Poslednja nada za oduzeta prava

Zarić je jedan od 80 ljudi koji koji su se javili iz svih krajeva Srbije za prijem kod zaštitnika zbog problema koje druge institucije i državna uprava nisu bile u stanju da reše. U njegovom slučaju to su svi nivoi sudstva do Vrhovnog suda, pred kojim trenutno vodi spor protiv opštine.

– Sudim se sa opštinom godinama zato što su dozvolili da komšija izgradi kuću tako da meni potkopa temelje. Na kraju se moja kuća, za koju imam projekat i sve dozvole, urušava, a opština mi još oduzme deo placa, očajno prepričava Zarić. On tvrdi da je opština tokom čitavog spora vršila nasilje nad njim, te da je predsednik opštine dva puta tražio da ga proglase ludim. Nakon toga pokušao je da traži pomoć u drugim institucijama, priseća se da je do sada nebrojeno puta dolazio u Beograd, išao u nadležna ministarstva, na skoro 100 ročišta u različitim sudovima, a sada najavljuje da neće otići kući dok ne čuje neko rešenje za svoj problem.

– Bio sam i kod Saše Jankovića dva puta i on je osudio opštinu, ali je sve to palo u vodu. Ovo mi je poslednja nada da će Zaštitnik građana rešiti presudu Vrhovnog suda, Upravnog suda, i izvršno rešenje, da se poštuje moje pravo na imovinu koja mi je uzurpirana, objašnjava on drhtavim glasom.

S druge strane čuje se „i meni se otima imovina više od 40 godina“, ubacuje se još jedan od onih koji čekaju razgovor sa zaštitnikom kao poslednju nadu za pravdu. Vojislav Delibašić, na pitanje zbog kog problema je došao kod zaštitnika, odgovara da je njegov problem – celo sudstvo.

– To što sudije ne poštuju zakon, ne poštuju tužbeni zahtev, ugovor, veštačenje, mene je dovelo dovde, navodi Delibašić. On kaže da je pokušao na svim instancama, i u medijima da govori o svom problemu te da nema snage da prepričava kako mu je imovina oteta, a ugroženo pravo na pravično suđenje. Kaže da će pokušati još jednom, kod zaštitnika da nađe rešenje, ali se pita „da li građani uopšte imaju pravo na državu?“.

Imovinsko-pravni odnosi upravo su najčešći problem zbog koga se ljudi obraćaju Zaštitniku građana, rekao je i sam Zoran Pašalić juče nakon što je saslušao nekoliko pritužbi.

– Građani Srbije i do sada su se najviše žalili na nerešene imovinsko-pravne probleme, i oni vrlo dobro znaju da prepoznaju kada su institucije zakazale i u tom slučaju se nama obraćaju, kaže Pašalić i u žurbi odlazi, dodajući da ga čekaju građani, sa kojima je razgovarao od devet ujutru do 19 sati uveče. Kroz te razgovore i „živu reč“, dodaje usput Pašalić, bolje se čuju problemi i osete emocije ljudi nego iz papira koje bi poslali.

Svi u kancelariji, oko 90 zaposlenih, rade punom parom kako bi odgovorili na zahteve građana, a iako ni taj kapacitet nije dovoljan, oni sa razumevanjem i osmehom primaju sledeću stranku.

Dodatni termini za građane

Ombudsman će otvarati vrata za neposredan razgovor sa građanima svakog poslednjeg petka u mesecu, a s obzirom da već sada imaju veliki broj prijavljenih koje ne mogu da prime u jednom danu postoji mogućnost da će biti i dodatnih termina, najavili su iz kancelarije.