Dačić: Republički budžet za 2022. godinu ogledalo stabilne ekonomske slike Srbije

„Budžet je odraz naših realnih ekonomskih moći. On je projektovan na rastu od 4,5 odsto, što je nastavak očekivanog ovogodišnjeg rasta od sedam odsto. To jasno govori da je naša ekonomija zdrava i da ima razloga da se poboljša materijalni položaj gradajna i da se ulaže u najveće projekte“, rekao je Dačić u uvodnom delu javnog slušanja na kome je predstavljen budžet za 2022. i završni račun za prošlu godinu.

Dodao je da se budžet za 2022. našao pred poslanicima na vreme, ocenivši da je sadržajno sveobuhvatan i jasan, jer detaljno predstavlja finansijsku i razvojnu politiku Srbije za narednu godinu.

„Nisam čuo nijednu krupnu zamerku na sadržaj budžeta, pa čak ni od onih koji će u svemu da pronadju manu“, rekao je Dačić.

On je istakao da se javnim slušanjem o budžetu za narednu godinu nastavlja serija takvih skupova koje je uveo ovaj saziv parlementa o najvežnjim pitanjima.

Prema njegovim rečima, na javnim slušanjima pored narodnih poslanika i predstavnika Vlade Srbije mogu da učestvuju i predstavnici profesionalnih udruženja, medjunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva.

Podestio je da je u prethodnih godinu dana održan niz javnih slušanja o zakonima iz oblasti rudarstva, energetike, zaštite životne sredine, digitalizaciji, a naročito povodom promene Ustava.

„Ovim je poboljšan rad narodnih poslanika, a povećana je transparentnost i demoktaizacija procedure u kojoj se usvajaju najavažniji akti. Ovo je važan iskorak u našem radu, a kao takav ga je ocenila i Evropska komisija u svom izveštaju“, kazao je Dačić i dodao da će se sa ovom praksom nastaviti i u narednim sazivima parlamenta, „jer obogaćuje demokratski život“.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović, govoreći o planiranom budžetu za narednu godinu, istakao je da se on temelji na izdavanje za kapitalne investicije i za rast životnog standarda gradjana.

Ukazao je da je u budžetu za 2022. godinu predvidjen rast BDP-a od 4,5 odsto, ističući da ova godina predstavlja odličan temelj za planiranje budžeta za narednu godinu, jer se očekuje privredni rast veći od sedam odsto.

Dodao je da je javni dug na nivou centralne države projektovan na 55,5 odsto BDP-a, dok će ova godina biti završena sa javnim dugom od 58,2 odsto BDP-a na nivou opšte države, odnosno 57,3 odsto na centralnom nivou.

„Planirani deficit u budžetu za nerednu godinu je tri odsto BDP-a, odnosno 200,2 milijarde dinara“, rekao je Stevanović.

Prema njegovim rečima, planirano je da ukupni budžetski prihodi i primanja iznose 1.516,8 milijardi dinara, „a uvećani su za samo 1,9 odsto u odnosu na ovogodišnji budžet, i pored predvidjene stope rasta od 4,5 odsto“.

Stevanović je dodao da su planirani poreski prihodi od 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto ukupnih prihoda, dok će neporeski prihodi iznositi 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto, što je niže za 8,3 odsto nego ove godine.
Istovremeno, donacije su planirane u iznosu od 23,4 milijarde dinara i činiće 1,5 odsto prihoda planiranih budžetom.
Na javnom slušanju u parlamentu predstavljen je i završni račun za 2020. godinu, a predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović rekao je da su greške koje utvrdjene u postupcim revizije u zbiru iznosile 68,3 milijarde dinara.

On je podsetio da je ukupna vrednost grešaka 2019. bila 99,3 milijarde dinara, a 2018. godine 257 milijardi dinara, navodeći da se „vidi se smanjenje greški, ali je i dalje su na visokom nivu“.

„Najveći iznos utvren u postupcima revizije bilansa stanja, kod prihoda i primanje“, kazao je Pejović.

Naveo je da je DRI za proteklu godinu uradila 29 izveštaja, uključujući i završni račun, što je više nego 2019. i 2018. godine.

Precizirao je da je 10 budžetskih korisnika pozitivno ocenjeno, a 18 njih, uključujući i završni račun je dobilo ocena sa rezervom, dok je Uprava za agrarana plaćanja ocenjene negativno.

Pejović je ukazao i da konsolidovani finansijski izveštaj završnog računa Srbije za 2020. godinu nije sačinjen u skladu sa principima konsolidacije, „jer ne uključuje sve informacije sadržane u finansijske izveštaje ditrektnih i indirektnih budžetskih korisnika“.

Prema njegovim rečima, i podaci o nefinansijskoj imovini Srbije, kaja je evidentirana u glavnoj knizi podataka, a koju dostavljaju direktni korisnici budžeta i Republička direkcija za imovinu, nisu sveobuhvatno, već delimični.

„Nema pomoćne knjige za imovinu Srbije. Direkcija vodi registar imovine, a ne pomoćnu knjigu, a svi korisnici nisu dali vrednost imovine, pa ukupna vrednost imovine nije u bilansu stanja gde treba da bude. Država iz pomoćne knjige treba da zna koliko ima imovine u bilansima po vrednosti, vrsti i strukturi“, rekao je Pejović.

Dodao je da nisa iskazana ni sva potraživanja u bilansu stanja.

„Poraska uprava iskazuje potraživanja, ali ona nisu završila u bilansu stanja države, nisu u završnom računu. To se odnosi na Poresku upravu, Carinu, sudove, na sve organe koji po bilo kojoj osnovi imaju određena potraživanaj na osnovu poreskog ili neporeskog prihoda ili korišćenja imovine, a koja nisu završile u bilansu stanje države““, kazao je predsednik DRI.

Naglasio je i da se 70 svih nepravilnosti se odnosi na funkcionisanje finansijske uprave i kontrole i računovodstveni sistem.

„Postoje nedostaci u funkcionisanju finansijske uprave i kontrole, koja nije kod svih organa adekvatno, funkcionalno i efikasno uspostavljena, a posebno se to odnosi na internu reviziju. Utvrđene su i neadekvatnosti u aplikacijama koje služe u računovodstvenom sistemu za knjiženje i evidentiranje svih poslovnih promena“, rekao je Pejović.

Poslanici najavili da će podržati Zakon o biocidnim proizvodima

Poslanici Skupštine Srbije danas su najavili da će glasati za Zakon o biocidnim proizvodima i izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Poslanica Socijaldemokratske stranke Jasmina Karanac rekla je da će država mnogo više ulagati u oporavak i zaštitu životne sredine.

„Sredstva namenjena budžetom za narednu godinu za životnu sredinu su duplo veća u odnosu na budžet iz 2020. godine i taj iznos je oko 15 milijardi dinara“, rekla je Karanac.

Ona je podsetila da su biocidi supstance koje se koriste za zaštitu od virusa, bakterija i gljivica, da se svakodnevno koriste i imaju široku upotrebu u dezinfekciji domaćinstava, bolnica, prevozu, za zaštitu bilja.

Karanac je rekla da o ovim proizvodima treba više da se zna i da se takav proizvod, da bi se stavio u promet, mora upisati u listu biocidnih proizvoda, što ovaj zakon reguliše.

Poslanica Jedinstvene Srbije Marija Jevđić rekla je da predloženi zakon sadrži većinu uslova iz Evropske unije i osiguraće visok nivo zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.

Arpad Fremond iz Saveza vojvođanskih Mađara istakao je da je donošenje zakona važno u svetlu preporuka Evropske komisije o ispunjenju merila za otvaranje klastera četiri- zelena agenda i održiva povezanost.

Poslanik PUPS-a Hadži Milorad Stošić rekao je da su biocidni proizvodi nezaobilazni u svakodmevnom životu i da ljudi ne razmišljaju previše kada ih koriste, pa je zbog rizika koje nose neophodno da oni budu ispitani i odobreni za promet.

„Predviđa se da se pored pozitivne liste, objavljuje u Službenom glasniku i takozvana negatovna lista, odnosno lista aktivnih supstanci za koje je na novou EU upisano da imaju neprihvatljive efekte na zdravlje ljudi“, rekao je Stošić.

U ime SPS-a podršku zakonu najavio je Ljubinko Rakonjac istakavši da je Srbija potpisnik brojnih sporazuma o očuvanju životne sredine, kao i da u okviru poglavlja 27 ima obavezu da svoje zakonodavstvo prilagođava borbi za smanjenje zagađenja

Ovlašćeni poslanik grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ Marjan Rističević kritikovao je rad ekoloških pokreta i onih koji su protestovali protiv Rio Tinta i optužio ih da se finansiraju iz inostranstva.

Rističević se osvrnuo na NATO bombardovanje i rekao da „oni koji su nas tada bombardovali sada najviše brinu za životnu sredinu u Srbiji“.

Jedini koji je najavio da neće podržati predloge zakona, samostalni poslanik Vladan Glišić rekao je da nije raspoložen da se zakoni donose po diktatu EU, i da se ne pominje „ekocid NATO iz 1999. godine“, kada je Srbija gađana osiromašenim uranijumom.

Glišić je kritikovao vladajuću većinu što „ni danas nisu podržali predlog poslanika Bojana Torbice da se na dnevni red stavi Predlog odluke o obrazovanju Komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta“.