Posle vekovnog zaborava monumentalni spomenici caru Konstantinu u Nišu

Spomenik i spomen-kompleks deo su rešenosti Niša da spremno dočeka 2013, kada će svetska hrišćanska civilizacija obeležiti 1700 godina Milanskog edikta (313), kojim je njegov politički tvorac, car Konstantin, zvanično priznao hrišćanstvo kao religiju i obustavio trovekovni progon hrišćana. „Konstantinov“ Niš bi u obeležavanju takvog jubileja trebalo da bude jedan od najznačajnijih toponima na svetu. A sam Konstantin, prema zamisli gradskih otaca, morao bi da postane niški brend. I to je sasvim u redu, ukoliko je cilj poštovanje istorije i kulture i razvoj turizma. I ukoliko se uvažava duh hrišćanstva, jedne od dominantinih religija civilizovanog sveta, a zaboravi na improvizaciju, preterivanje ili kič, bože sakloni.

Turisti u Starom Rimu

– Neprihvatljivo je da rodni grad cara Konstantina još uvek nema njegovo spomen obeležje i mi ćemo do svetske proslave Milanskog edikta završiti izgradnju spomenika. Konkurs za idejno rešenje za spomenik bio je raspisan još 2003, a prvu nagradu osvojio je Vuk Đuričković, vajar iz Beograda. Prema tom rešenju, car Konstantin sedi na prestolu, u jednoj ruci mu je krst, a na kolenima mač. Spomenik je visok šest metara, a impozantna kapija ispod koje car Konstantin „sedi“ – 20 metara. Odlučili smo da bude postavljen u Arheološkom parku Medijana, a već je izgledno da će to biti na prostoru iza Konstantinove vile, sa kojom će činiti jedinstven kompleks – kaže za Danas gradonačelnik Niša Miloš Simonović.

Simonović dodaje da mu je lično najvažnije što je „najzad otkočena priča oko uređenja Arheološkog parka Medijana“ tako da će 54 miliona dinara, koje je Ministarstvo kulture odobrilo još pre dve i po godine, sada moći i da se „troši“. Sredstva će poslužiti za realizaciju projekta Konstantinova vila na Medijani, koji predviđa istraživanje i uređenje Arheološkog parka na površini od 4.5 hektara. Biće završen do proleća 2013. godine. Čitavim poslom rukovodiće stručnjaci sa Beogradskog univerziteta i Arheološkog instituta u Beogradu, iz niškog i republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i niškog Narodnog muzeja.

Turistima će, dakle, 2013. na Medijani biti „dostupna“ carska rezidencija sa peristilom, ulazna antička kapija, terme, dve ranohrišćanske crkve. Biće im dočaran čak i život u IV veku u carskoj vili, Naisusu i Starom Rimu, pošto Konstantinova vila na Medijani obuhvata i „rekonstrukciju“ ekonomskog i vojnog života, izradu maketa i 3D prezentacija, kao i prezentacije multimedijalnih sadržaja. Moći će da vide i modele tadašnjih rimskih ratnih sprava, kao i izuzetno vredne predmete pronađene tokom brojnih arheoloških istraživanja. Dočekaće ih i novo prijemno zdanje sa biletarnicom i suvenirnicom.

Grad će doprineti da sve to prati i „kompletna saobraćajna i vodovodna infrastruktura“ u Medijani i oko nje. Više ne bi trebalo da bude problema sa prilazom, parkingom, osvetljenjem, nedostatkom vode, što je decenijama unazad bio slučaj. Nije ni čudo, jer su Medijanu – Konstantinov rezidencijalni i ekonomski kompleks na više od 40 hektara, zapostavljali i država i grad. Nakon sporadičnih istraživanja ovaj arheološki biser bio je namerno „sakrivan“ pod naslagama peska jer su ga one najbolje štitile. Posetioci su prilično često nailazili na zamandaljena vrata, a onima koji su uspevali da uđu nuđen je samo jedan mozaik, malo iskopina, a uskraćivana voda i toalet, jer ih nije bilo. Po zemlji, kojom su nekada tabanali carevi, zacarile su kokoške ili zmije, upozoravali su očevici.

Unesko nije blizu

– Medijana je neslućeno i nepojmljivo arheološko blago za prostor čitave Evrope. To su nam, zasad neformalno, saopštili stručnjaci koji rade prva geomagnetna (geofizička) istraživanja na ovom lokalitetu. Projekat geomagnetnog istraživanja, inače, osim Medijane, obuhvata i Tvrđavu, koja nije samo lokalitet iz turskog već i iz ranohrišćanskog perioda, kao i Gradsko polje, pored Tvrđave, na kojem je Palata Cara Konstantina, gde je on rođen. Čitav ovaj projekat finansira se iz evropskih fondova – objašnjava za naš Danas Miodrag Radović, gradski većnik i prvi čovek Kancelarije za međunarodnu saradnju u oblasti kulture, nauke i obrazovanja.

Radović kaže da Niš namerava da što skorije obezbedi sredstva i za uređenje Palate cara Konstantina, za šta je konkurisao kod Ministarstva kulture. Projekat je vredan 19 miliona dinara, pošto „ne podrazumeva revolucionarne zahvate“ već samo konzervaciju i očuvanje ovoga što je dosad otkriveno. Grad pokušava da obezbedi i evropsko ili domaće finansiranje projekta Planetarijum u jednoj od barutana u Tvrđavi. Zajedno sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture radi i na projektima revitalizacije ostalih barutana u Tvrđavi, koje bi osim Planetarijuma verovatno trebalo da „postanu“ Kuća u kojoj se putuje kroz vreme, Kovačnica vezana za stare zanate iz prethrišćanskog perioda i „komercijalno-turistički objekat“.

– Pošto imamo dobru saradnju sa Francuskom, a posebno gradom Arlom, ušli smo u zajednički projekat koji obezbeđuje uspostavljanje normativa za kulturnu baštinu grada Niša, „prepisanih“ od Arla. To su zapravo normativi koje zahteva Unesko, a cilj Niša je da se što je moguće pre nađe na mapi Uneska, i to kroz dva objekta – Arheološki park Medijana i Tvrđavu. To uopšte nije lako jer su normativi Uneska strahovito visoki i oštri – objašnjava sagovornik Danasa.

Na pitanje – da li je realno da se Niš preko Arheološkog parka Medijana i Tvrđave nađe na toj mapi do 2013, Radović odgovara da ne želi da licitira i da „ne bi da bude iskren“. Njegov optimizam bio je veći pre godinu dana, kad je za Danas kazao da je to moguće. Tada je rekao da se Niš „priprema za otvaranje kancelarije Uneska“, sa ciljem da se „do 2013. nađe na Uneskovoj mapi“, što će „širom otvoriti vrata razvoju grada kroz istorijski turizam“. Danas se čini da su ciljevi bili (pre)visoko postavljeni.

Gde papa spava

Niš, zasad, nije uspeo da reši ni neke daleko prizemnije probleme. Grad nema velike i solidne hotele, što bi mogao biti problem ukoliko 2013. turisti budu masovnije „hodočastili“ ka Konstantinovim mestu rođenja. Gradonačelnik Simonović kaže da su hotelski kapaciteti u prethodnih nekoliko godina „dosta povećani“, misleći pri tom na privatne, po pravilu manje hotele, ali „priznaje“ da je problem što još uvek nije završena međunarodna arbitraža sa dosadašnjim vlasnikom Srbijaturista, američkom kompanijom Junivorld. Ta kompanija zatražila je arbitražu zbog poništenja privatizacije, preduzeće Srbijaturist „čeka“ na odluku, a za to vreme ne funkcionišu njegovi hoteli, inače najbrojniji i najveći u Nišu. I ukoliko budu proradili, biće im neophodna rekonstrukcija, a vreme do jubileja „curi“.

„Smeštajni problem“ postaje još ozbiljniji kad se ima u vidu najava patrijarha srpskog Irineja, inače dugogodišnjeg episkopa niškog, da bi 2013. u Niš trebalo da dođu i zvaničnici svih pravoslavnih i drugih crkava. On je najavio mogućnost da gost Niša bude i rimski papa Benedikt XVI, koji je i sam izrazio želju da poseti rodni grad Konstantina Velikog. Prema oceni patrijarha, bio bi to istorijski ekumenski događaj i prilika za dijalog , pa i o pitanjima ponovnog ujedinjenja istočne i zapadne crkve. Bio bi to i prvi verski susret poglavara pravoslavne i katoličke crkve od 1054, kada je došlo do njihovog raskola, kao i prva poseta jednog rimskog pontifeksa Srbiji.

Svim crkvenim velikodostojnicima i posetiocima, međutim, možda će biti ponuđen Kompleks cara Konstantina, na brdu Vinik u Nišu. Neki od turista će u kompleksu, možda, uspeti da pronađu i smeštaj, pošto autori projekta najavljuju da će on, uz muzej i amfiteatar, imati i ono što Nišu manjka – hotel, ili što uopšte nema – bioskop. Za njihovu ishranu, kako je najavaljeno, trebalo bi da brinu konobari obučeni u rimske toge. Gradonačelnik Simonović kaže da su glavni finansijeri podizanja kompleksa, grupa biznismena iz zemlje i sveta, obećali da će on biti završen u vreme jubileja Milanskog edikta. Grad će, sa svoje strane, dodeliti 14 hektara zemljišta za kompleks Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a uradiće i plansku dokumentaciju.

Krst na trideset spratova

Ukoliko kompleks bude završen na vreme, svako ko dođe u Niš neće moći da ga ne vidi, jer će njegova najvažnija građevina biti – najgrandiozniji krst u ovom delu sveta. Prema zamisli autora, krst bi trebalo da bude visok 80 metara (kao zgrada od 30 spratova), sa rasponom od 40 metara. Posetioci će brzim liftom moći da se popnu na njega, ali samo do visine od 60 metara. Krst će biti izgrađen od čeličnih profila, a ideja je da bude osvetljen, ali i „bombardovan“ laserskim zracima koji će dolaziti sa Hristovog monograma na brdu iznad bogoslovije. Videće se i noću i danju, iz svih delova grada, i sa svih prilaznih puteva, pored ostalog i zbog toga što će biti postavljen na brdu koje je na nadmorskoj visini od 400 metara.

Procenjuje se da će samo ovakav krst donatore koštati oko milion i po evra. Inicijator njegovog podizanja, niški privrednik Dragan Milošević, koji je zbog svojih donacija i nosilac Ordena cara Konstantina, rekao je novinarima da ideja o podizanju krsta nije nova, ali da ju je „oživeo i pogurao“ veliki jubilej 2013. godine. Takođe, njegova i želja ostalih donatora je da krst bude „zadužbina svih Srba u zemlji i rasejanju“. Ovakvu ideju plebiscitarno su podržali predstavnici SPC na čelu sa sadašnjim patrijarhom, kao i zvaničnici grada, vojske, policije, više političkih partija i Regionalne privredne komore. Mnogi od njih su krajem prošle godine stavili paraf na Deklaraciju o crkveno-narodnom jedinstvu, koja je simbolički označila početak podizanja krsta i kompleksa.

Za razliku od Kragujevca, gde je podizanje „monumentalnog krsta“ izazvalo različite komentare, u Nišu se čuju isključivo javne pohvale na račun ovakve ideje. Koliko je poznato, niko od javnih ličnosti, stručnjaka, građana ili vernika nije izneo ni estetsku, a kamoli društvenu ili religijsku religijsku kritiku. Nisu se, recimo, mogle čuti opaske, nalik onima iz centra Šumadije, da je izgradnja ovakvih hrišćanskih obeležja pretenciozna, megalomanska i suprotna duhu hrišćanstva. Izostala su i uobičajena socijalna lamentiranja – mnogo bi bolje bilo tim sredstvima pokrenuti privredu, zaposliti besposlene i nahraniti gladne, kojih u Nišu nije malo.

Valjda je kritičnost prema svemu što je u vezi sa krstom u rodnom gradu oca hrišćanstva daleko bogohulnija nego na nekom drugom, sasvim „običnom“ mestu.

„Konstantinopolj“

Nadležni gradski funkcioneri saopštili su ovih dana da će do 2012. biti završen Hram svetog cara Konstantina i carice Jelene, u parku Svetog Save, čija je gradnja započela 1999. Iste godine trebalo bi da bude završena i i „najsavremenija i multimedijalna“ hala Car Konstantin, za 9.000 gledalaca, koja će se, prirodno, nalaziti na Vizantijskom bulevaru. Niš, dakako, ima i Bulevar Cara Kontantina. I Međunarodni aerodrom u ovom gradu nosi naziv Konstantin Veliki. Od 2001. gradska slava Niša je Sveti car Konstantin i carica Jelena. Konstantinovo ime nosi fudbalski klub, osnovna škola, različiti turniri i takmičenja, jedan džez bend, neka pića…

Državni odbor za proslavu Milanskog edikta do kraja ovog meseca

– U razgovorima sa najvišim državnim rukovodstvom saznao sam da će vrlo brzo, nadam se do kraja ovog meseca ili početkom oktobra, biti formiran Državni odbor za pripremu centralne proslave Milanskog edikta u Srbiji. Saglasnost na formiranje tog odbora već je dao Sabor SPC. Znači, država će se uskoro direktno uključiti u pripremu proslave jubileja – kaže gradonačelnik Miloš Simonović.

Država se dosad nije ozbiljnije uključila u pripremu centralne proslave Milanskog edikta u Nišu, a jedno vreme u medijima su se, čak, pojavile spekulacije da bi ona mogla da se održi u Beogradu, a ne u Konstantinovom rodnom gradu. Za pripremu proslave u Nišu su se, međutim, interesovali zvaničnici stranih zemalja i gradova, Velike Britanije, Jorka i Trira. Niš je osim sa Jorkom (V. Britanija) i Trirom (Nemačka) uspostavio kontakte i sa Milanom (Italija), Arlom (Francuska) i Izmirom (Turska), koji se nalaze se na takozvanoj Konstantinovoj mapi.