Kako su posledice loših odluka o prevelikom broju IT odeljenja došle na naplatu?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne postoji poseban talenat za informatiku. Radi se o elementarnom rasuđivanju, koncentraciji i interesovanju za problem.
   Činjenica da ovakvih kandidata nema onoliko koliko se očekivalo, govori o jadnom stanju obrazovanja uopšte, a ne samo o lošoj proceni obrazovnih institucija i vlasti…

2. Vrvt je dovoljno bilo napraviti 1-2 odeljenja u okviru matematičke gimnazije.

3. Hitno popuniti mesta na IT iz akademije mladih lidera. Zar to nije naše blago?
   Lideri opšte prakse, milina jedna.

4. Uzmite koga hocete iz ove vlasti pojedinacno da li su pre ulaska ostvarili se , dokazali , zavredeli, unapredili , bila sta u svom predjasnjem poslu. Pocevsi od vucica pa na dalje. Sve sami propaliteti, bukadzije sa kupljenim diplomama sumnjivih i nepostojecih fakulteta. Zato ce ovu zemlju a tri generacije mladih ljudi su odrasle na lopovluku da otjeraju u persun , mislim vec jesu.

5. Ne treba da pravimo IT naucnike, vec IT majstore.

6. Za godinu dana biće još teža situacija jer na takmičenju iz programiranja ove godine nije bilo uopšte učenika sedmog razreda na objedinjenom opštinskom takmičenju u Smederevu za tri grada. Nije bilo učenika sadmog razreda ni iz Smedereva, ni iz Smederevske Palanke, ni iz Velike Plane koji kroz godinu dana treba da budu srednjoškolci. Tek tada će biti prava katastrofa jer je generacija učenika koji su sada završili sedmi razred mnogo slaba i iz ostalih predmeta, ali zato vrše pritisak da im nastavnici zaključe petice i ako među upisanim ocenama u esDnevnik imaju samo jednu peticu i to zbog aktivnosti na času. Ovaj izraz katastrofa do nedavno sam izbegavao da koristim! Mali je broj motivisanih nastavnika informatike i računarstva u osnovnoj školi priprema učenike za takmičenje iz programiranja za osnovce od petog do osmog razreda, a trebalo bi već od petog razreda učenike podučavati i veštinama takmičarskog programiranja, analitičkom rešavanju postavljenog zadatka odnosno rešavanja problema korak po korak – algoritamski. Problem je što su mnogobrojni nastavnici informatike i računarstva nekompetentni, oni čuvaju učenike da se igraju na časovima informatike i računarstva, a država plaća po dva nastavnika jer se odeljenje deli na dve grupe. Kod jednog nastavnika se skoro ništa ne radi na časovima informatike i računarstva i nastavnik im daje petice, dok kod drugog ispada da se učenici muče jer mora da se radi nastavno gradivo. Pošto je država uložila mnogo za ovaj predmet, pitam se zašto časove informatike i računarstva ne posećuju prosvetni savetnici koji imaju uvid u sve, pa i u rezultate sa takmičenja koje organizuje Društvo matematičara Srbije. Situacija je mnogo teža nego što je bila kad se predmet izučavao kroz tehničko i informatičko obrazovanje.

7. Realne plate programera nisu velike i deca to znaju i ne zele u IT . To sto su novine pisale plate ovolike i onolike nema veze sa realnim zivotom.

8. Sve dok o prosveti budu „vodili racuna“ oni koji nikada nisu u ruke uzeli dnevnik, ovako ce nam biti. Tu ne mislim na ministre, koji i ne treba da se o tome pitaju (oni treba da brinu o izgradnji i rokonstrukciji skola, platama nastavnika, i slicno, a ne o nastavi), vec i na ogroman broj „strucnjaka“ veoma lepo placenih koji rade za Ministarstvo. To su clanovi kojekakvih komisija, savetnici, inspektori, fakultetski profesori koji pisu udzbenike bez ikakvog pedagoskog znanja o deci i tinejdzerima, i gomila slicnih. Oni vec decenijama ne komuniciraju sa nastavnicima, jer sve najbolje znaju, i sistematski unistavaju nase skolstvo.

9. Nisu sposobni da uče 4 godine u gimnaziji, a jedini talenat koji im treba je spremnost da uče čitavog života

10. Kada pogledam ko u osnovnim školama ima prava da predaje informatiku i računarstvo i šta se radi na tim časovima ne iznenađuju me nimalo ovakvi podaci iz osnovnih škola. Nastavnik na časovima informatike i računarstva u osnovnoj školi treba da animira i motiviše učenike da analitički i logički razmišljaju, da postavljeni zadatak rešavaju korak po korak – algoritamski. Međutim, mnogi nastavnici informatike i računarstva u Srbiji su zalutali u digitalnim kabinetima, nisu ni kompetentni, nisu položili ispit za licencu i ne nazire se kada će da ga polože, na časovima u digitalnim kabinetima čuvaju učenike koji igraju igrice na računarima, pišu im petice bez ikakvog pokrića, umesto ako znaju i umeju da ih uče veštinama programiranja koje je u planovima nastave i učenja zastupljeno u svakom od petog do osmog razreda i treba da se radi po čitavo drugo polugodište. Da bi se učenik opredelio za IT smer u gimnaziji treba da ga nastavnik motiviše da se takmiči iz programiranja za osnovce po programu Društva matematičara Srbije. Ako nastavnik informatike i računarstva u osnovnoj školi tako ne radi neki učenici će zbog pomodarstva „zalutati“ u IT smer u gimnaziji iako ih u principu ne zanima programiranje, veštačka inteligencija, baze podataka i druge oblasti računarstva jer su njihovi roditelji bili spremni da plate čak i 100 časova matematike, da angažuju izvanredne nastavnike matematike da ih privatno pripreme da polože test iz matematike u gimnaziji za IT smer i da ostvare bar tih minimalnih 120 bodova od ukupno 240 bodova. Međutim, šta će i kako će takav učenik dalje da napreduje u IT odeljenju u gimnaziji ako se nije afirmisao i nije se takmičio iz oblasti programiranja u osnovnoj školi. Već u prvoj godini takav će učenik i njegov roditelj shvatiti da su napravili pogrešan izbor i da takav učenik nema šta da traži u IT odeljenju…

11. Ako prijavljeni kandidati nisu mogli da polože prijemni, ne treba da upišu taj smer. Ne govorimo o tome da je mali broj njih uradio sa maksimalnim brojem bodova, govorimo o tome da su pali, da nisu znali da reše više od pola testa. Nikako ne treba snižavati kriterijume. Takve prijemne ispite treba uvesti u sve škole za sve profile, pa ko zna ono što je za taj smer potrebno, ko ne zna nezna. Opšti uspeh zaboravite, od vukovaca koji su za sve nadareni, deca koja zaista jesu nadarena za nešto, a nisu „nadarena“ baš za sve predmete u školi nemaju šansu. Prijemni ispit precizan, jasno određen u prostorijama škole koja se upisuje pa ko zna zna.

12. Велики напредак, а на тестирању, резултати све гори и гори.
    Сви ти хвалоспеви само чиста демагогија.
    Наш систем образовања и васпитања је веома уништен, тако да га не хвале они који само преписују и читају, а никад нису упознати са правом проблематиком нашег школства.
    Финим филовањем извештаја, ништа се не постиже, већ озбиљном реформом у којој ће учествовати наставни кадар, просто речено практичари, јер они најбоље знају проблеме .

13. Šta očekujete u državi koja se raspala u svakom smislu? Da li iko želi da bude prosvetni radnik?

14. Ljudima se stvarno ne moze ugoditi! Kad nije bilo ovih odeljenja, onda su svi pljuvali kako drzava ne prati trendove i kako su nam smerovi zastareli! A sada opet ne valja! Neverovatno!

15. Zatvorite ta odelenja. Ne treba to za motanje kablova i za kopanje litijuma.

16. Da li je neko od novinara koji pisu ovakve clanke, ili „strucnjaka“ proucio sadrzaj testova za prijemni ove godine? Deca su, dakako, podbacila na ovogodisnjem prijemnom, ali pravo pitanje je: da li zato sto nemaju znanje, ili zato sto je neki novi upuceni „genije“ iz ko zna koje branse sklapao test? Ako deca koja su iz matematike prosla do gradskog takmicenja ne mogu da ga poloze… eto objasnjenja u cemu je problem – koji nije ni nedostatak znanja, ni nedostatak interesovanja. Jos jedna medijska senzacija stvorena iz proizvoljne interpretacije realnosti