Posao sam uradio jako loše

S obzirom na sve peripetije i nepredviđene događaje tokom kvalifikacija, kako ste razumeli poslednje komentare košarkaša vezane za način rada medija?

– U javnosti je napravljena ne baš dobra atmosfera. Razumem opravdane kritike, ali ne opravdavam i ne podržavam natpise tipa: „Dokle ćete da nas brukate“. Mi, pre svega, nikoga nismo obrukali. Radimo posao najiskrenije i sa puno emocija. Lično sam ovoga leta odbio unosne ugovore da bih se posvetio radu u reprezentaciji. Odgovorno tvrdim da su svi igrači imali maksimalan i odgovoran pristup i da je ambijent u timu bio izuzetno dobar. Reč je o kvalitetnim ljudima, koji poštuju sebe i saigrače i tu nije bilo nikakvih problema. Neka mi mediji, koji se time bave, kažu da li nešto znaju sa čime nisam upoznat. Ne kažem da sam upućen u sve detalje, ali sam siguran da je atmosfera bila na željenom nivou.

U čemu je onda bio suštinski problem?

– Vidite, prvi problemi su nastali odmah nakon objavljivanja spiska od 24 kandidata. Morali smo da otkazujemo već dogovorene konferencije da bismo dali prostora lekarskoj komisiji da utvrdi stepen povreda kod recimo Veličkovića, Markovića, Perovića. Takođe, morali smo da definišemo ko će se odazvati pozivu. Igranje za reprezentaciju je na dobrovoljnoj bazi. Nažalost, pojedinci se nisu udostojili da odgovore na potpisane poruke Andrije Kleuta, generalnog sekretara saveza. U budućnosti taj problem ne smemo ostavljati nerešenim do poslednjeg momenta.

Kako vam je izgledala igra tokom pripremnog perioda?

– Uslovi su bili izvanredni, međutim nije mi se dopao ambijent tokom pripremnih mečeva. Recimo, u Vršcu su boravili skauti San Antonija analizirajući potencijal njihovog „pika“ Bertansa (član Partizana) i bili su oduševljeni načinom na koji smo odigrali protiv Letonije. Ipak sve vreme, a naročito u poslednjem duelu sa Turskom do izražaja nisu došle naše mane koje su bile toliko očigledne. Zato sam se i žacnuo na komentar mog prijatelja Bože Tanjevića, selektora Turske, da je zadovoljan što nisu izgubili sa 30 razlike već samo sa 10. Rekao sam u poverenju mojim saradnicima da možda ne bi bilo loše da smo taj meč izgubili jer bismo uvideli gde grešimo.

Prenebregava se činjenica da je selekcija imala puno problema sa povredama ključnih igrača. Koliko ste morali da korigujete igru zbog izostanka ili rovitosti pojedinaca?

– Upravo smo u duelu sa Turskom izgubili Ercega, a samim tim i soluciju da u napadu igramo sa dve četvorke. Na Islandu smo ostali bez sjajnog Lučića. On je bio najprijatnije iznenađenje. Momak je iz Radničkog, preko Superfunda i dve godine boravka u Partizanu postao pravo otkrovenje savremene košarke. Lučić je retko lepo vaspitan igrač.

Opišite nam situaciju sa Nenadom Krstićem?

– Krstić je samo jedno poluvreme sa Izraelom u Beogradu odigrao bez jakih bolova. On je recimo u Tel Avivu i Crnoj Gori primao infuzije pred mečeve zbog iscrpljenosti. Pitao me je u jednom trenutku, veoma zabrinut: „Da li je moj povratak možda uticao na hemiju u ekipi?“ Njegovo prisustvo je od neprocenjive važnosti za ekipu. On je najbolji centar u Evropi i žao mi je što njegovu dominaciju nismo iskoristili pod košem.

Šta je to što vas je najviše zabrinulo u kvalifikacijama, zbog čega imate nesanicu?

– Fizička inferiornost i ogromne oscilacije tokom utakmice. Ideja je bila da iz agresivne odbrane najmanje 25 odsto poena postignemo iz kontranapada, međutim mi jednostavno to nismo mogli da ostvarimo jer nemamo fizičke predispozicije koje traži savremena košarka, a pritom smo imali kratku klupu.

Kako ćemo onda protiv najboljih ako toliko zaostajemo u atletskom smislu?

– Košarkaši su po atleticizmu kao sprinteri na 100 metara. Stefan Marković nam je puno nedostajao. On bi agresivnom igrom u odbrani, nadomestio određene fizičke nedostatke. Nekada smo se merili u tom kontekstu sa Rusijom i SAD, a danas sa Španijom. Oni su naturalizovali Ibaku, fizički su izuzetno jaki i njima ne možemo da pariramo. Ako smo dinarski soj, onda talenat nismo izgubili, međutim fizički kaskamo za konkurencijom. U evropskoj košarci i NBA ligi velika je kriza u produkciji igrača. Zato je i bilo predloga da naturalizujemo nekog igrača, ali sam i dalje protiv tog rešenja. Time bismo narušili naš sistem rada u klubovima.

Šta nije funkcionisalo u pozicionoj igri?

– Tražili smo zamenu Teodosiću. Mislio sam da naknadno angažujem Avdalovića. On je bio voljan, ali ga kolena ozbiljno muče. Razmišljao sam i o nekim igračima koji su zakoračili u četvrtu deceniju. Ipak, nadao sam se da će Rašić ili Tepić odigrati tu rolu. Nažalost, Rašić nijednog momenta nije odgovorio zadatku, dok Tepić ni u klubovima ne igra na mestu pleja.

Čime ste zadovoljni na kraju kvalifikacija?

– Plasmanom i ako izvučemo pouke, moći ćemo da se nadmećemo sa najboljima. Ne bih da govorim o Sloveniji. Puno će zavisiti od forme igrača i zdravstvenog biltena. Afirmisali smo mlađe igrače. Štimac je heroj. Opravdano je mogao da odbije naknadni poziv, ali je pokazao vrhunski karakter. Nedović je atleticizmom dokazao da ga moramo iskoristiti kao dvojku, dok se Musli nakon psihičke krize i seljakanja napokon vratio u ritam. Očekujem da će napredovati ove sezone u Partizanu. Anđušić je takođe ostavio pozitivan utisak, samo prilikom komunikacije mora da izbaci tik mlataranja rukama. Da smo imali stabilnu igru, oni bi bili još bolji. Falio nam je Veličković zbog motivacionog faktora i stila igre – završio je vidno zabrinut selektor Srbije.

Teodosić romantičar

– Teodosić mora da promeni određene navike. On ima samo 25 godina i nije mi jasno kako je izgubio motiv za napretkom i odlaskom u NBA. Rekao sam mu da ga u CSKA očekuje zahtevan trener i da mora da iskoriguje određene stvari u igri. Teodosić je romantik koji živi za neopisiv pas. On je u reprezentaciji doživeo afirmaciju. Teo je do nastupa za selekciju 2009. godine bio viđen na pozajmici iz Olimpijakosa negde u Italiju. Poznato je šta je uradio u Poljskoj i Turskoj. Mnogi su u selekciji doživeli afirmaciju. Pa Tepića sam predložio Obradoviću, mislivši da će u Panatinaikosu biti nosilac igre – naznačio je Ivković.

Miličić enigma

– Voleo bih da Darka Miličića odmah uvrstim u tim samo kada bi se izjasnio da li želi da igra za reprezentaciju. Neka nazove ili pismeno obavesti ljude iz Saveza i odmah možemo da počnemo sa zajedničkim radom – spreman je na kompromis selektor Srbije.

Miljenović platio danak zbog fizikalija

– Od 2009. godine i fajnal-fora u Berlinu o Miljenoviću se govorilo kao o najvećem evropskom talentu. Nažalost, ne samo on, već i Cvetković i Nedović nisu uspeli da se nametnu recimo Pešiću, koji je proizveo brojne mlade igrače. Nedoviću fali kontinuitet, dok Miljenović i Cvetković nemaju neophodne fizičke predispozicije – jasan je Ivković.