Posla puno, sudija malo

Došlo je i do nove promene u organizaciji, odnosno novim zakonskim propisima koji regulišu sedište sudova, usvojenim krajem 2013. godine, a koji se primenjuje od početka ove godine, osnovan je Osnovni sud za područje Prijepolja i Nove Varoši, a Priboj, koji je ranije bio sudska jedinica ovog suda, sada je dobio svoj Osnovni sud.

• Šta se dobilo, a šta izgubilo novom organizacijom?

– Smanjen je obim poslova i teritorija za koju je ovaj sud nadležan, ali je smanjen i broj sudija i drugih zaposlenih. Odlukom Visokog saveta sudstva iz decembra prošle godine predviđeno je da Osnovni sud u Prijepolju ima devet, a osnovni sud u Priboju sedam sudija. To je najmanji broj sudija koji mora da ima Osnovni sud da bi uopšte bio i osnovan. Osnovni sud u Prijepolju, pre reforme, imao je 12 sudija, a kako je jedan broj sudija prešao u Priboj Osnovni sud u Prijepolju ovu godinu započeo sa svega šest aktivnih sudija, a od sredine maja i stalno angažovani sudija u Novoj Varoši je na bolovanju, tako da u drugom kvartalu, Osnovni sud u Prijepolju, uključujući i predsednika, radi sa samo pet sudija.

• Kako se to odrazilo na ukupan rad i na rezultate rada?

– Sudije su opterećene velikim brojem predmeta i sve sudije postupaju u više različitih materija što je dodatni problem. Sa ovim problemom je upoznat i Visoki savet sudstva, tražili smo da se izaberu sudije kako je predviđeno odlukom o broju sudija, međutim, do sada nije raspisan oglas za izbor nedostajućeg broja sudija.

• Dakle, moglo bi se reći da Osnovni sud u Prijepolju od ove godine ima veoma mnogo organizacionih problema ali kako to izgleda u brojkama i šta kaže statistika?

– Uzimajući u obzir 61 materiju i oblast u kojima postupaju osnovni sudovi, na početku 2014. godine bilo je 6.509 nerešenih predmeta, a za privih šest meseci ove godine je primljeno 3.072 predmeta ili prosečno po sudiji (onih šest koji su angažovani) 532 predmeta, što je mesečno skoro 89 predmeta jer je ukupno u radu 9.698 predmeta. Rešeno je 3.856 ili po sudiji 664 predmeta, odnosno, svaki sudija tokom prvog polugodišta ove godine rešio je mesečno po 107 predmeta. Ipak, ostalo je u radu 5.842 predmeta ili po sudiji 974 predmeta.

• Čini se da su brojke prilične.

– Kada se posmatraju rezultati priliv je savladan u procentu od 120,92 odsto što znači da je rešeno 667 predmeta više nego što je primljeno u prvih šest meseci. To je znak da su postignuti zadovoljavajući rezultati iako je opterećenost sudija bila veoma velika. U prilog tome govori činjenica da je na kraju izveštajnog perioda ostao manji broj nerešenih predmeta nego na početku godine. To se postiglo samo zahvaljujući velikom radu i angažovanju postojećeg broja sudija i drugih zaposlenih.

• Na početku godine donet je program rešavanja starih predmeta, odnosno predmeta koji su stariji od dve godine od dana podnošenja inicijalnog akta. Naime, intencija je da ovi predmeti imaju prioritet. Kako je u Osnovnom sudu u Prijepolju?

– U izveštajnom periodu ovaj sud je rešio 1.368 takozvanih starih predmeta. Pre ove reforme, dakle na kraju prošle godine Osnovni sud u Prijepolju (sa Novom Varoši i Pribojem) imao je ukupno 10.912 nerešenih predmeta, od čega 4.521 predmet je bio „stari“ prema inicijalnom aktu. Uprkos velikom broju rešenih, broj starih predmeta se ne smanjuje kako bi se želelo. Zbog malog broja sudija i manjeg broja zakazivanja suđenja i velikog broja predmeta, u međuvremenu jedan broj tih predmeta prelazi u stare.

• U stvari, svaka promena sudije znači da postupak počinje ponovo?

– Upravo tako. Dešavalo se u tom periodu da je nekim predmetom zbog izmene rasporeda zaduživan drugi sudija, pa se onda i on menjao, a da nije ni stigao da zakaže suđenje. Ima predmeta za koje se promenilo nekoliko sudija, a da ni jedan nije zakazao suđenje po tom predmetu.

• Ako se ide tom dinamikom, kada bi se uopšte mogli rešiti ti stari predmeti?

– Neophodno je da ovaj Sud ima svih devet predviđenih sudija i da se poveća broj sudskih pomoćnika, da svaki sudija ima svog pomoćnika (sada su samo tri). Treba naglasiti da je intencija nadležnih pravosudnih organa u državi da se smanji pritisak na sudove i da se neki sporovi rešavaju na drugi način (posredovanje). U prilog tome, od 1. septembra bi trebalo da se primenjuje i Zakon o javnim beležnicima koji će biti ovlašćeni da sastavljaju isprave, ugovore, i obavljaju neke druge poslove iz sadašnje nadležnosti suda.

• Svedoci smo da neki postupci traju godinama. Kome je to u interesu?

– Mora se naglasiti da je svakom sudiji u interesu da se predmeti rešavaju jer imaju mesečnu normu kroz koju su ocenjuje njihov rad. O efikasnosti postupka, pored uticaja suda, od značaja je i ponašanje stranaka u postupku, njihovih zastupnika kao i sami propisi o postupku.

Opterećenost i ranije bila problem

Da bi još podrobnije ilustrovao situaciju Mileta Bezarević navodi da je Osnovni sud u Prijepolju i nakon reforme iz 2009. godine imao malo sudija (svega osam) što je bio najmanji broj od svih osnovnih sudova u Srbiji. Zbog toga je opterećenost sudija i u tom periodu bila velika. Svaka tri meseca morali su da se menjaju rasporedi poslova što je takođe uticalo na ukupan rad i rezultate rada, baš kao i sada, jer je svaka izmena podrazumevala preraspodelu nerešenih predmeta, što je doprinelo da jedan broj predmeta koji bi bili rešeni, ostane nerešen.