Dejana Cvetković/Foto: Dušan PešićKako su različite žene u istim porodilištima imale potpuno drugačija iskustva sa lekarima – jedna je od tema istraživanja novinarke Dejane Cvetković iz Vranja.
Žene u anketi, za istraživanje koje sam radila, pisale su o iskustvima na Odeljenju za ginekologiju i akušerstvo Zdravstvenog centra u Vranju, ali je zanimljivo da su, sa istim lekarima, neke imale potpuno pozitivna, a druge skroz negativna iskustva. Ja ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam da to ima veze sa davanjem mita. Znači, ako mi platiš, ja ću tebe da tretiram kako treba, ali ako mi ne platiš, onda ću biti nasilan, rekla je Dejana Cvetković, novinarka iz Vranja i članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, koju je feministički kulturni centar BeFem nagradio za istraživanje i tekst o vranjskom porodilištu.
U istraživanju se Dejana Cvetković, kako je rekla za Danas, nije bavila uslovima u porodlištu u Vranju, već tretmanom prema trudnicama i porodiljama. Nije lično razgovarala sa njima, ali je radila onlajn anketu u kojoj je učestvovalo 68 žena koje su pisale o svojim iskustvima u vranjskom porodilištu.
„Najveći problemi u porodilištu u Vranju su uzimanje mita, naplaćivanje medikamenata koji su po zakonu besplatni i akušersko nasilje. To su rezultati ankete. Medicinsko osoblja izuzetno loše tretira žene. Doživljavale su neljubaznost i verbalno nasilje, u toku i nakon porođaja, kao i nedostatak podrške. U svom tekstu nemam taj podatak, ali neke žene iz Vranja idu u Skoplje da se porode u privatnoj klinici, plate oko 2.000 evra samo da bi imale pravo na dostojanstven porođaj. Kako su napisale u anketi, tamo su se porađale i imale su samo pozitivna iskustva, zapravo, sve ono što im je u Vranju falilo. U Skoplju radi ljubazno osoblje koje komunicira u toku porođaja sa budućom mamom, epiduralna anestezija im je omogućena, kao i podrška tokom i nakon porođaja“, objasnila je novinarka iz Vranja.
Rezultati njenog istraživanja pokazali su da su pojedini lekari „otvoreno tražili mito“, dok su neke od anketiranih žena objasnile da su „dale mito iz predostrožnosti i straha da neće biti tretirane dostojanstveno, kao i zbog toga što znaju za negativna iskustva drugih žena“.
„Jednoj od žena je, nakon što ju je porodio, lekar rekao da sledeći put neće da je porađa zato što mu nije dala novac i poručio da nikako ne dolazi kod njega, već da ode kod drugog lekara. Većina žena je navela da je pretrpela verbalno nasilje, odnosno uvrede i viku u toku porođaja. Jedna je napisala da ju je, u toku porođaja, doktorka šamarala. Kada sam o tom slučaju pitala načelnicu ginekologije, Gordanu Đorđević, ona mi je rekla da to, zapravo, nije šamaranje, nego neophodna mera da bi porodilje ‘prizvale sebi’. Trideset odsto anketiranih žena je napisalo da je do komplikacija na porođaju došlo zbog nemarnosti lekara“, ispričala je autorka nagrađenog istraživanja.
U njemu se navodi da su četiri ispitanice objasnile da je medicinsko osoblje bilo „ljubazno“, a neke od njih da su, umesto lekara, babice i medicinske sestre obavljale sav posao jer su lekari „jedva i bili prisutni“ tokom porođaja i boravka u porodilištu.
„Na pitanje kako bi ocenile tretman prema porodiljama, njih 22 odgovorilo je negativno. Neki od komentara su da im je porođaj bio traumatično iskustvo, da su doktori i medicionsko osoblje nehumani, bahati, bezobrazni, neljubazni, nezainteresovani, bezobzirni prema majkama i bebama. Neke od žena napisale su da su ih tretirali ‘kao stoku’, jednu doktorku ispitanica je opisala kao ‘kasapina’, dok je druga ispitanica za istu doktorku navela da je ‘divna’ i da bi samo njoj dozvolila da je ponovo porađa. Takođe, jedna žena je navela da nije dobijala od osoblja informacije o detetu koje nije bilo s njom u sobi“, istakla je Cvetković.
Bilo je i pozitivnih komentara i reakcija trudnica i porodilja na tretman zdravstvenih radnika u Vranju.
„Bilo je i devet pozitivnih komentara, dve žene su istakle da im je iskustvo uglavnom pozitivno jer su poznavale medicinske sestre ili doktora koji ih je porađao, druge tretman opisuju kao profesionalan, odličan i korektan, jedna žena je navela da je na prvom porođaju imala negativno, a na drugom pozitivno iskustvo jer su bili drugi lekari i medicinsko osoblje“, dodala je Cvetković.
Posebno je istakla da je i sama majka, i da može da se poistoveti sa problemima koje su imale anketirane žene – iako se nije porodila u Vranju, već u Beogradu.
„U Beogradu sam doživela slične stvari, kao što su neljubaznost ili neupućivanje u proceduru. Ukoliko sam nešto htela da pitam lekara, prema meni se ponašao u stilu ‘mi znamo šta radimo, nemoj ti ništa da pitaš, šta tebe briga šta mi sad tebi radimo’. To je vrlo stresno i ti vidiš da se nešto dešava, a niko neće da ti kaže o čemu se radi. Ja sam imala hitan carski rez, upravo zbog greške lekara, tako da znam koliko je to stresno i apsolutno mogu da se poistovetim sa njihovim iskustvima i mogu da potvrdim da to nisu izolovani slučajevi koji se dešavaju samo u Vranju, već i u drugim gradovima Srbije. Samo žene iz Vranja nisu dovoljno ohrabrene da prijave akušersko nasilje“, iz iskustva govori Dejana Cvetković.
Ženi koja se porađa, objasnila je naša sagovornica, pored medicinske pomoći potrebna je i emotivna podrška, a toga u Vranju – prema rezultatima njenog istraživanja – „uglavom nema“.
„Bilo je i slučajeva gde su žene ostavile komentare u anketi da su davale novac lekarima da bi imale humaniji tretman i dostojanstven porođaj, ali su, uprkos tome, neki zdravstveni radnici bili neljubazni i neprijatni prema njima. Ne mogu da pričam o konkretnim slučajevima jer je anketa bila anonimna, pa da ne bih otkrila identitete tih žena i lekara“, objasnila je naša sagovnornica.
Ono što bi Cvetković htela da naglasi je epiduralna anestezija koja ženama u Vranju nije dostupna. Prema podacima ZC Vranje, od 5.888 prirodnih porođaja u poslednjih pet godina, samo je njih 43 rađeno sa epiduralnom anestezijom koja treba da bude besplatna i dostupna svim porodiljama.
„Ako porodilji date tu anesteziju, manje je bolan sam porođaj. Žene u anketi su tvrdile da su – ili tražile anesteziju i nisu je dobile, ili su za nju morale da plate. To je stvarno veliki problem, jer se u 21. veku dešava da žena mora da trpi svu tu bol i da nema pravo na bezbolan porođaj“, dodaje novinarka.
Prema njenim rečima, skoro polovina žena u anketi je naglasila da je osetilo potrebu da prijavi loš tretman zdravstvenog osoblja, ali da je odustalo iz razloga koji nisu navele.
„Nema nikakve komunikacije između medicinskog osoblja, sa jedne, i trudnica i porodilja, sa druge strane. Osim verbalnog nasilja nema ničeg drugog, bar su tako pisale žene koje su učestvovale u anketi. Lekari vas potpuno ignorišu. Suludo je, na primer, kao što su neke porodilje navodile, da su nakon carskog reza morale same da ustanu i da se kreću po bolnici bez pomoći bez obzira što mogu da se onesveste, da im bude lose, svašta može da se zakomplikuje. Porodilje obično ne prijavljuju negativna iskustva jer su nakon porođaja skroz fokusirane na bebu, a mislim i da su obeshrabrene da išta mogu da promene. Porođaj nije samo taj fizički čin, to je i emotivno iscrpljujuće za ženu, njoj je sve vreme potrebna emotivna podrška, ohrabrenje i uteha, a ona u tom trenutku doživljava nasilje. To je sumanuto, potpuno odsustvo empatije“, istakla je autorka istraživanja.
U Vranju postoji kancelarija gde žene mogu da prijave sva negativna iskustva koja su imala u toku trudnoće ili prilikom samog čina porođaja.
„Nedavno je osnovan i pravni tim za pomoć žrtvama akušerskog nasilja. Otvorena je linija i možete iz bilo kog grada da pozovete. Centar za mame je pokrenuo SOS liniju psihološke podrške majkama, i to ne samo onima koje su doživele akušersko nasilje, već svima koje imaju neku brigu ili nedoumicu u vezi sa roditeljstvom. Negativna iskustva sa porođaja žene u Vranju mogu da prijave Kancelariji za zaštitu prava pacijenta na adresi Kralja Milana 1, prvi sprat, kancelarija broj 37, radnim danom od 12 do 14 sati, ili na telefon 017/402 390“, objasnila je Cvetković.
Nagrada za feminističko medijsko izveštavanje
Novinarka iz Vranja i članica grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, Dejana Cvetković, dobitnica je priznanja „Bring the Noize“ koje feministički kulturni centar BeFem prvi put dodeljuje u kategoriji „Feminističko medijsko izveštavanje“.Cvetković je nagrađena za tekst „Vranjsko porodilište: Između šamara i prizivanja sebi“, koji je nastao u okviru Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija, a objavljen na portalu InfoVranjske.
„Bring the Noize“ održava se šesti put zaredom a organizuje 8. marta, na Međunarodni dan žena.
Ovaj tekst je nastao zahvaljujući vama, našim čitaocima.
Pozvali smo vas da nam šaljete priče i budete reporteri Danasa, hvala vam na poverenju i hvala vam što jeste.Ukoliko imate neku interesantnu vest, zanimljivu fotografiju, video klip ili želite da ukažete na komunalni problem u vašem gradu, javite nam se putem kontakt forme na portalu Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
