Kako šefovi urušavaju mentalno zdravlje zaposlenih: Ovo je 10 najčešćih rizika koje bi svaki radnik u Srbiji trebalo da zna

Prema informacijama Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, ovogodišnja kampanja koja prati ovaj važan datum posvećena je unapređenju mentalnog zdravlja na radnom mestu, sa ciljem da se istakne uticaj profesionalnog okruženja na mentalno zdravlje, zalažući se za radno okruženje u kome je mentalno zdravlje prioritet, zaštićeno i promovisano.

U Zavodu su naveli 10 najčešćih psihosocijalnih rizika po mentalno zdravlje na poslu:

– Sadržaj rada/dizajn zadatka: na primer nedostatak raznovrsnosti ili kratki ciklusi rada, fragmentiran ili besmislen rad, nedovoljno korišćenje veština, velika neizvesnost,

– obim posla i tempo rada: npr. preopterećenost poslom ili nedostatak radnih zadataka, pritisak i stalno podvrgavanje rokovima,

– raspored rada: npr. rad u smenama, noćne smene, nefleksibilan raspored rada, produženo radno vreme,

– kontrola: npr. malo učešće u donošenju odluka, nedostatak kontrole nad načinom i tempom rada,

– okruženje i oprema: npr. neadekvatna dostupnost, prikladnost ili održavanje opreme, loši uslovi radnog okruženja kao što je nedostatak prostora, loše osvetljenje, prekomerna buka,

– organizaciona kultura i funkcija: npr. loša komunikacija, nizak nivo podrške za rešavanje problema i lični razvoj, nedostatak definicije ili sporazum o organizacionim ciljevima, promene u organizaciji, velika konkurencija za oskudne resurse, previše složena birokratija,

– međuljudski odnosi na poslu: npr. društvena ili fizička izolacija, loši odnosi sa nadređenima, međuljudski sukobi, nedostatak (percipirane, stvarne) društvene podrške, maltretiranje, uznemiravanje, mobing,

– uloga u organizaciji:npr. dvosmislenost uloga, konflikt uloga i odgovornost za druge ljude,

– razvoj karijere: npr. stagnacija i neizvesnost u karijeri, nedovoljno ili preterano napredovanje, loša plata, nesigurnost posla, niska socijalna vrednost rada,

– odnos posla i  privatnog života npr. suprotstavljeni zahtevi posla i kuće, nedostatak podrške ukućana, prevelika udaljenost radnog mesta od doma (česta poslovna putovanja, rad u drugom mestu i sl,) .

Kako kažu u tom Zavodu, stoga je od suštinske važnosti da vlade, poslodavci, organizacije koje predstavljaju radnike i poslodavce i druge zainteresovane strane odgovorne za zdravlje i bezbednost radnika, rade zajedno na poboljšanju mentalnog zdravlja na radu.

„Akcije za rešavanje mentalnog zdravlja na poslu treba da se preduzimaju uz značajno uključivanje radnika i njihovih predstavnika, kao i osoba sa životnim iskustvom sa stanjima mentalnog zdravlja. Ulažući napore i resurse u pristupe i intervencije na poslu zasnovane na dokazima, možemo osigurati da svako ima priliku da napreduje na poslu i u životu“, istakli su oni.