Popravni za „keltskog tigra“

Kada je aprila 2008. dotadašnji premijer Berthi Ahern podneo ostavku ni slutio nije da je otvorio Pandorinu kutiju, koju njegovi politički naslednici do danas bezuspešno pokušavaju da zatvore. Ali, đavo je izašao i stvari se teško vraćaju u normalu. Nedugo posle njegovog odlaska, novi premijer Brajan Kouen (ministar finansija u Ahernovoj vladi p.a.) nije uspeo da konsoliduje redove svog „reformisanog“ kabineta, pristup referendumskoj kampanji bio je potcenjivački pa je Irska za tren oka od ponosnog keltskog tigra postala evropska crna ovca koja po drugi put zagorčava život briselskoj administraciji. Prvi put, Irska je takođe tek na popravnom ispitu ratifikovala Ugovor iz Nice, kojim se utro put za veliko proširenje EU za 10 novih članica početkom ovog veka.

Od tada, Irska grca u dugovima, nezaposlenost je dostigla svoj maksimum za poslednjih dvadesetak godina, recesija je postala ključna reč svih društvenih sfera, a korupcija postala tema broj jedan ovdašnjih medija.

U takvoj atmosferi, kao grogirani bokser aktuelna politička elita je krenula u kampanju za novo „DA“. I ovoga puta je dobila široku podršku, manje-više svih parlamentarnih partija osim radikalne nacionalističke levice Šin Fejna, koji su, pak, u svoju „koaliciju“ primili i antievropski pokret Libertas, te gotovo sve sindikate koji su na irskoj sceni i te kako respektabilna grupacija. Konačno, tu je i narod, nezadovoljan ekonomskim slomom, koji traži način kako da se osveti bahatoj eliti na vlasti. A takva grupa ljudi nije mala. „I prošli put sam glasao protiv, a glasao sam i sada, zato što ova zemlja traži promene. Zato što političari ne misle za dobro Irske već samo za svoje dobro“, rekao je jedan pristalica Šin Fejna, inače dablinski taksista koji ispred svog udruženja već drugi dan štrajkuje u centru grada.

Politički prosvećeniji protivnici „Lisabona“ od ovog taksiste, međutim, ističu da nije vlada ta zbog koje su oni zaokružili „NE“.

– Apsolutno nije tačno da zbog vlade ljudi glasaju protiv. Oni glasaju protiv jer se osećaju ugroženim, s pravom misle da će Irska predati deo svog suvereniteta Evropskoj uniji pa se tako neće više pitati o emigraciji i azilu, te da će u toj situaciji Evropa biti ta koja će odlučivati. Konačno, laž je da to što vlada priča da „DA“ glas znači „da“ za nova radna mesta i bolji život. Zapravo, jedini posao koji će biti siguran ukoliko pobedi „DA“ biće Kouenov posao premijera – rekao je dan pred glasanje jedan od jastrebova antireferendumske kampanje Deklan Ginli ispred organizacije Libertas.

S druge strane, mnogi se slažu da je Irska pregurala ono najgore i da nije doživela sudbinu Islanda samo zbog paternalističke Evropske unije koja je bila siguran zaklon od kriznog cunamija.

Svedeno u tri-četiri rečenice, „koalicija“ koja je za izglasavanje Lisabonskog sporazuma daje sledeće argumente: da je (EU) nije bilo pre 20 godina, Irska bi danas bila na nivou najnerazvijenijih zemalja trećeg sveta; da je (EU) nije bilo pre deset godina Irska se danas ne bi nazivala „Keltskim tigrom“, a da je nije bilo pre godinu dana Irska bi sada doživljavala ekonomski debakl epskih razmera.

– Svako ko kaže da nam EU nije potrebna neprijatelj je ne samo Irske već je neprijatelj svoje dece, svoje porodice – slaže se Džek Pouer iz Vaterforda, jedan od onih koji snažno podržavaju evropske reforme. „Da budem iskren, ni sam ne znam zašto prvi referendum nije uspeo. Možda zato što ljudi nisu bili svesni veličine zadatka, možda zato što su političari pravili lične kampanje od tog referenduma gde su sami sebe predstavljali, kao da su oni sami vladari i nosioci temelja na kojima počiva EU, a možda i zato što se plaše za svoja radna mesta posle onog velikog proširenja“.

Za Ponera to nije dobro jer, kako nam objašnjava, Irska je zemlja koja ima 40 miliona ljudi u dijaspori naspram svega pet miliona na Ostrvu i koja vrlo dobro zna šta znači biti prinuđen da odeš negde za boljim životom. S druge strane, kaže Pauer, irsko društvo je i samo bilo integrisano u već stvorenu EU, pa smo i mi tako jednom nekome bili smetnja, pa nije pošteno da mi sada ne dozvolimo drugima da osete koristi od EU.

Činjenice

* Republika Irska je jedina od 27 zemalja članica EU čiji građani odlučuju o Ugovoru na referendumu. U drugim zemljama o tome odlučuje parlament;

* Lisabonski ugovor do sada su ratifikovali parlamenti svih država članica Unije izuzev Češke i Poljske;

* Više od tri miliona birača imalo je pravo glasa na referendumu u Irskoj. Prvi rezultati očekuju se danas po podne;

* Irci glasaju o istom tekstu sporazuma kao i prošle godine, iako su lideri EU dali specifična usmena obećanja povodom pitanja koja su Irce činila nervoznim na referendumu prošle godine – zemlja neće biti u obavezi da legalizuje abortus, vojna neutralnost neće biti dovedena u pitanje kao i nametanje poreske politike EU;

* U slučaju konačne ratifikacije Lisabonskog sporazuma u novembru je predviđeno da svaka država članica formalno nominuje svoje komesare te da počnu parlamentarna saslušanja o nominacijama;

* Potom će uslediti pregovori između država članica o novom mestu predsednika Evropskog saveta (grupe lidera država EU) i visokog predstavnika za spoljne poslove. Lisabonski ugovor povećaće ovlašćenja Evropskog parlamenta da donosi odluke u saradnji sa Evropskim savetom.