Posle „dva rešenja za Stefana Nemanju“ tabloidi pokrenuli kerbersku hajku

Posle reditelja Gorana Markovića, novinara Milojka Pantića i samog Vladete Jankovića, kandidata udružene opozicije za gradonačelnika Beograda, koji je tu ideju izneo u svom programu, dnevni list Alo je uvrstio Irinu Subotić u svoj spisak “opozicione beogradske „elite“ koja danima blati spomenik Stefanu Nemanji”, a sa kojom se taj tabloid obračunava već nedeljama, svim sredstvima i najprimitivnijim napadima, uvredama i neistinama.

Alo je u svom tekstu napisao da istoričarka Subotić iz organizacije Evropa Nostra “nastavlja hajku na Stefana Nemanju i srpsku istoriju”, te da je “za opozicione medije iznela ideju da pored spomenika Stefanu Nemanji bude postavljena tabla srama gde bi pisalo kakav je zločinac bio i zašto Srbi ne smeju da ga slave”.

Osim što je izjava lažno preneta, Alo konstatuje da se Subotić “pridružila hajci na rodonačelnika srpske države”, i time nastavlja da obmanjuje čitaoce, slučajno ili namerno izjednačavajući nečiji odnos prema Stefanu Nemanji kao vladaru i mišljenje o spomeniku na Savskom trgu, o njegovom postavljanju, ceni, umetničkom utisku i najvažnije, značenju u aktuelnom istorijskom trenutku.

Pored toga, Subotić je u naslovu označena kao “ćerka naciste” , dok je u tekstu kao njen otac naveden Milivoje Jovanović, “koji ima bogatu zločinačku biografiju kao istaknuti član Komisije za kategorizaciju logoraša u Banjičkom logoru u vreme okupacije i koji je bio prvi šef nacističke Specijalne policije u Beogradu”.

Subotić za Danas kaže da navedeni tabloidni tekst nije ni pročitala niti će, kao i da ne vidi razlog zašto bi se pravdala zbog izjave našem listu.

– Nigde u vašem tekstu istoričarka ne spominje da je Stefan Nemanja bio zločinac, niti traži da se postavi tabla srama kraj spomenika. Pa zamislite da neko izjavi da su tabloidi sramota za novinarstvo, a vi onda objavite da je taj neko rekao da treba postaviti tablu srama na njihove redakcije. Ali, ovde se računa da njihovi čitaoci prethodno ne čitaju Danas i stvara se paralelna stvarnost, komentariše za Danas način pisanja kom tabloidi pribegavaju potpredsednica Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević.

Izrvrtanje i umetanje reči, njihovo naopako tumačenje s ciljem da se krajnje rigidno diskredituje svako ko iznosi drugačiji stav od vladajuće garniture, svakodnevni je manir tabloida, navodi Milošević.

– Neko bi rekao – ništa novo, navikli smo. Ali, mi se ne smemo navikavati na ovakve podmetačine, na novinarstvo koje se služi najnižim porivima i ne libi se da zadire do najvećeg dna. O etici i kodeksu je u ovom slučaju suvišno govoriti, zaključuje potpredsednica UNS-a.

Advokat Borivoje Borović, komentarišući pravne aspekte pisanja tabloida, kaže da je “otvorena sezona lova na opoziciju”.

Ne upuštajući se u to da li je istinit naveden podatak da je Irina Subotić u srodstvu sa Milivojem Jovanovićem, i iako ni istorijski podaci o njemu nisu tačno navedeni, sporno je bilo kakvo pozivanje na to u kontekstu nečije izjave o spomeniku.

– Čak i da je sve to tačno, stavljati ga u kontekst nekog mišljenja o umetničkom delu ili urbanističkom rešenju, samo je ogledalo trenutnog stanja društva u Srbiji. Time se ne treba ni baviti, jer se osoba koja je komentarisala dodatno uznemirava, a ima puno pravo da komentariše po bilo kom osnovu i u svim pravcima, i umetnost i politiku, navodi Borović.

On dodaje da se suštinski radi o ciljanim, unapred osmišljenim napadima na bilo koga ko misli opoziciono u Srbiji, “jer je to danas najveća jeres”.

– Ovaj konkretan slučaj je isti kao i svi drugi u kojima tabloidi napadaju opozicionare, kojima nalaze nešto što može da bude i tačno ili ne. Otvorena je sezona lova na opoziciju, koja je organizovan sa najvišeg političkog vrha, dato je zeleno svetlo da se zabrani bilo kakvo drugačije mišljenje. To je veoma opasna pojava, nezabeležena u Evropi, da svakoga ko bilo šta osudi, orkestrirano napadaju i u parlamentu, i tabloida i od predsednice Vlade, jasan je Borović.

Naš sagovornik objašnjava da u našem zakonodavstvu postoji krivično delo kao i zaprećena sankcija za prebacivanje za izvršeno delo, ali se samo odnosi na osobe koje su odležale zatvorsku kaznu. Neko drugi ko je na taj način omalovažavan i vređan, može da se zaštiti privatnom tužbom , objašnjava advokat Borović.

Novinar Đorđe Vlajić napominje da je “besmislica tako čeprkati po porodici”, te da takvi podaci nemaju veze sa nečijim mišljenjem o spomeniku.

– Ovde se zapravo radi o odbrani imen, lika i dela Aleksandra Vučića. Onaj Stefan Nemanja je ustvari Aleksandar Vučić, to je spomenik njemu. Čuh da će Vesić da ga brani telima. Ljudi imaju pravo da kažu da je to jedan kičeraj spomenički, potpuno se slažem sa ocenama gospođe Subotić koja je vrlo kvalifikovana da na naučan način proceni vrednost nekog spomenika. A to što rade tabloidi je deo kampanje koja će se zaletati sada uoči izbora, jer mora se odbraniti svetost Aleksandra Vučića. On je nepogrešivi vođa, i to što je taj skaradni spomenik stavljen na Savski trg ne sme nikako biti dovedeno u pitanje, kao nijedna druga stvar koju je on uradio. I zato tabloidi služe kao kerberi da pocepaju svakoga ko prigovori Vučiću, jer i kritičari i politički protivnici Vučića i ove vlasti se doživljavaju u Vladi i establišmentu oko nje kao neprijatelji koje treba uništiti, a ne kao neko s kim treba ući u dijalog pa raščistiti nedoumicu, dileme i neslaganje. Nego po kratkom postupku treba uništiti. To je način fumkcionisanja ove vlasti i onih koji je podržavaju, pogotovu iz ove medijske tabloidne sfere. A to što su tabloidi skloni da izokrenu istinu, da zloupotrebe podatke, da pogrešno interpretiraju ili dorade izjavu da bi njihov napad bio uverljiviji, je nešto sa čim živimo već decenijama, zaključuje Đorđe Vlajić.

Glavni i odgovorni urednik lista Alo Vasilije Papović nije odgovorio na pitanja Danasa o spornom tekstu.

Šta je tačno Subotić rekla

U našem tekstu pod naslovom “Polemika oko predloga Vladete Jankovića: Beograd ima većih problema od spomenika Nemanji“, pored drugih sagovornika, Subotić je navela da pored izmeštanja, postoji i drugi način da se spomenik predstavi na pravi način, kako bi bio svedočanstvo istorijskog trenutka u kom je postavljen.

“Dva su izlaza iz ove užasne situacije u kojoj se našao Beograd. Jedan je da uz taj spomenik stoji vrlo jasno napisana formulacija, čitava legenda, koja bi objasnila zašto je taj spomenik ruglo, zašto je loš za Beograd, i zašto tu njemu ne bi trebalo da bude mesto. To se danas radi sa kolonijalnim spomenicima, o kojima je bilo reči da se ruše, ali su ljudi rekli “nećemo ništa da rušimo jer su oni rušili”. Ali onda se postave natpisi pored spomenika, tu se dovode škole, da se edukuju ljudi šta je bio kolonijalizam, koliko je on uništio naroda, ljudi pretvorivši ih u robove, i bogatio se na taj način. Sve to može da se uradi, samo ne da se taj spomenik glorifikuje”.