Ko odlazi iz Srbije u Nemačku i šta nakon povratka odande?

Pored toga, građanima koji traže posao u inostranstvu objašnjavaju šta je sve potrebno za legalan rad i boravak u Nemačkoj.

Kako RTS navodi, povratnicima je pored informacija potrebna i materijalna pomoć, kakvu je dobio Milan Vasić, fizioterapeut iz Beograda. Posle završene srednje škole otišao je u Nemačku, a zbog nostalgije i nedostatka društvenog života vratio se u Srbiju i pokrenuo sopstveni posao.

„Oni su mi dali stolove za masažu, prostor sam iznajmio, imao sam jedan sto oni su mi dali još dva stola i strunjače da bi mogao da radim i tako sam krenuo“, navodi Miloš Vasić, fizioterapeut.

Mnogima su u zaposlenju pomogle obuke i kursevi. Vesna Živanić iz Mladenovca jedna je od 50 polaznika besplatne obuke za deficitarno zanimanje vozača kamiona.

„Ovo je mnogo dobar projekat što nas osposobljavaju i mogu da nam nađu posao u zemlji i van zemlje, što nije isključeno da mogu da odem i za inostranstvo“, naodi Vesna Živanić, vozač kamiona.

Katarina Teško, savetnica za regularne migracije DIMAK navodi da su podržali povratak visoko kvalifikovanih kadrova u našu zemlju, podsticali i otvaranje preduzeća u zemlji, a isto tako podržali povratak i reintegraciju socijalnih ugoženih kategorija u naše društvo.

U Migracionim centrima NSZ pored informisanja posreduju u zapošljavanju. Najbitnije im je da naši građani u inostranstvu rade pod uslovima koje imaju domaći radnici. Nekada su svi tražili posao u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, ali se i ta slika menja.

„Nama je sada prioritetnije tržište rada Slovenije jer i sa njima imamo sporazum da se legalno upućuju radnici na privremeni rad“, navodi Miroslav Jovićević, savetnik u Migracionom centru Nacionalne službe za zapošljavanje.

Posao u Nemačkoj najčešće traže muškarci srednje stručne spreme, između 35-40 godina, a pomoć za povratak u u zemlju uglavnom nezaposlene žene, nižeg obrazovanja, između 30 i 40 godina, iz višečlanih porodica.