Porodice još čekaju istinu i traže tela ubijenih

Uz „strance“ pristigle u ovaj mirni i siromašni grad, sa iskrenom željom da sa njim podele tugu i žalost zbog ubistva devet njegovih žitelja koje su samo zbog svoje nacionalne odrednice Bošnjak oteli i ubili pripadnici paravojne jedinice Republike Srpske pod komandom Milana Lukića, haškog osuđenika na doživotni zatvor i lokalno stanovništvo je u većem broju nego ranije prisustvovalo održanoj debati o otmici, komemorativnoj akademiji, mimohod šutnje i pomenu kod spomen-obeležja izgrađenog pre dve godine u znak sećanja na nevino postradale Bošnjake.

Na nekim od ovih manifestacija i susreta prisustvovali su i članovi porodica otetih i pobijenih građana, kada se na njihovim tužnim i uplakanim licima, zbog „pojačane“ pažnje na koju preko godine nisu navikli, ocrtavala i slika urođene skromnosti pa čak i neprijatnosti od pitanja zvaničnika koji su sa njima razgovarali ili im saopštavali novosti o dometima istrage o zločinu. U pojedinim situacijama izgledalo je kao da ih organizatori „razvlače“ od jednog do drugog skupa u pokušaju skupljanja nekih političkih i drugih poena, što je za rezultat imalo i oprečne izjave predstavnika BKZ Samira Tandira i predsednika lokalnog parlamenta, Jusufa Muškića o „sabotiranju i ucenjivanju“ pojedinih građana, kao i izjave članova porodica otetih putnika da su sami odlučivali gde će ići na dan otmice u Štrpcima.

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović primio je, na dan godišnjice otmice, članove njihovih porodica kada je rekao da je „reč o strašnom zločinu koji treba da bude opomena svim generacijama koje dolaze i svim građanima da se nikada ništa slično više ne ponovi, ne samo na prostoru Sandžaka, već i na prostoru cele Republike“. U Domu kulture, u organizaciji Islamske zajednice u Srbiji, Bošnjačkog nacionalnog vijeća, koje ne priznaje Vlada Srbije i Bošnjačke kulturne zajednice, kako je na plakatama bila najavljena komemorativna akademija „Štrpci bez mezara“, glavni muftija IZuS Muamer Zukorlić je rekao da je svim zločinima prethodilo nešto što se zove „inspiracija zločina“.

– Koliko god je važno da ne zaboravimo zločin, takođe je važno da ne zaboravimo ni to ko je i kako pripremao ambijent zločina. To su činili političari, znamo i koji, ali to nisu činili samo političari. To su nesebično činili i mediji. Sećate li se tadašnjeg RTS, Politike, Novosti, Duge čija su se otrovna pera utrkivala kako bi satanizovala Bošnjake i Muslimane optužujući ih za zelene transferzale i druge oblike navodnih grijehova za koje oni nikada nisu ni čuli, kazao je Zukorlić. Rekao je da ono što treba da brine svakog civilizovanog čovjeka jeste da „ta pera“ nisu utihnula, već su se samo preobrazila i da je njihov cilj ostao isti, a njihov „otrov jednako čemeran“. Zukorlić tvrdi da postoji „medijski linč za sve one koji su se usudili da traže da Bošnjaci budu ravnopravni građani i što su odlučili da afirmišu svoje vrijednosti“. Za tužilaštvo je rekao da „umjesto da goni zločince i njihove nalogodavce i inspiratore ono poručuje muftiji da prati šta on govori, kako bi utvrdilo da li njegov govor sadrži elemente krivičnog djela“. Zukorlić je predvodio i mimohod šutnje, u kojem je bio veliki broj građana, od Doma kulture do spomen – obeležja pobijenim Bošnjacima iz Prijepolja, da bi ubrzo potom napustio ovo mesto pre nego su, u organizaciji lokalne samouprave, pored održanog prigodnog recitala, govorili čelni ljudi opštine, Dragoljub Zindović i Jusuf Muškić.

– Za sada se samo može pretpostaviti da je i ovaj zločin u vremenu ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije bio motivisan sejanjem straha sa namerom prenošenja ratnih sukoba i ratnog požara u Prijepolje, grad i sredinu u kojoj su tradicionalno dobri međuljudski, međunacionalni i međuverski odnosi, rekao je Zindović. On je dodao da „moramo imati mudrosti da u ovom vremenu ekonomskih teškoća i siromaštva, koje jednako pritiska sve naše građane, jačamo toleranciju i međusobno poverenje između Srba i Bošnjaka, da razgovorom i dijalogom rešavamo sve probleme i da se suprotstavimo svima koji bi ponovo hteli da nas dele, zavađaju i izazivaju nove sukobe“.

– O Štrpcima se manje priča, a više šuti. Govori se povodom ovakvih godišnjica sjećanja i nezaborava, a šutnje i nemušti jezici dolaze od zvaničnih državnih organa. Šutnja ukazuju da još nema iskrenog i istinskog suočavanja i sučeljavanja sa prošlošću, jer i sama šutnja može negirati istinu o ovom strašnom zločinu koji je izvršen nad Bošnjacima nakon njihove otmice u Štrpcima pre osamnaest godina, kazao je Muškić. Konstatovao je i da država Srbija ima veliki dug prema svojim građanima, pravdu za ubijene i njihove porodice, a potpunu istinu o stravičnom zločinu, s obzirom da se iz raspoložive i dostupne dokumentacije potpuno i jasno može videti da su, pre nego se i desila, za otmicu Bošnjaka znali i najviši vojni, policijski i organi vlasti tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Identifikovana tela Rasima Ćorića i Jusufa Rastodera

Među skeletnim posmrtnim ostacima pronađenih u jezeru Perućac, nalaze se i ostaci tela dva putnika oteta u Štrpcima iz voza na relaciji Beograd – Bar 27. februara 1993. godine. Reč je o Rasimu Ćoriću iz Prijepolja i Jusufu Rastoderu iz Berana, obavesti je u prošli petak u Prijepolju Veljko Odalović, predsednik komisije Vlade Srbije za nestala lica, porodice pobijenih Bošnjaka i najavio da će komisija nastaviti intenzivan rad na rasvetljavanju tog zločina.

– Identifikovani posmrtni ostaci dva putnika oteta u Štrpcima bili su među 11, takođe, identifikovanih skeletnih ostataka pronađenih letos prilikom pretraživanja jezera Perućac. Pretraga jezera obavljena je i na bosanskoj strani i prema informacijama antropologa i forezničara treba očekivati razrešenje sudbine za stotinak lica koja su do sada smatrana nestalim, rekao je Odalović.

Uoči osamnaeste godišnjice zločina nad Bošnjacima otetih u stanici Štrpci, Prijepolje je posetio i Dragoljub Stanković, zamenik specijalnog tužioca za ratne zločine i razgovarao sa nekim od prisutnih članova porodica pobijenih nedužnih građana iz ovog mesta. Oni su pred Odalovićem i Stankovićem izrazili ogorčenje što „slučaj Štrpci“ nije razrešen ni posle 18 godina i što se, osim gonjenja odgovornih za ova zverska ubistva, država ne angažuje u pogledu ostvarivanja prava samohranih porodica otetih i ubijenih putnika iz voza.

– Kada se nađu posmrtni ostaci onda nastaje i rad na otkrivanju o tome kakva je bila sudbina tih ljudi, a i na otkrivanju izvršilaca zločina, rekao je Stanković u Prijpolju u susretu sa porodicama pobijenih Bošnjaka nakon otmice u Štrpcima.

Činjenicama o zločinima mesto je u udžbenicima

– O zločinima u Štrpcu i Sjeverinu se puno govorilo u proteklim godinama, ali je, nažalost, sve ostalo na rečima, rekao je Dragan Popović, direktor beogradskog Centra za praktičnu politiku u Prijepolju prilikom održavanje javne debate „Sandžak: Punoletstvo zločina“ dan uoči obeležavanja osamnaeste godišnjice od otmice putnika iz voza u stanici Štrpci, na pruzi Beograd – Bar. Istakao je i da je veoma važno da činjenice o svim zločinima uđu u obrazovni sistem Srbije, jer će samo to biti garancija da će nove generacije prihvatiti vrednosti koje će onemogućiti da se ovakvi zločini ponove.

Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana naglasio je da je zločin nad otetim građanima naše države bio etnički motivisan i rukovođen sumanutom svešću i nacionalnom netrpeljivošću koja ide do krajnjih granica. „Taj događaj predstavlja jednu od najtamnijih mrlja u našoj novijoj istoriji, naročito zbog toga što naša država nedopustivo dugo okleva da ga rasvetli“, rekao je Janković.

Milovan Batak, pomoćnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti ocenio je da je izvršenjem zločina u Štrpcu i Sjeverinu učinjena medveđa usluga svim građanima i građankama Srbije, na koje je, kako je rekao, sve do jednog, ravnomerno raspoređen teret tih zločina.

Semiha Kačar iz Sandžačkog odbora za ljudska prava u vidu prekora konstatovala je da je u Prijepolju otkriveno spomen-obeležje i postavljena spomen-ploča samo sa imenima žrtava zločina koji su sa teritorije ove opštine. „Oni koji su ih oteli nisu ih delili po opštinama dok su ih ovde, nažalost, podelili“, dodala je ona.

– Osnovana je Koordinacija civilnog društva iz Sandžaka u okviru koje spremamo predlog strategije za ovo područje, rekla je Aida Ćorović iz NVO „Urban in“ i istakla da se jedna od osnovnih tema razgovora, prilikom njenog skorašnjeg prijema kod predsednika Srbije Borisa Tadića, odnosila na pitanje nerešenih zločina u Štrpcu i Sjeverinu.

Po mišljenju Miljenka Derete iz Građanskih inicijativa, izostanak aktivnije uloge države u otkrivanju i sankcionisanju zločinaca nije slučajan. „Za mene je najdragocenije, što se danas ovde u Prijepolju dogodilo to, što su ovi mladi ljudi iz raznih delova Srbije stari koliko i taj zločin, znači 18 godina, prvi put čuli za to i osetili potrebu da o tome govore najintimnije i da kažu da je greh od države što nisu priznate ove žrtve kao žrtve zločina za koji je država odgovorna“ kazao je Dereta.

Pismo predsedniku Tadiću

Novi Pazar – Korodinacija civilnog društva u Sandžaku uputila je pismo predsedniku Srbije u kojem traži punu istragu o ubistvima, otmicama i nasilju u Sandžaku u toku devedesetih godina, nadoknadu štete porodicama u selima pribojske opštine, čije su kuće uništene ili oštećene u delovanju tadašnje JNA, jer većina tih porodica nema krov nad glavom, zatim, da se promene zakoni koji regulišu administrativnu reparaciju civilnih žrtava rata, da se na dostojan način obeleže svi zločini iz devedesetih u Sandžaku i da se preduzmu sve neophodne mere kako bi ratni zločini i nasilje u Sandžaku postali deo kurikuluma u školama.

Koordinacija civlinog društva u Sandžaku je neformalna grupa koju je osnovalo sedam sandžačkih nevladinih organizacija (Urban-in, Kulturni centar Damad i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz Novog Pazara, Impuls iz Tutina, Flores iz Sjenice, Ženska inicijativa iz Priboja i Nova vizija iz Prijepolja) i Centar za praktičnu politiku iz Beograda. Zadatak je dvostruk: strateško uticanje na zvaničnu politiku države Srbije prema Sandžaku i reagovanja na aktuelne događanja. U pripremi je Strategija za Sandžak koja treba da sadrži preporuke za strategiju rešavanja otvorenih problema u ovom regionu.  S. N.