Posebna veza vlasti sa slučajem Savamala

Između ostalog, Srbija je nesprovođenjem adekvatne istrage i odgovarajućeg sudskog postupka u slučaju Savamala, dovedena i u nepovoljan položaj na međunarodnom planu i opterećena još jednom preprekom na putu njenih evropskih integracija. Propuštena je prilika da se blagovremeno stavi tačka na slučaj Savamala, i to tako što bi se utvrdili svi odgovorni za događaje koji su se desili u noći 24. i 25. aprila, a naročito oni koji nakon toga nisu činili ono što je trebalo da čine ili su opstruirali rad nadležnih organa – navodi se u Redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2016. godinu posvećenom bespravnom rušenju objekata u Hercegovačkoj ulici.

U odeljku „Pravosuđe“ piše da je grupa maskiranih lica u noći 24. i 25. aprila, u delu Beograda pored reke Save, zvanom Savamala, uz pomoć teških građevinskih mašina, sprovela rušenje većeg broja postojećih objekata masivne gradnje.

„Tom prilikom sproveli su višečasovno lišavanje slobode desetine lica koja su u tom momentu bila zatečena, kako slučajne prolaznike, tako i čuvare objekata. Brojni svedoci dešavanja su se tokom te noći u više navrata obraćali policiji i drugim nadležnim organima sa zahtevom da isti izađu na lice mesta kako bi sprečili napred opisano postupanje. Međutim, zakonom propisana reakcija nadležnih nije usledila, uz navođenje da je to nalog „iz vrha policije“, ističe se u izveštaju.

Kako se ukazuje, postupajući po pritužbama, Zaštitnik građana je utvrdio nedostatke u radu policije i uputio preporuke za njihovo otklanjanje.

„Kao reakcija na javnu objavu navedenih nalaza, usledio je potpuni prekid saradnje i komunikacije organa vlasti sa Zaštitnikom građana. Sprovedena je intenzivna medijska kampanja diskreditacije ličnosti Zaštitnika građana, u kojoj su učestvovali najviši državni funkcioneri, a što je ujedno imalo za posledicu i ugrožavanje institucije koju on predstavlja. Indikativno je da takva reakcija vlasti nije usledila u brojnim prethodnim postupcima koje je sprovodio Zaštitnik građana, što ukazuje na posebnu vezu vlasti sa ovim slučajem“, piše u izveštaju.

Dodaje se da je slučaj u javnosti mesecima minimiziran pričama o opravdanosti rušenja „tri nelegalne barake“, da je premijer izjavio da je to delo „kompletnih idiota“, a potom da je „nesumnjivo da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“.

„Sektor unutrašnje kontrole MUP, koji je nadležan da kontroliše postupanje policijskih službenika, nije ostvario svoju ulogu. Posebno zabrinjava da Zaštitniku građana, a ni široj javnosti nisu poznati bilo kakvi pomaci učinjeni od strane tužilaštva“, ističe se u izveštaju.

Neverovatno deluje podatak, naglašava se, da je tužilaštvo navelo da policija nije ostvarila zakonom propisanu saradnju, uz tvrdnje da je tužilaštvo u toj situaciji nemoćno.

„Tužilaštvo je to koje sprovodi istragu, a svako ometanje istrage, a naročito od strane policijskih službenika koji ne postupaju po nalogu tužioca, nešto je što je trebalo sankcionisati krivično ili disciplinski u okviru policije, a po zahtevu tužilaštva“, navodi se u izveštaju Zaštitnika građana.

Manjkavosti na državnom nivou

U izveštaju Zaštitnika građana se navodi da Policijska uprava za Grad Beograd nije blagovremeno i efikasno postupala po prijavama građana da je organizovana grupa uniformisanih, opremljenih i maskiranih lica, u ranim jutarnjim satima 25. aprila 2016. na području beogradskog naselja Savamala, učinila niz dela protiv prava građana na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i imovinu.

Povodom utvrđenog nezakonitog postupanja PU za Grad Beograd, Zaštitnik građana je MUP-u uputio preporuke da bez odlaganja sprovede sve potrebne mere i radnje predviđene propisima u cilju identifikovanja maskiranih i uniformisanih lica, njihovih organizatora i pomagača, da prikupljene podatke dostavi nadležnom tužilaštvu, da sprovede postupak kontrole rada policije u kome će ispitati individualnu odgovornost zaposlenih, kao i da preduzme mere da se omogući bolja zaštita od brisanja i kontrola pristupa snimcima poziva građana na dežurni telefonski broj policije. Do dana sačinjavanja ovog izveštaja, MUP nije obavestilo Zaštitnika građana o postupanju po upućenim preporukama, a šezdesetodnevni rok za obaveštavanje Zaštitnika građana je istekao još sredinom jula 2016. godine.

Stefanovićeva tužba protiv NIN

Zaštitnik građana u svom godišnjem izveštaju podseća i na tužbu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića protiv nedeljnika NIN i novinarke ovog lista, „koja se u tekstu pozivala na izveštaj i nalaze Zaštitnika građana, da ga je u javnosti predstavila kao glavnog vinovnika afere Savamala“. Sudski postupak je okončan, a nepravnosnažnom presudom NIN i novinarka su obavezani na plaćanje naknade nematerijalne štete u iznosu od 300.000 dinara. „Zamenik zaštitnika građana bio je onemogućen da prisustvuje ročištu, iako je najavljeno da je otvoreno za javnost“, ističe se u izveštaju.