Portreti u snu

Poslednje dve godine, pažnju skreće i romanima.

Kakvog značaja ima, dakle, kad neko u predvorju pozne sezone, posle šezdesete, počne redom, iz godine u godinu, da piše klasične romane i pripovetke? Američka pesnikinja Džori Grejam nudi prilično dobar odgovor na to pitanje: osoba koja to čini zna bolje šta je važno zabeležiti pre nego što ona i to važno zauvek nestanu.

I novi roman Milana Todorova, “Redosled jednostavnih stvari” (“Čarobna knjiga”, Beograd 2017), strukturom podseća na krhotine šoljice za čaj, nekada brižljivo čuvane u porodičnom ormaru vrednih stvari, koju treba sklopiti da biste ostali otvoreni u životu. Otvoreni za svetlost dana i tamu, koja nije od dana nimalo udaljenija granica naše nemoći, pa ni smrtnosti. Todorovljev roman je senzualan i erotičan pokušaj da se zapreči rasap jedne tradicionalne novosadske porodice, predodređene da bude srećna i da se ni po čemu ne izdvaja. Takav pokušaj je, razume se, ako ne sasvim neuspešan, a ono bolan toliko da ostavlja žig, i glavni junak, donžuanski lebdeći oko žena i njihove isijavajuće a najčešće samozaljubljive i kratkoveke žudnje kao bunovni noćni leptir, otresa prah s krila i nehotice pretvara svoj život u pepelište – upravo onakvo kakvo su tvorili i njegovi roditelji, popločavajući najboljim namerama put do tihog, prećutkivanog emocionalnog pakla.

Život glavnog junaka Nikole Šimuna liči na dečju svesku na kvadratiće. U svaki kvadratić treba uneti deo sebe, komadić autobiografije bez oprosta ili naknadnog retuširanja. Zadatak prilično dramatičan, ako ne i iluzoran. Međutim, on od njega ne odustaje, razumevajući da se samo tako život može učiniti otpornim na pasivno prepuštanje toku stvari. Ukršten u više smerova, ovo je “porodični roman” verovanja u nemoguće. Njegov akter se sve vreme čvrsto oslanja nogama o vazduh. Uprkos svemu, to je zreo, “prirodan roman” (kako bi Georgi Gospodinov sažeto rekao), topao, čitljiv i vrlo senzualan. Dok ga čitate, imate osećaj da proveravate svoju sposobnost da spoznate, rastumačite i najzad, makar delimično, dovedete u red stvari u iluziji i oproštaju sklonom nizu portreta u sopstvenom snu.