Članovi porodica pacijenata koji se leče u KBC Kosovska Mitrovica u istoimenom gradu na Kosovu i Metohiji moraju da kupe neophodne lekove, sanitetski materijal, rastvore za infuziju, čak i citostatike, odnosno sve ono što u ovom času nedostaje za njihovo lečenje u toj zdravstvenoj ustanovi.
Ovo za Danas potvrđuje dr Milan Ivanović, načelnik Odeljenja za plućne bolesti i doskorašnji direktor KBC Kosovska Mitrovica, opisujući trenutno stanje u toj zdravstvenoj ustanovi uporedivši ga sa sličnim iz devedesetih godina prošlog veka, kada je trebalo u bolnicu da se ponese sve – od igala do konaca.
Posebno je snabdevanje lekovima, sanitetskim materijalom i ostalim potrepštinama pogoršano u toj zdravstvenoj ustanovi posle događaja u Banjskoj, 24. septembra, kada su zatvarani, pa otvarani administartivni prelazi Kosova sa Srbijom.
On kaže da se na njegovom odeljenju leče oboleli od hroničnih respiratornih bolesti, opstruktivne bolesti pluća, hroničnog bronhitisa, astme, tuberkuloze, karcinoma, upala pluća, koje su česte posle kovida i različite su etiologije – virusne, bakterijske i druge.
„Nemamo dovoljno lekova za sve obolele, za decu nema infuzionih rastvora. Pacijenti dođu, uradimo dijagnostiku, laboratorijske analize, odredimo terapiju i damo rodbini spisak neophodnih lekova. Kupuju lekove, čak i citostatike koji ne bi trebalo da budu u slobodnoj prodaji u apotekama jer se daju u bolničkim uslovima – kaže dr Ivanović.
Prema njegovim rečima, „ljudi se nekako snalaze“.
„Privatne apoteke sarađuju sa Albancima, porodice odlaze i u južni deo Kosovske Mitrovice po lekove. Plaćaju ih skuplje. Nekada i nemaju para za sve to“, navodi naš sagovornik.
Kako dodaje, najosetljivije pacijente koji imaju infektivne bolesti, decu, starije i obolele od malignih bolesti, iz KBC Kosovska Mitrovica šalju u Beograd, Kraljevo, Novi Pazar.
To je, kako dr Ivanović objašnjava, tokom zatvaranja prelaza bio put dug i po sedam, osam sati, na primer, do Beograda.
„Zdravlje ljudi je ugroženo, porodice ekonomski opterećenije jer kupuju lekove. Racionalizuje se lečenje, ostavljaju se neophodni lekovi za hitna stanja, kao što je to adrenalin koji se primenjuje tokom reanimacije“, naglašava on.
Na pitanje da li imaju komunikaciju sa Ministarstvom zdravlja, on to potvrđuje i dodaje da je uprava KBC na vezi sa nadležnima.
„Postoje pokušaji da se snabdevanje lekovima popravi, znam da će biti zaposleni novi ljudi, kao i da će stići neki novi aparati. Plate dobijamo redovno“, ističe naš sagovornik.
Istovremeno, dr Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa KiM i savetnica kosovskog ministra za zajednice i povratak i nekadašnja direktorka zdravstvene ustanove u Gračanici, kaže za Danas da je potpuno neprihvatljivo da zdravstvo i životi bolesnih ljudi trpe zbog policije i administracije.
„Uvek kada je politikau funkciji normalnog života ljudima onda je to veliki problem, posebno kada je politika do te mere umešana da ugrožava zdravstvenu bezbednost ili živote ljudi. Ne mogu da razumem. Prosto, jer sam vodila zdravstvenu instituciju u centralnoj regiji i uvek sam nalazila modalitete da funkcioniše u korist bolesnih. Tako da, nekada su neki hitni transporti za Beograd, čak i kod ljudi koji nisu imali dokumenta srpske države, obavljeni. Snalazili smo se da učinimo da dođu do Beograda i da im životi budu spaseni, na način koji je možda nekada bio i u suprotnostima sa normativima države Srbije i, hvala Bogu, nikada, u tom slislu, nismo imali neke primedbe od institucija u Beogradu“, ocenjuje Trajković, koja je svojevremeno bila direktorka Doma zdravlja u Gračanici.
Komentarišući izjavu direktora KBC Kosovska Mitrovica dr Zlatana Eleka, koji je prethodnih dana upozorio da može doći do „humanitarne katastrofe“, Rada Trajković kaže da „ako je samo jedan čovek ugrožen onda je to već uvod u humanitarnu katastrofu“.
„Ako treba da čekamo da stotine ljudi bude ugroženo onda je to zaista katastrofa. Ja zaista to ne mogu da razumem, niti mogu da opravdam niti mogu rečima da objasnim, s obzirom na to da sam lekar. Provela sam rat na klinici, gde su mi dovodili povređene pacijente, pripadnike srpske policije i vojske i borce OVK. Mi nismo pravili nikakvu diskriminaciju niti razliku u smislu pružanja zdravstvenih usluga, jer ugrožavati živote ljudi zbog etničke pripadnosti ili zbog administracije je nešto najstravičnije“, zaključila je Rada Trajković.
Bez komentara
Do objavljivanja ovog teksta dr Zlatan Elek, direktor KBC Kosovska Mitrovica, nije se javljao na svoj mobilmni telefon, niti smo uspeli da dobijemo komentar prof. dr Danice Grujičić, ministarske zdravlja, koja se takođe nije javljala na svoj mobilni telefon.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.