Sudije položile zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem

Dačić je izrazio uverenje da će novoizabrane sudije „suditi nezavisno i nepristrasno, u skladu sa Ustavom i zakonom, isključivo po svojoj savesti i na taj način obezbediti pravično suđenje za svakog građanina“.

„Verujemo da ćete tokom svog trogodišnjeg mandata u sudovima opšte i posebne nadležnosti pružiti značajan doprinos nastavku reformi pravosudnog sistema, u cilju stvaranja nezavisnog, modernog i efikasnog pravosuđa i unapređenja vladavine prava u celini“, rekao je Dačić novoizabranim sudijama.

Polaganju zakletve su prisustvovali ministarka pravde Maja Popović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Jasmina Vasović, generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović i zamenik generalnog sekretara Branko Marinković.

Rebalans u Skupštini Srbije po hitnom postupku, na početku sednice pitanja

Poslanici Skupštine Srbije stavili su na dnevni red po hitnom postupku predlog rebalansa Budžeta za 2021. godinu.

Pre toga poslanici su postavljali pitanja nadležnima.

Poslanik Stranke pravde i pomirenja Mamir Tandir obratio se Komisiji za nestala lica sa pitanjem dokle se stiglo sa identifikacijom otetih i ubijenih Bošnjaka u Sjeverinu.

Uz podsećanje da je 22. oktobra bilo 29 godina od otmice 16 Bošnjaka koje su ubili pripadnici srpskih snaga „Osvetnici“, Tandir je rekao da je najmanje što može da se učini bar da imaju grob.

Nadije Bećiri iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina- SDA Sandžaka pitala je o eksproprijaciji zemljišta za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Bujanovac.

Dodala je da se Bujanovac obratio premijerki Ani Brnabić i obavestio je o problemu vodosnabdevanja u Bujanovcu, a stigao im je dopis da je sve prosleđeno Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, ali da do danas nije stigao nikakav odgovor.

Poslanik SPS-a Đorđe Milićević obavestio je javnost da se 28. oktobra u Njujorku priprema protest u organizaciji albanske zajednice u Americi koji ima za cilj da optuži Srbiju za navodne zločine.

Milićević je nabrajao odakle su sve Srbi proterani, koliko ih je živelo u pojedinim gradovima osamdesetih godina, a koliko sada i pitao da li će vlada preduzeti potrebne mere kako bi sprečili protest u Njujorku i time i političke pritiske.

Poslanik Srpske napredse stranke Aleksandar Marković ponovo je ukazao „na monstruoznu kampanju protiv predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice“ , a naročito na Vučićevog sina Danila.

Marković je optužio pojedine medije da im je jedina svrha napad na porodicu Vučić i članove vladajuće stranke, a onda je pokazao fotografije portala iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, kao i neke albanske portale.

Poslanik je pokazao i tvit Sergeja Trifunovića tumačeći da je to poziv na ubistvo predsednika Srbije, pa je pitao REM šta radi da spreči ovakve brutalne kampanje i satanizaciju porodice Vučić.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se rebalans budžeta za 2021. godinu donosi po hitnom postupku zato što su rezultati u prvih devet meseci ove godine mnogo bolji od očekivanih i to za 182 milijarde dinara.

„Želimo da preraspodelimo taj novac u prioritete, a to je podizanje standarda građana, jačanje privrede i ulaganje u kapitalne projekte“, rekao je Mali u Skupštini Srbije.

Posebno mu je važno, kazao je, što je u budžetu planirano po još 20 evra koji će biti isplaćeni početkom decembra za sve građane koji su se prijavili za pomoć, a mogu da se prijave i oni koji su u međuvremenu postali pinoletni.

Ministar je objasnio da je svaki „poreski oblik“ bio viši od planiranog, kao i prihodi od akciza i poreza, da se ekonomija oporavlja brže od planiranog i da su mere koje preduzela vlada bile opravdane i ciljane na pravi način.

Mali je rekao da se smanjuje deficit na 4,9 odsto, a udeo javnog dugado kraja godine biće 58,2 odsto, što je, ukazao je, ispod nivoa Mastrihta.

Kao ogroman uspeh naveo je prognozu da će ekonomski rast biti najmanje sedam odsto, kao i rast plata koje su u avgustu bile 64.393 dinara, dok će u decembru biti 618 evra (više od 69.000).

Ministar je nabrojao u šta će se sve ulagati a posebno istakao početak gradnje metroa u Beogradu.

Predlogom drugog rebalansa budžeta za 2021. godinu, ukupni budžetski prihodi iznose 1.488,5 milijardi dinara.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijarde dinara (povećanje od 111 milijardi dinara), a neporeski u iznosu od 191,5 milijardi (povećanje od 21,1 milijardi).

U strukturi prihoda poreski prihodi čine 85,9 odsto neporeski 12,9 odsto, dok se ostatak od 1,2 odsto odnosi na donacije.

Rebalansom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.792,95 milijardi dinara.

U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi dinara, u najvećoj meri zbog značajno bolje realizacije prihoda, i on sada iznosi 4,9 odsto BDP-a, umesto planiranih 6,9 odsto BDP-a.

Javni dug opšte države na kraju godine iznosiće do 58,2 odsto, umesto 60 odsto BDP-a, kako je iznosila prethodna procena.

Rebalansom je za kapitalne investicije izdvojeno 388,9 milijardi dinara, odnosno 6,3 odsto BDP, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 478 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto BDP.

Predsednik Skupštine Ivica Dačić najavio je da će se o rebalansu budžeta glasati danas, oko 18.00 časova.

O Zaštitniku građana i izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Novina u zakonu o zaštitniku građana je da se on bira na mandat od osam godina bez mogućnosti ponovnog ozbora, a i dalje ga bira Skupština kojoj  podnosi izveštaj o radu.

Kandidat za ombudsmana treba da ima završen fakultet i deset godina iskustva na poslovima od važnosti za zaštitinika građana, a ne sme biti član političke stranke niti da učestvuje u političkim aktivnostima.

Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava, piše u zakonu a navedeno je i da ostaje odredba da Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda.

Detaljno su određeni i postupci zaštitnika po prijavi građana ili institucija.

Kada je reč o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, on je od svog donošenja 2004. do danas tri puta menjan, pa je i sada, kako piše u obrazloženju, „primena u praksi ukazala na potrebu da se Zakon inovira i razvija, budući da se pokazalo da neka pitanja nisu uređena“.

Predlagač kaže da je jedna od ključnih slabosti u primeni Zakona bilo „ćutanje“ organa javne vlasti, odnosno ignorisanje dobijenih zahteva za pristup informacijama, što za posledicu ima obraćanje tražilaca informacija Povereniku. Tako je Poverenik u 2019. godini rešio 5.188 žalbi, od čega je njih 4.604 ili 88,74 odsto izjavljeno upravo zbog ignorisanja zahteva tražilaca informacija ili dostavljanja negativnog odgovora.

Zato su sada predloženi mehanizmi koji će pomoći povereniku da efikasnije reaguje, piše u obrazloženju.

S druge strane, naveden je veliki broj izuzetaka u kojima državni organi imaju pravo da uskrate informaciju, a i Narodna banka uvedena je kao institucija protiv čijeg rešenja se ne može izjaviti žalba, kao kod Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca.

Na dnevnom redu sednice biće i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Poslanici će potvrditi Ugovora o garanciji (Pametna brojila) Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i nekoliko kadrovskih rešenja koje su predložile partije za članstvo u RIK-u i u skupštinskim odborima.