Posle dva provedena dana u Srbiji shvatio sam zašto sam je napustio

Odlučio je da želi da napusti Srbiju onog trenutka kada je shvatio da je ekonomska i politička situacija i državi loša i da ono o čemu je maštao, ovde verovatno neće moći da ostvari.

„Iako u Srbiji postoji mogućnost da studiranje bude finansirano od strane države, mi znamo koliki su to izdaci za jednu porodicu. Znao sam da, ako se budem odlučio na studije u Srbiji, neću moći da realizujem svoje planove tokom studiranja, prvenstveno zbog velikih finansijskih izdataka, a potom i veoma komplikovanog obrazovnog sistema“, navodi Filip.

Prema njegovim rečima, Švedska mu je pružila besplatno, a kvalitetno visoko obrazovanje, mogućnost da zarađuje tokom studiranja, brzo i efikasno zdravstvo, ali mu je najviše značila pozitvna energija i podrška okruženja.

„Naravno, ona mi nije pružila blizinu roditelja i mojih prijatelja koji mi veoma nedostaju“, iskreno je istakao Filip.

Odlazak od roditelja mu je veoma teško pao, te je već u avionu razmišljao da li je doneo pravu odluku.

„Kako sam sedeo pored prozora u avionu, mogao sam da posmatram našu zemlju iz vazduha i još jednom se prisetim svih lepih trenutaka koje sam proživeo, kao i onih ružnih. Ali već prvih dana provedenih u Švedskoj, shvatio sam da je odluka bila ispravna i da je to zemlja u kojoj želim nastavak svog života i da ću svoje planove, o kojima maštam tokom celog detinjstva, moći da ostvarim. Organizovan sistem me je motivisao da se još više trudim i ostvarim bolje rezultate na fakultetu od onoga što sam očekivao“, istakao je naš sagovornik.

Već pri dolasku u Švedsku, uočio je razlike u i svakodnevnom životu, te je u napomenuo da je u Švedskoj nezamislivo da baca različite vrste smeća u istu kantu, ne kupi namirnice koje želi zbog previsokih cena ili da umesto eBankinga za svaku sitnicu ide u poštu.

Nedavno je posetio Srbiju u koju se, kako kaže, uvek rado vraća, prvenstveno zbog porodice i prijatelja.

„Međutim, već posle dva provedena dana u Srbiji, shvatim zašto sam je napustio iako uporno pokušavam da sagledam stvari koje su se možda promenile na bolje, mada te promene ne mogu da uočim. Pošto već dve godine živim u Švedskoj, upoređivanje dva sistema su neizbežna i roditelji me uvek podsete kakva je situacija u zemlji rečenicom „Ovo je Srbija, Filipe!“ Tu rečenicu uvek dočekam sa nezadovoljstvom i rastuži me pesimizam koji me je i „oterao“ iz zemlje“, kaže Filip, koji Švedsku sada doživljava kao svoj novi dom u kojem je pronašao bezbrižnost.

Kada je reč o aktuelnim dešavanjima u Srbiji, naš sagovornik je istakao kako je na početku pokušao sve da ih isprati, ali je shvatio da mu to oduzima previše energije.

„Pratim svetsku štampu, gde često naiđem na tekst o Srbiji, a oni pozitivni tekstovi, pošto su uglavnom negativni, jesu o našim sportistima na koje sam veoma ponosan“.

Na pitanje koliko su Šveđani upoznati sa Srbijom i šta uopšte znaju o našoj državi, Filip kaže da su ljudi uglavnom upoznati sa lošom ekonomskom situacijom i lošim odnosima sa zemljama u okruženju.

Međutim, ne vide svi Srbiju samo kroz njene negativne odlike.

„Kada kažem odakle sam, ljudi odmah povežu sa Đokovićem i rakijom, a mnogi znaju i za Beograd“, istakao je Filip.

Naš sagovornik u Švedskoj uspeva da provede vreme i sa Srbima, i to igrajući folklor. Srbe tako povezuju pesma i igra, a to je vrsta konekcije koju ne može da ostvari sa Šveđanima.

„Najinteresantnije mi je kada se sretnem sa ljudima sa Balkana. Ovde se svi nazivaju našima i mi svi govorimo našim jezikom, što je potpuno drugačije od odnosa ljudi koji zapravo žive na Balkanu“, dodao je.

Kada gleda na svoj život u Švedskoj, Filip je i više nego zadovoljan.

„Život mi se veoma promenio. Studiram internacionalni biznis na univerzitetu u Lundu, a takođe sam i zamenik šefa u prodavnici igračaka, gde radim pola radnog vremena. Slobodno vreme provodim sa prijateljima, trudim se da treniram i dosta vremena provodim u prirodi. Smatram da još nisam dostigao zadovoljavajući balans, pošto moram mnogo više da radim nego moji prijatelji kako bih mogao da imam standard života koji želim, ali to ne vidim kao prepreku da se osećam lepo“, rekao je naš sagovornik.

„Sama odluka da se kao tinejdžer od 19 godina odselim 2 000 km od roditelja i prijatelja jeste zanimljivo i poučno. Kada odeš daleko od njih, shvatiš koliko su oni bitni u tvom životu. Kako smo mi iz Srbije mnogo više vezani za roditelje, Šveđani se uvek rastuže kada im pričam o odnosu koji mi imamo sa našim roditeljima, a oni znaju da sam toliko daleko od njih.  Ali, takođe me je taj rastanak ojačao i pomogao mi da lakše donosim odluke u životu“, dodao je za kraj Filip.

„Odrasli smo ljudi, treba da snosimo odgovornost za svoje postupke“

Sa Filipom smo razgovarali i o pandemiji korona virusa i o sada već poznatom švedskom pristupu ovom problemu.

„Iako se dosta ljudi ne slaže sa načinom na koji je Švedska donosi odluke tokom pandemije, ja sam od onih koji ovaj način podržava. Jednostavno smatram da mi, kao odrasli ljudi moramo sami da snosimo odgovornost za naše postupke, a Švedska je to stavila u prvi plan“, objašnjava Filip.

Ono što je uticalo na njegovu svakodnevnicu jeste prelazak na onlajn nastavu, kao i nemogućnost izlazaka i posećivanja kulturnih dešavanja, poput pozorišta ili koncerata.

„Ali, sve u svemu, ljudima je omogućeno da donekle imaju normalan život, samo bez određenih zadovoljstava. Smatram da je pandemiju potrebno shvatiti ozbiljno i preuzeti određenu odgovornost za postupke u svakodnevnom životu koji mogu nekoga ugroziti“, zaključio je Filip i dodao da je njegovo mišljenje o vakcinaciji pozitivno.