Poslanik SNS Vujadinović tvrdi da opozicija planira ubistvo Vučića

Vujadinović je govorio šta je sve vlast dobro uradila, i u delu skupštinskog zasedanja u kojem poslanici traže obaveštenja od nadležnih institucija, postavio pitanje, kako je reka, „narodu“.

„Narode Srbije, vidiš li šta su radili i šta smo mi radili. Narode, šta misliš o njima i kakvu sledeću Novu godinu i Božić misliš da čekaš i sa kim? Kakve planove imamo mi, a kakve oni drugi“, pitao je poslanik i rekao da će odgovor čekati početkom aprila.

Prethodno je poslanik sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ Milija Miletić izneo podatak da su pojedeni roditelji dece sa juga Srbije uplatili rekreativnu nastavu još 2019. ili 2020. godine, da ona nikad nije realizovana, deca su prešla u više razrede, a agencije nisu vratile novac.

„Pitanje za Ministarstvo prosvete je da li postoji mogućnost i obaveza da oni vrate novac jer je roditeljima svaki dinar bitan, a dali su po 25.000 ili 30.000 dinara za dete, a u teškoj su finansijskoj situaciji“, rekao je Miletić.

Drugo pitanje Miletić je postavljao još nekoliko puta a to je da li može da se potpiše ugovoe da se civili leče u Vojnoj bolnici u Nišu jer to sada nije moguće „zbog nekog pravilnika“, a građani imaju poverenja u vojno zdravstvo.

Poslanica SDPS-a Jasmina Karanac osvrnula se na problem nedostatka parking mesta.

„Naći parking postao je problem svuda, a najviše u Beogradu gde postoji 700.000 registrovanih vozila, plus oni koji dolaze sa strane“, rekla je poslanica i dodala da svakom objektu u centru nedostaje po 25 parking mesta. Karanac je pitala da li postoji plan ili strategija da se ovaj problem reši, a da to nisu samo kazne za nepropisno parkiranje.

Rozalija Ekres iz SVM pitala je Ministartsvo finansija da li ima mogućnosti da se izmeni Zakon o budžetskom sistemu u delu o preuzimanju obaveza za investiciona ulaganja, kako bi se bolje planirali lokalni budžeti.

Dodala je da bi se izmenama zakona obesmislili napadi za nisku realizaciju lokalnih budžeta u delu za kapitalna ulaganja, navodeći da je za kapitalne investicije u narednoj godini planirano 486 milijardi dinara.

Đorđe Milićević iz SPS-a govorio je o strategijama pritiska na Srbiju, kao i na pet država koje nisu priznale nezavosnost Kosova i o pokušaju kriminalizacije predsednika Srbije i njegove porodice. Pomenuo je i „susede“ koji su usvojili rezolucije da je, kako je naveo Milićević, „Srbija genocidna država i Srbi genocidan narod“ i pritiske iznutra.

On se posebno osvrnuo na ponašanje Hrvatske koja, kako je rekao, „podržava albanske separatiste i sve čini kako bi Kosovo bilo priznato u Evropi, a poslala je i svoje oficire da obučavaju oficire za stvaranje albanske vojske“.

Milićević je naveo sve zvaničnike Hrvatske koji su posetili Kosovo i Metohiju i pitao da li Vlada i Ministartsvo spoljnih poslova Srbije planiraju aktivnosti kako bi ukazali na presedan koji Hrvatska čini podržavajući nezavisnost Kosova.

Poslanici su posle postavljanja pitanja prešli na utvrđivanje dnevnog reda, koji je proširen Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom i predlogom nekoliko međunarodnih sporazuma, po hitnom postupku.

Ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović rekao je danas da očekuje da izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, mogu da promene demografsku situaciju u Srbiji, koja je katastrofalna.

„S obzirom na trendove u poslednje dve godine očekujem da će 2021. godina završiti sa još gorim rezultatom“, koji pokazuje da je umrlo 70.000 ljudi više nego je rođenjo, „a pre dve godine bili smo na 37.000“, rekao je ministar. „To je izazov sa kojim ćemo probati da se nosimo, a duboko smo ubeđeni da ovaj zakon može da donese pozitivne posledice“, rekao je Dmitrović u Skupštini Srbije.

On je poslanike podsetio na istorijat izmena ovog zakona, a naročito na izmene iz 2018. godine koje su donete na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ministar je kazao da je taj zakon doneo minimalne pozitivne promene, ali da je bitniji trend rasta stope fertiliteta sa 1,49 na 1,52, kao i da je epidemija korona virusa vratila stopu rađanja unazad.

Dmitrović je naveo koje su izmene i dopune predviđene u okviru prava za vreme porodiljskog odsustva, za posebnu negu deteta, za naknade za majke preduzetnice, pravni osnov za veštačenje zdravstvenog stanja deteta i naknadu za vreme odsustva.

„Najvažnija izmena u zakonu je povećanje roditeljskog dodatka za dete sa 100.000 dinara na 300.000. To značajno kompenzuje inicijalne troškove koje porodica ima u trenutnku rađanja novog člana“, rekao je ministar.

Dodao je da je druga velika izmena „pravo na početna sredstva za izgradnju, učešće u kupovini ili kupovinu porodično stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta“.

Dmitrović je rekao da će ovo pravo moći da ostvari svaka majka za dete rođeno od 1. januara 2022. godine, ako je državljanka Srbije i nema nekretninu na teritoriji Srbije.

U zakonu nije navedeno o kolikim je sredstvima reč, ali piše da se zahtev podnosi lokalnoj samoupravi i da će Vlada naknadno utvrditi kriterijume za visinu sredstava i potrebnu dokumentaciju.

Zakon je ušao u proceduru danas po hitnom postupku i treba da stupi na snagu 1. januara 2022.

U Skupštini Srbije predstavljeni su danas ugovori nastali u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, a ministri koji su o njima govorili, ocenili su ih razvojnom šansom i pozvali poslanike da ih podrže.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da projekat „Otvoreni Balkan“ predstavlja ozbiljnu razvojnu šansu, a da je ideja projekta rušenje barijera pre svega u oblasti trgovine i prometa hrane, razmene radne snage, priznavanja akreditacija od strane nadležnih tela i u svemu što doprinosi bržem kretanju ljudi robe i kapitala.

„Do sada uopšte nisu bile priznate laboratorijske analize hrane u međusobnoj trgovini između ove tri zemlje“, rekao je Nedimović i pojasnio kako će se posle stupanja na snagu ovog sporazuma postupati sa robom biljnog ili životinjskog porekla između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

„Srpska veterinarska i fitosanitarna zaštita spremne su za ovaj projekta od ponedeljka 3. januara, ‘Open Balkan’ kreće za Srbiju i to je istorijski sporazum Vučića, Rame i Zajeva o kojem će generacije pričati“, rekao je Nedimović.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević takođe se osvrnula na značaj inicijative Otvoreni Balkan, a onda se osvrnula na Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržišturada, koji je potpisan 21. decembra u Tirani.

„Potvrđivanje ovog trilateralnog sporazuma uređuju se uslovi za slobodan pristup za tržište rada. Sporaum ima za cilj da olakša slobodan pristup tj pojednostavljenje ulaska, boravka i rada građana u sve tri zemlje“, rekla je ministarka.

Ona je pojasnila da se sporazumom definiše „identifikacioni broj Otvorenog Balkana“, jedinstveni broj koji svaka strana dodeljuje svom državljaninu, kako bi se olakšalo korišćenje elektronskih usluga.

Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, predstavio je Ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović, koji je ponovio podršku ideju Zapadnog Balkana i nameru za širenje partnerstva.

Dmitrović je istakao da je digitalizacija usluga je jedan od prioriteta države jer se tako štedi vreme i novac, i pozvao poslanike da podrže sve sporazume.

Poslanici počeli sednicu minutom ćutanja povodom smrti Branka Marinkovića

Poslanici Skupštine Srbije započeli su novu sednicu, a na početku su minutom ćutanja odali poštu nedavno preminulom zameniku generalnog sekretara skupštine Branku Marinkoviću.

Poslanici na početku sednice postavljaju pitanja nadležnim institucijama, a potom će preći na dnevni red.

Prva od ukupno osam tačaka dnevnog reda odnosi se na izmene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama kojima se rok za izmirenje obaveza pomera sa 1. januara na 1. maj 2022.

Poslanici će birati i sudije koji prvi put stupaju na tu funkciju, kao i člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

U skupštini bi danas trebalo da bude usvojen Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2020, kao i saglasnosti na Izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021.

Poslanici će dati saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti, Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije i Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2022. godinu.