Kako su posledice loših odluka o prevelikom broju IT odeljenja došle na naplatu?

Osetile su ih ovog puta gimnazije sa odeljenjima za učenike s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, koja su masovno ostala prazna, a čak i tamo gde je raspoređen dovoljan broj učenika biće praznih klupa od septembra.

Nije ovo prvi put da smerovi za „talente“ ostanu nepopunjeni.

Godinama se isto dešava, ne samo sa IT odeljenjima, već i sa drugim specijalizovanim profilima, uključujući i one sa dugom tradicijom, kao što su matematička i odeljenja za đake nadarene za fiziku.

Prvobitni program za računarska odeljenja pravljen je za oko stotinu najtalentovanijih učenika u zemlji, prema kalibru Matematičke i privatne Računarske gimnazije.

Reforma gimnazijskog programa iznedrila je sadašnja IT odeljenja koja su debakl doživela i 2017. godine, jer je od 13 gimnazija u kojima su postojala ova odeljenja, kvotu uspelo da popuni samo četiri iako je prijemni ispit iz matematike bio lakši nego za matematička odeljenja.

Već to je bio znak da nema toliko napredne dece da bi mogla da prate zahtevniji program, što se ubrzo i pokazalo kada su nadležni bili prinuđeni da spuste kriterijume.

I umesto da se broj učenika održava na optimalnom nivou, država (a pre svih tadašnja predsednica Vlade Ana Brnabić) je nastavila da forsira IT odeljenja, otvarajući ih širom Srbije, a proširivanje upisne kvote je pratilo snižavanje kriterijuma za upis.

Sada smo došli u situaciju da polovina od ukupnog broja prijavljenih đaka nije uspela da položi prijemni, a ad hok odluka da se broj odeljenja smanji pre rapodele učenika u prvom upisnom krugu je samo delimično ublažila problem.

Naivno je poverovati da će ovakav scenario biti crvena lampica da se preispita opravdanost tolikog broja IT odeljenja.

O tome nije računa vodila ni prethodna premijerka, a sigurno neće ni njen naslednik Miloš Vučević, koji je svoje viđenje obrazovne politike pokazao prepisujući ekspoze upravo od Ane Brnabić, i to baš u delu u kojem se hvalila uvođenjem digitalnog sveta od prvog razreda osnovne škole, programiranja od petog, povećanjem broja IT odeljenja i osnova veštačke inteligencije u škole.

I mada je svaka od ovih stavki diskutabilna to ih nije sprečilo da u ekspozeu zaključe kako smo zahvaljujući tome „postali jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu“ i obećaju nastavak istim putem.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.