Posao za žrtve nasilja

Kurs je organizovala OCD Odbor za ljudska prava u okviru koga radi SOS telefon za žrtve porodičnog nasilja – jedini takve vrste u sedam opština Pčinjskog okruga.

– Cilj ovog kursa bio je osnaživanje žena da kroz sticanje znanja u oblasti informatike dobiju šansu za zaposlenje, a samim tim i ekonomsko osamostaljivanje. Mehanizam socijalnog osamostaljivanja je jedan od segmenata rodne ravnopravnosti, pogotovu u ovoj osetljivoj oblasti – objašnjava za Danas Alisa Idi konsultantkinja SOS telefona u Vranju.

Volonterski tim SOS telefona u Vranju, koji postoji dvanaest godina, od početka 2013. godine registrovao je 150 poziva žena. Podaci ukazuju da je u osamdeset odsto slučajeva reč i o ekonomskom nasilju, te da su žrtve uglavnom nezaposlene žene srednjih godina.

– Prateći socijalna kretanja na siromašnom jugu Srbije shvatile smo da ženama nije dovoljno samo da se uz asistenciju policije ili Centra za socijalni rad zaustavi nasilje, jer one su bez dovoljno kapaciteta da se osamostale i ekonomski postanu nezavisne, kako bi, kada izađu iz kruga nasilja, mogle da ravnopravno učestvuju u borbi za svoju egzistenciju – ukazuju iz organizacije SOS telefona.

U Prihvatnoj stanici koja postoji u Vranju za žene koje se tu smeštaju nakon što policija i socijalni radnici procene da im je život ugrožen, trenutno su 32 osobe iz Vranja, Vladičinog Hana, Trgovišta, Surdulice, Bujanovca …

– Sve one zavise od svog partnera i jednostavno nemaju drugi način da reše svoj egzistencijalni problem. Većina njih je bez posla i nikada nisu radile, pa su primorane da se vrate suprugu – nasilniku, jer nemaju sredstva da izdržavaju sebe, ni decu. Izlaz iz tog kruga je upravo metod SOS telefona iz Vranja, koji je organizovao edukaciju za rad na kompjuterima za deset naših štićenica. One su to prihvatile kao jednu mogućnost da sutra budu samostalne koliko-toliko – kaže psihološkinja Dejana Bogdanović, rukovoditeljka Prihvatne stanice.

Za Tatjanu Stojević, direktoricu Narodnog univerziteta u Vranju, čiji je stručni tim radio na dvomesečnoj obuci deset žena za rad na računarima, ovo je „inicijalni osnov da sa sertifikatom o poznavanju osnova informatike dođe do posla“.

– U sistemu rodne ravnopravnosti ekonomska samostalnost je jedan od, čini mi se, presudno važnih mehanizama kako bi se zaustavila spirala nasilja nad ženama. Svesni smo činjenice da na ovaj način dajemo samo mrvu nade, ali nada podrazumeva borbu, a borba vodi do pobede – objašnjava za Danas Suzana Antić, koordinatorka Odbora za ljudska prava. Ona podseća da je za dvanaest godina registrovano blizu tri hiljade poziva žena koje su prijavile različite oblike nasilja u porodici. U poslednjih godinu dana, kaže ona, uz pomoć nadležnih gradskih institucija jedna žena, žrtva porodičnog nasilja, dobila je posao.

– To nije dovoljno, ali verujem da i lokalni tim koji smo formirali na nivou Grada Vranja, u kome su prisutni svi od gradonačelnika, preko policije, pravosuđa, institucija socijalne zaštite, nevladinog sektora, ima kapacitete da osnaži mehanizme ekonomskog osamostaljivanja žrtava nasilja – kaže Antićeva i podseća na nekoliko slučajeva kada je nasilje eskaliralo do te mere da su žene smrtno stradale (slučaj ubistva Suzane Mitić i dva maloletna deteta u martu 2008. godine).

– Nije mi bilo teško da savladam osnovna pravila iz informatike, jer stalno su mi u mislima bila moja deca i šansa da bolje živimo – kaže Suzana J., koja je sa uspehom prošla prvo suočavanje sa računarom.

Uskoro sigurna kuća

Sasvim sigurno da će realizacija projekta izgradnje sigurne kuće u Vranju biti dodatan korak u zaštiti žena žrtava porodičnog nasilja, ali i u stvaranju ambijenta za socijalno integraciju i ekonomsko osnaživanje. Projekat izgradnje Sigurne kuće pokrenut je još 2008. godine, ali sada je čini se na dohvat ruke.

– Imamo koordiniranu akciju gradske uprave sa Fondom B92, predstavnicima Ambasade SAD i Odbora za ljudska prava iz Vranja da ovoj projekat krene u realizaciju i bude završen naredne godine – konkretna je Bojana Veličkov, zamenica gradonačelnika Vranja.