Popularnost Sarkozija na dosad najnižem nivou

Popularnost Nikole Sarkozija kao šefa države spala je na dosad najniži nivo, rečeno je u posebnoj TV emisiji u kojoj je predsednik Francuske odgovarao na pitanja novinara povodom prve godine mandata. Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, samo 29 odsto građana je zadovoljno radom predsednika. Niko od Sarkozijevih prethodnika, od kako je 1958. uveden predsednički sistem, nije imao tako malu podršku građana.
Najveći deo pitanja odnosio se na unutrašnju politiku i na standard građana koji se pogoršava, iako se Sarkozijeva izborna kampanja zasnivala na obećanjima o njegovom poboljšanju. Predsednik je odgovarao na pitanja o reformi školskog sistema, o „štrajku“ učenika zbog smanjenja nastavnog osoblja, o budžetskom deficitu koji se ne smanjuje iako je tokom predizborne kampanje obećano da će 2012. biti uravnotežen…
Mada je Sarkozi priznao da je bilo grešaka, jasno je rekao da neće menjati politiku i da će se rezultat videti na kraju petogodišnjeg mandata. Isticao je kao svoj najveći uspeh, vidljiv već posle godinu dana, pad broja nezaposlenih, kojih je danas „tek 7,5 odsto, manje od 1,9 miliona, najmanje od 1974“.

Za prijem Turske u EU potreban referendum

Sarkozi je rekao da nema svrhe da se Francuzi referendumski izjašnjavaju o prijemu država Balkana u Evropsku uniju „jer je svima jasno da se njihovim članstvom stabilizuje cela regija“. Istakao je kao dobar primer Sloveniju, koja je značajno napredovala, otkako je pre samo četiri godine pristupila Uniji. Podvukao je da referendum nije ukinut, već da on više nije obavezan i da će se primeniti samo ako se „jednog dana bude odlučivalo o prijemu Turske“. „Zašto referendumski odlučivati, na primer, o prijemu Hrvatske, koja ima nekoliko miliona stanovnika i koja je u Evropi? Turska je sasvim drugi primer sa skoro sto miliona stanovnika, koji najvećim delom žive izvan Evrope“, rekao je Sarkozi.

Kada je reč o odnosima sa Kinom i eventualnom francuskom bojkotu otvaranja Olimpijskih igara, predsednik je ukazao da se Pariz trudi da pokrene razgovore kineskih zvaničnika sa dalaj-lamom, i da veruje da će u tome uspeti. Slanje dodatnih 700 francuskih vojnika u Avganistan, Sarkozi je opravdao borbom „protiv talibanskih terorista koji gaze najosnovnija ljudska prava“. Podsetio je da su talibani odsekli ruku Avganistanki koja je manikirala nokte, i da zabranjuju ženskoj deci da se obrazuju. Odbacio je mogućnost pregovora sa talibanima, Hamasom i Iranom zbog izjava da „Izrael treba zbrisati sa mape“.
Reakcije medija na intervju su podeljene. Desničarski Poen smatra da je Sarkozi jasno i ubedljivo odgovorio na sva neugodna pitanja. Nezavisni i uvek kritični Marijan smatra da su petorica novinara koji su postavljali pitanja bili suviše suzdržani, jer nisu dotakli najtugaljivije spoljnopolitičke teme, kao što je glamurozna poseta Moamera Gadafija Parizu i Sarkozijevi razgovori s njim, iako i libijski lider „smatra poput Hamasa i Irana da Izrael treba izbrisati“. Novinarima je zamereno i to što predsednika ništa nisu pitali o približavanju Francuske Sjedinjenim Američkim Državama i o spoljnoj politici Vašingtona. Zoran M.