Zamislite da učeniku kažete da je nezadovoljavajući ili da učenici napišete da je dovoljna: Kako će se u školama popunjavati svedočanstva?

Na meti kritika našao se član 37 Zakona koji propisuje da su organi javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti obrazovanja i vaspitanja dužni da koriste rodno osetljiv jezik, odnosno jezik koji je u skladu sa gramatičkim rodom u svedočanstvima i diplomama.

Mediji su nedavno preneli izjavu Zorice Mršević, autorke Smernica za primenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koja je pojasnila da će ocene za osobe ženskog pola biti umesto odličan – odlična ili umesto vrlo dobar – vrlo dobra.

Iako zakon propisuje novčane kazne od 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice koje ne postupi po obavezama u članu 37, nadležni su naglasili da se u slučaju kršenja tih obaveza u obrazovanju postupak neće pokrenuti po službenoj dužnosti, već samo u slučaju da ga pokrene neko ko ima pravno relevantan interes da to uradi.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pitali smo da li je gore pomenuto tumačenje tačno, s obzirom na to da se ne ocenjuju učenici i učenice, već uspeh, odnosno njihovo postignuće, ali su nas oni uputili na Ministarstvo prosvete, budući da se ovo pitanje odnosi na primenu posebnih mera u oblasti obrazovanja.

Iz Ministarstva prosvete, međutim, nisu do objavljivanja ovog teksta odgovorili Danasu.

Maja Radović, profesorka srpskog jezika i književnosti u beogradskoj OŠ „Jovan Miodragović“, kaže da se primenom Zakona o rodnoj ravnopravnosti moralo ozbiljnije pozabaviti i upoznati sa zakonima i pravilnicima iz oblasti obrazovanja, naročito sa Pravilnikom o ocenjivanju.

– Zakon mora biti konkretniji i precizniji, naročito u svom članu 37 koji se odnosi na oblast obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, da ne bi došlo, kao što smo imali priliku da pročitamo u medijima do pogrešnog tumačenja koje kaže da će „ocene za osobe ženskog pola biti umesto odličan – odlična ili umesto vrlo dobar – vrlo dobra – kaže za Danas Radović.

Ona dodaje da „neko ko je pročitao Pravilnik o ocenjivanju ne može da kaže da će učenik biti ocenjen kao odličan, a učenica kao odlična, jer se ne ocenjuju učenici kao ličnosti, već, kako i sam Pravilnik kaže – njihov uspeh.

– Uspeh može biti odličan, vrlo dobar, pa i nedovoljan, a ne dete. Zamislite da sutra u vežbanku svoje učenice treba da napišem – nedovoljna, imajući u vidu njen pol i rod, a ne gramatički rode reči uspeh, koji se zapravo ocenjuje, a koji je muškog roda. Pa kakav bih ja onda nastavnik srpskog jezika bila, makar bio on i najsenzitivniji – pita Radović.

Ona citira član Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji u članu 7 kaže da se zaključna ocena, samim tim i svaka druga ocena, utvrđuje za uspeh učenika iz predmeta.

– Ono što može da bude zbunjujuće jeste što se za utvrđivanje uspeha, što je reč muškog roda, koristi ocena, koja je reč ženskog roda, ali nijedno ni drugo nije u vezi sa ličnošću deteta. Ovde bi jedino moglo da se interveniše u smislu ako je već ocena, nek bude odlična, vrlo dobra, dobra…ali se i one u krajnjoj liniji odnose na uspeh – komentariše naša sagovornica.

Radović smatra da će još veću pometnju doneti ocenjivanje vladanja, jer se u celu priču unosi i reč srednjeg roda – to vladanje.

– U članu 14 Pravilnika o ocenjivanju je navedeno sledeće: Zaključna ocena iz vladanja iz stava 3. ovog člana na kraju prvog i drugog polugodišta jeste: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2) i nezadovoljavajuće (1) i svaka od navedenih ocena utiče na opšti uspeh učenika. Znači, nije dete nezadovoljavajuće, nego njegovo vladanje. Zamislite da sutra učeniku treba da kažete: ti si nezadovoljavajući. Ili ti si nedovoljan. Ili učenici da napišete da je dovoljna ili nedovoljna. Ja biram da i dalje ocenjujem uspeh dece, a ne decu, da poštujem pravila jezika koji zaista ne postoji samo da bi zadovoljio formu, i da zaista i ovaj put ne promašim suštinu – navodi Radović.

Ona iznosi i konkretan predlog kako bi se doprinelo rodnoj ravnopravnosti, možda još direktnije i bliže deci.

– Mogla bi se, na primer, izdvojiti određena sredstva iz budžeta da se opreme kabineti u školama. Na zidovima mog kabineta okačeno je 11 slika poznatih pisaca, i samo jedna slika poznate pesnikinje, a to je Desanka Maksimović. Neko je, možda, u svom kabinetu uspeo da vidi i Isidoru Sekulić, i time bi se priča o ženama u našoj književnosti završila. Iako su Milica Stojadinović – Srpkinja, Grozdana Olujić, Jasminka Petrović, Svetlana Velmar Janković već odavno u školskim programima, moji učenici četiri puta nedeljno četiri godine gledaju uvek ista lica. I onda se ne čudim kada na časovima odeljenjske zajednice, kada govorimo o diskriminaciji, moj učenik kaže:“ Nastavnice, pa pogledajte zid i sve će Vam biti jasno“ – ističe Radović.

U više škola nam je rečeno da nisu dobili nikakvo uputstvo iz Ministarstva prosvete u vezi sa popunjavanjem svedočanstva i diploma.

Inače, postojeći obrasci svedočanstava i diploma već prepoznaju muški i ženski rod (učenik/ca) i u njima jasno piše da se upisuju ocene za postignuti uspeh.