Poražavajući podaci „Femicid memorijala“: U Srbiji ubijeno 406 žena i devojčica od 2011. do 2023.

Vanja Macanović iz te organizacije naglasila je da je ideja bila da se podaci o femicidu u Srbiji objedine na jednom mestu, ali i da se sećamo žena koje su ubijene u porodično-pratnerskom i seksualnom nasilju.

Memorijal obrađuje 406 slučajeva femicida, od čega je 391 slučajeva ubijenih žena i 15 devojčica.

Kako je Macanović objasnila, pojedini slučajevi su izostavljeni, kao i slučajevi samoubistava žena, do kojih je došlo kao posledica nasilja.

Prema njenim rečima, kroz tu bazu omogućena je pretraga po različitim filterima, tako da svako ko želi da pronađe informacija o slučajevima femicida može jednostavno to učiniti posredstvom platforme „Femicid memorijal“.

Takođe, objasnila je Macanović, podaci mogu biti preuzeti u formi eksel tabele ili pojedinačnih podataka prema filterima.

Ona je predočila podatke koji govore o tome da najviše žena bude ubijeno u julu – čak 12,32 odsto.

Kada je reč o starosti žena, najveći broj žrtava imao je između 46 i 55 godina, njih 88, odnosno 21,67 odsto.

Najviše femicida zabeleženo je u Beogradu – 80, odnosno 19,7 odsto, a zatim u Južnobačkom okrugu – 35, odnosno 8,62 odsto.

U partnerskom nasilju ubijeno je 51,97 odsto žena, od čega 34,24 u braku i 17,73 odsto u parnerskoj vezi.

U drugom porodičnom odnosu ubijeno je 39,8 odsto žena, od čega je u najvećem broju slučajeva ubica bio sin.

Bivši partneri ubice su u 15,76 odsto slučajeva.

Silovatelji, poznanici, progonitelji i korisnici usluga prostitucije izvršioci femicida su u 2,47 odsto ispitanih slučajeva.

Najčešće sredstvo ubistva je hladno oružje (nož, skalpel, sekira, satara ili drugi oštri predmeti) u 38 odsto slučajeva.

Vatreno oružje je na drugom mestu u 31,46 odsto slučajeva.

Sledi ubistvo prebijanjem i bacanjem sa visine u 21,29 odsto slučajeva, kao i davljenje u 6,84 odsto slučajeva.

Prema rečima Vanje Macanović, pokazalo se da je za ženu najnesigurnije mesto upravo njen dom, jer podaci pokazuju da je 54,68 odsto žena ubijeno u kući ili stanu u kom su živele sa partnerom ili drugom osobom koja ih ubila.

Macanović je ocenila da su žene koje žive u nasilju prestale da veruju institucijama i da zbog toga ne prijavjuju nasilje.

Ipak, ona je ukazala na to da, bez obzira na to kakvo je javno mnjenje o prijavljivanju nasilja, uglavnom su životi žena, koje su prijavile nasilje, bili spaseni.