Zbog velikog broja srčanih udara i malignih oboljenja, koji „kosi“ stanovnike Srbije poslednjih decenija, naša zemlja bi uskoro mogla da uvede dodatno oporezivanje grickalica, energetskih napitaka i svih obojenih pića sa visokim sadržajem šećera i kofeina.
Prema podacima Instituta Batut iz 2007, kardiovaskularne bolesti i maligni tumori predstavljaju više od tri četvrtine svih uzroka smrti – oboljenja srca i krvnih sudova činila su više od polovine, a skoro svaka peta umrla osoba bila je žrtva malignog tumora. Nepravilna ishrana jedan je od glavnih faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti – pored pušenja, hipertenzije, gojaznosti, fizičke neaktivnosti. Statistički gledano, u Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba premine od posledica bolesti srca ili krvnih sudova.
Stručnjaci smatraju da bi dodatno oporezivanje grickalica dovelo do proizvodnje kvalitetnijih namirnica, ali i da bi taj porez trebalo iskoristiti za ulaganje u obrazovanje o zdravom stilu života.
– Svesni smo činjenice da postoji veliki broj namirnica koje po svom sastavu i kalorijskoj vrednosti štete zdravlju stanovništva, ali, tek kada dobijemo mišljenja nadležnih institucija, moći ćemo da preduzmemo konkretne korake i predložimo mere – ističe ministar zdravlja Zoran Stanković.
Ideja o uvođenju poreza na „brzu hranu“ nije novina. Obojeni napici i namirnice sa visokim sadržajem šećera, soli i kofeina, u Mađarskoj će od 1. septembra biti dodatno oporezovani. Dodatni porez u Mađarskoj biće u visini od pet do 20 odsto vrednosti proizvoda, a „obrušiće se“ na industrijski pakovana peciva, slane grickalice, osvežavajuće napitke koji sadrže male količine voćnog soka. Porez će plaćati domaći proizvođači, a za uvoznu robu uvoznici. Za napitke porez će iznositi do 250 forinti, odnosno oko jedan evro po litru, a za namirnice od 100 do 200 forinti po kilogramu.
Ukoliko bi i u Srbiji bio uveden sličan namet na grickalice i napitke, to bi, poređenja radi, izgledalo ovako – pakovanje čipsa od 100 grama koje sada košta od 78,9 do 82,9 dinara, „obogaćeno“ porezom bilo bi skuplje od četiri do osam dinara. Popularni „smoki“ od 150 grama plaćali bismo umesto sadašnjih 83,1 dinar, 6,6 do 13,3 dinara više, odnosno 89,7 do 96,4 dinara. Ljubitelji kroasana morali bi da izdvoje umesto 117,1 dinar za pakovanje od 200 grama, približno osam do 16 dinara više, odnosno 125,1 do 133,1 dinar. „Mađarski porez“ kod nas najviše bi pogodio ljubitelje energetskih napitaka. Tako bi za jednu limenku od 0,33 litra čije se cene, zavisno od brenda i proizvođača kreću od 52,3 (buster), oko 90 (guarana), do 155,9 (red bul) – izdvajali oko 34 dinara više, odnosno jedan evro po litru.
Mirjana Pavlović, direktorka programa Zdrava hrana – zelena jabuka, kaže za Danas da bi uvođenje takve mere verovatno bilo stimulativno za proizvodnju kvalitetnijih namirnica.
– U kategoriju dodatno oporezovanih, štetnih proizvoda svakako bi trebalo uvrstiti slatke napitke sa velikom količinom šećera, veštačkim bojama, stabilizatorima i drugim aditivima, koji su, nažalost, jeftini. Jer, iako nezdrave, takve namirnice su konkurentne i primamljive za džep naših građana – kaže Pavlovićeva.
Ona dodaje da je svest potrošača danas značajno veća nego pre 22 godine kada je startovao program Zelena jabuka, a mlađa populacija u našoj zemlji sve više obraća pažnju na etikete. Prema njenim rečima, prehrambeni proizvodi u našoj zemlji su i pre usklađivanja propisa sa Evropskom unijom prolazili dobru kontrolu, ali nisu bili dobro obeleženi. Sada se to menja nabolje.
– Inicijative u smislu uvođenja poreza na „brzu hranu“ razmatrane su u zemljama Zapadne Evrope i SAD još od osamdesetih godina prošlog veka, a mišljenja o tom pitanju su podeljena. Dok bi, po jednima, na navike u ishrani više uticale cene hrane, po drugima, osobe koje imaju zdravstvenih problema kao posledicu nepravilne ishrane manje reaguju na uvođenje takvih mera. Potrebno je tačno specifikovati vrstu hrane i pića koja bi trebalo da se oporezuju, a deo sredstava prikupljenih od poreza trebalo bi svakako da se iskoristi za ulaganje u promociju zdravih stilova života, dakle edukaciju, ali i subvencionisanje cena namirnica koje su poželjne u ishrani – kaže za Danas Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Centru za promociju zdravlja Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“.
Prema njenim rečima, loše navike u ishrani moguće je izmeniti, a edukacija o faktorima rizika za nastanak bolesti koje su posledica nepravilne ishrane – preduslov je za promenu stavova, a potom i ponašanja, kako pojedinaca tako i populacije u celini.
– Kada govorimo o preteranom unosu namirnica sa visokim sadržajem masti ili šećera, osnovno pitanje je šta to znači. Jer, preporučen dnevni unos razlikuje se zavisno od pola, uzrasta, zdravstvenog stanja, stepena fizičke aktivnosti tokom dana – ukazuje Gudelj Rakić.
Opasnost jednolične ishrane
„Osnovna greška je nedovoljna raznovrsnost u ishrani, odnosno biranje namirnica iz iste grupe, što vodi povećanom unosu, na primer, šećera i masnoća. To za posledicu može imati prekomerno nagomilavanje masti, a sa druge strane, utiče na metaboličke procese i u određenim slučajevima može dovesti i do nastanka šećerne bolesti, povišenih vrednosti masnoća u krvi, povišenog krvnog pritiska i drugih bolesti srca i krvnih sudova“, ukazuje doktorka Jelena Gudelj Rakić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
