zvona, kako obaveštavaju ljude koliko je sati. Nije reč samo o zvuku nego i o čuvanju naše tradicije. Uglavnom se radi o satovima koji su u prečniku dugi dva metra, a kazaljkama od oko metra.

Od Big Bena do Sahat kule

U radu pod nazivom Konstruktivna geometrija i kinematika mehaničkih časovnika, a radi se o stručnoj analizi dr Branislava Popkonstantinovića, mr Zorana Jelića i Vladimira Ćalića analizirani su javni, toranjski i crkveni časovnici koji poseduju stare mehanizme. Kao najznačajniji i najpoznatiji pominju se sat na kuli svetog Spasa u Moskvi, veliki Vestminterski časovnik na kuli svetog Stefana u Londonu (Big Beng), onda onaj na crkvi svetog Marka u Veneciji i Astronomski sat Orloj u Pragu. Što se naše zemlje tiče posebno se ističu satovi na Sabornoj crkvi i na kalemegdanskoj Sahat kuli, u Beogradu, te onaj na Petrovaradinskoj tvrđavi, u Novom Sadu.