– On je i novinar, i bibliotekar, i voćar. I vlasnik druge nagrade na takmičenju „Primera dobre prakse“ u konkurenciji deset opština istočne Srbije. I glavni krivac za „Prunu“. I autor agroturističkog antistres programa.
Kada je 2002. godine mr Radomir Krišanović napustio radno mesto u Rudniku bakra Majdanpek, odlučio je da na porodičnom imanju u obližnjoj Rudnoj Glavi podigne zasad voća i da se posveti proizvodnji rakije. Tada je prvi i jedini u Borskom okrugu odmah posadio 250 sadnica šljiva čačanskih sorti po programu Ministarstva poljoprivrede. Sledeće godine posadio je još 400 stabala, pa naredne opet, i one sledeće ponovo, da bi sada zasad šljiva Krišanovića brojao preko 900 stabala sertifikovanih sadnica čačanskih sorti. Da je bilo baš lako i nije. Krišanović pominje danonoćni rad, angažovanje čitave porodice, velika ulaganja bez ikakve pomoći sa strane, zastarelu mehanizaciju, pomoć prijatelja, sezonskih radnika… Ali rod je, iz godine u godinu, bivao sve veći da bi se ove merio vagonima.
– Od kvalitetnih plodova šljiva i u porodičnom kazanu, proizvedenom od takozvanog „ženskog bakra“, uz stručni nadzor rođaka tehnologa, po specijalnoj recepturi koja se u porodici Krišanović u Rudnoj Glavi ljubomorno čuva kao porodična tajna, proizvedena je rakija prepečenica pod nazivom „pruna“, što na vlaškom jeziku znači šljiva. „Pruna“ još uvek odležava u hrastovim buradima, a prijateljima kojima se zasad još uvek samo poklanja ova rakija je dostupna tek nakon što je ravno 1.039 dana odležala – kaže Radomir Krišanović.
Šljivar sa 900 stabala i „pruna“ tek su deo mozaika koji porodični savet Krišanovića polako sklapa, kockicu po kockicu. Jer, paralelno sa radom u voćnjaku, ovo je složno domaćinstvo registrovalo i privatan smeštaj u porodičnoj kući u Donjem Milanovcu i tu su potencijalnim turistima na raspolaganju dve dvokrevetne sobe kategorisane sa tri zvezdice. I ne samo to, već i specijalan agroturistički antistresni vikend program koji uz smeštaj u Donjem Milanovcu na samoj obali Dunava podrazumeva i celodnevni boravak na eko-kompleksu porodice Krišanović na rejonu Miskiudeo u Rudnoj Glavi. Ovde se turistima pruža široka lepeza aktivnog i zanimljivog odmora – od rada u voćnjaku, branja zrelih plodova, pripreme pekmeza, pečenja rakija, branja lekovitog bilja do šetnje nedirnutom prirodom… Sve se završava eko-posluženjem pored ognjišta uz tihu vlašku muziku, a čitav program osmišljen je i sprovodi se uz stručni nadzor medicinskih stručnjaka. Dobra ideja pretočena u dobru praksu nije ostala nezapažena, pa je novinar, bibliotekar i voćar Krišanović osvojio drugo mesto na takmičenju „Primera dobre prakse“ koje je za područje deset opština istočne Srbije organizovala zaječarska Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije (RARIS ).
– Šta nam predstoji? Dalji mukotrpan rad u voćnjaku, formiranje nekog oblika pravnog lica, usklađivanje proizvodnje rakije po svim propisima, kao i velika aktivnost na polju marketinga kako bi „pruna“ postala brend majdanpečke opštine i šire – otkriva deo svojih planova Radomir Krišanović, pri tom se prisećajući da mu jedna od naših renomiranih banaka, koja odobrava kratkoročne kredite po programu Ministarstva poljoprivrede, nije ove godine odobrila kredit, uz obrazloženje da je kreditni odbor procenio da to nije kurentna proizvodnja.
Pionirski poduhvati, a poljoprivreda i voćarstvo u ovakvom obliku za majdanpečku opštinu koja se vezuje isključivo za proizvodnju i preradu bakra i zlata, nisu nimalo laki. Prepreka ima raznih, neprijatnih iskustava takođe, ali je očigledno da ona neće uticati na Krišanoviće da odustanu od realizacije svojih ideja. A i što bi kada je vrednost onoga što rade izmerena „Primerom dobre prakse“ i potvrđena nagradom .
Ozbiljan razgovor s bankarima
– U istoj banci sam dve godine koristio kratkoročne kredite i sve sam uredno vratio, bez ijednog dana zakašnjenja. Namerno ne spominjem ime banke, ali ću sa njima ozbiljno porazgovarati o tome da li žele da me kreditno podrže u nameri da podignem sušaru i hladnjaču, ili da tražim drugu banku. Najverovatnije mnogi bankari i dalje smatraju da su ozbiljni klijenti sa sela samo oni koji u banku dolaze u suknenom odelu i sa parama u najlonskim kesama ili vunenim torbama, a ne ljudi koji u banku kao i svi drugi poslovni ljudi odlaze u odelu, a svoju ideju obrazlažu prezentacijom na laptopu – kaže Krišanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.