Poražavajuće ako navijači imaju više autoriteta u Srbiji od lekara

Ne mogu da nađem niti jedan razlog zašto su se fudbalski mečevi morali desiti uz prisustvo publike, mada je i njihovo održavanje uopšte nerazumno. Najveći je problem što se išlo iz krajnosti u krajnost – ili je cela zemlja u kućnom pritvoru, ili su svi na stadionima i žurkama – kaže u razgovoru za Danas epidemiolog Predrag Đurić, komentarišući dozvolu da se publika vrati na tribine, kao i odigranu utakmicu finala fudbalskog Kupa Srbije pred navijačima u nedelji kada zemlja nastavlja da beleži rast obolelih od korona virusa.

On objašnjava da je „bez podataka dobijenih epidemiološkim ispitivanjem“ teško reći da li se i na koji način skok zaraženih može dovesti u vezu sa sportskim događajima koji su organizovani, dodajući istovremeno „da je verovatno do nastanka nedavnih infekcija došlo na više načina, odnosno pod različitim okolnostima“.

Na pitanje Danasa kako vidi spekulacije da je dozvoljeno igranje utakmica pred publikom kao usluga vlasti navijačima, sagovornik Danasa kaže da „navijači postoje svuda u svetu, ali nisam čuo da igde oni diktiraju protivepidemijske mere“.

– Ako u tome ima istine, zaista bi bilo poražavajuće da oni imaju više autoriteta u Srbiji od lekara – ističe Đurić.

Tokom prošle nedelje u Srbiji je prema zvaničnim podacima otkrivano oko 90-ak novozaraženih, da bi taj broj počeo da raste od utorka (102), što je nastavljeno i narednih dana – sreda (143), četvrtak (137), petak (193).

Istovremeno, istraživački portal Birn objavio je da je krajem prošle nedelje zapravo otkrivao mnogo više zaraženih (između 300 i 340) dnevno, ali da su te cifre prikrivane od javnosti.

Niko od članova Kriznog štaba nije demantovao ove navode Birna, dok su istovremeno otvaranje novih kovid bolnica, ogromne gužve u kovid ambulantama, zastoj u obradi testova govorili u prilog tome da se u Srbiji epidemija ponovo razbuktava.

Kako je rekla članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević, radi se o drugom „piku“ prvog talasa za koji se nada da neće biti jak kao prvi koji smo imali u aprilu.

Ona je takođe najavila da bi u trenutnoj situaciji jedna od novih „restriktivnih“ mera moglo biti ograničenje rada noćnih klubova.

A slično je juče ponovio i Predrag Kon rekavši da „možemo da razmišljamo i o prekidu rada noćnih klubova i smanjenju radnog vremena lokala“.

Na pitanje šta treba sada raditi, epidemiolog Predrag Đurić odgovara da su mere koje smo ranije imali (tokom vanrednog stanja) bile nerazumne, dok su one koje su nastavile da se primenjuju nekoliko nedelja nakon ukidanja vanrednog stanja bile opravdane.

– Pod nerazumnim merama prvenstveno mislim na potpunu zabranu izlaska iz domova, vojsku na ulici, sajamske bolnice i javne karantine. To nije trebalo ni primenjivati. Mere koje i te kako imaju smisla su zabrana javnih okupljanja, ograničenje broja osoba u grupi na članove porodice ili partnere, značajno ograničiti broj putnika u javnom prevozu unutar jednog vozila, kućna dostava namirnica starijim sugrađanima, obavezno nošenje maski u javnim objektima i preporuka istog pri porodičnim okupljanjima. I to je trebalo održati, smatra Đurić, dodajući da je trebalo razmišljati i o uvođenju novih mera kao što su „ljudski uslovi za zakazivanje termina u zdravstvenim ustanovama, bankama, poštama kako bi se izbegli redovi, povećanje osoblja u tim službama i u prodaji namirnica, proširenje pešačkih i biciklističkih zona…“.

Na poslednjoj sednici Kriznog štaba održanoj u ponedeljak, jedina nova mera koja je doneta je obavezno nošenje maski u javnom prevozu. Istovremeno, poslednjih nedelja članovi Kriznog štaba ponavljali su poruku da je sada sva odgovornost na građanima i da isključivo od njihovog ponašanja zavisi kako će epidemija dalje teći. Odgovarajući na pitanje kako vidi tu poruku, Đurić kaže da „prebacivanje odgovornosti na građane najmanje košta“.

– Lično sam tužan što nas pandemija ničemu nije naučila – ne čujem uopšte predloge za značajno povećanje zdravstvenog budžeta, za mnogo više zdravstvenih radnika i radnika u domovima za stare, bolju organizaciju svakodnevnog života koji će biti prihvatljiviji za građane. Razumem da su lekari podneli ogroman teret tokom pandemije, ali ipak ne mogu da se složim sa njihovim ćutanjem. Danas više nego ikad lekari, sem što pružaju zdravstvenu zaštitu, imaju obavezu i da budu istaknuti intelektualci, prometeji jednog boljeg i pravičnijeg društva – zaključuje Đurić.

Svi kalkulišu sa što manje troškova

Upitan da prokomentariše mogućnost da iza sveopšteg popuštanja mera na jednoj strani, i pooštravanja kriterijuma za testiranje i slanje u samoizolaciju na drugoj, zapravo stoji namera do dođe do tihog prokužavanja, Predrag Đurić ističe da se „od početka pandemije diskutuje na koji način pronaći najbolji odnos između protivepidemijskih mera i uobičajenog načina života“. „Opcije se kreću od što striktnijeg ograničenja prenošenja, pa do puštanja stihijskog toka koji bi vodio širokom prokužavanju. Međutim, svesni smo da je u većini evropskih zemalja trenutna prokuženost jednocifrena (a izolacija je bila mnogo blaža nego u Srbiji). Stavovi uglavnom zavise od ugla posmatranja: iz ugla kapitala bitno je da radnici ne izostaju sa posla, pa bi odatle logično stizali glasovi za masovno prokužavanje. Sa aspekta zdravstvenog sistema, najznačajnije je da bolnice ne budu prebukirane. Oba ugla posmatranja kalkulišu sa što manjim troškovima“, navodi Đurić.

Sve više zaraženih u domovima za stare

Beograd – U Srbiji je u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika i domovima za smeštaj odraslih i starih prisustvo korona virusa je potvrđeno kod 127 korisnika – tri više nego pre dva dana, i kod 40 zaposlenih – pet više nego tada, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ukupan broj izlečenih korisnika ustanova socijalne zaštite je 520, a broj izlečenog osoblja tih ustanova je 195. Ti brojevi se nisu promenili od pre dva dana, kada su saopšteni. D. D.