Posle skoro tri decenije, đaci iz Srbije organizovano idu u posetu Jasenovcu

Profesor istorije Osme beogradske gimnazije Aleksandar Markov kaže da učenici bolje uče ako mogu da dotaknu istoriju. Sećanje na tragične događaje iz prošlosti, ukoliko je zasnovano na znanju i na humanističkim vrednostima, katarzično je, rekao je u razgovoru za RTS direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.

Muzej žrtava genocida je pre dve godine uputio inicijativu Ministarstvu prosvete da vrati u program školskih ekskurzija i studijskih putovanja obilazak lokaliteta iz perioda Drugog svetskog rata. Ministarstvo je prihvatilo ovu našu molbu i uputilo preporuku školama, koje to već uveliko primenjuju.

Govoreći konkretno o predstojećem putovanju, profesor istorije Aleksandar Markov kaže da će stotinu đaka i profesora ići na ovo putovanje, a sve troškove snosi Muzej žrtava genocida.

„Odziv je veliki, sada imamo i učenike na čekanju, jer je broj ograničen. Kriterijum je bio da su đaci sa jezičko-društvenog smera i da imaju pet iz istorije. Bilo je par učenika koji su ispunjavali kriterijume ali nisu dobili dozvolu roditelja“, objašnjava Markov.

Direktor Muzeja žrtava genocida kaže da razume pojedine roditelje koji su rezervisani, ali da nema nikakvih razloga za brigu.

„Đaci iz Republike Srpske i drugih zemalja odlaze i u Jasenovac i u Pakrac. Razumem bojazan dela roditelja, ali verujem da će ovo studijsko putovanje pokazati da je ono jedno sasvim uobičajeno“, kaže Dejan Ristić.

Učenici bolje uče ako mogu da „dotaknu istoriju“, ističe profesor Markov, i dodaje da će moći da razgovaraju sa stručnjacima upravo iz te oblasti.

„Ako izađete iz uobičajene uloge nastavnika, učenici sami proučavaju i istražuju. Oni postaju istraživači i kustosi. Imali smo inicijativu nedavno da se nastavna nedelja skrati na četiri dana, hajde da to promenimo i da četiri dana imamo klasičnu nastavu, a da peti dan bude posvećen interesovanjima učenika i specifičnostima predmeta, gde bi se organizovale posete muzejima, studijska putovanja i slično“, rekao je profesor Markov.

Kada je ovakva vrsta sećanja konstruktivna i važna, a kada produbljuje animozitet između dve države?

„Sećanje na tragične događaje iz prošlosti, ukoliko je zasnovano na znanju, na humanističkim vrednostima, katarzično je i to je način da dosegnemo mir i toleranciju. Sećanje zasnovano na mržnji, na potrebi za osvetom i nasiljem je antisećanje i to je ono protiv čega se Muzej bori upravo obrazovnim programima“, naglašava Dejan Ristić.

Direktor Muzeja žrtava genocida kaže da ovo nije prvo studijsko putovanje koje finansira Fondacija Muzeja, i da je ove godine već podržan odlazak 10 škola i svakako će nastaviti u zavisnosti od sredstava kojima Fondacija Muzeja raspolaže.