Poslednja opcija: Pod kojim uslovima policija sme da koristi vatreno oružje?

Kako su zajednički saopštili Ministarstvo unutrašnjih poslova i Više tužilaštvo u Beogradu, M.M. je neposredno pre incidenta izvršio razbojništvo na benzinskoj pumi na Mirijevskom bulevaru.

Naoružan pištoljem marke “M 70”, maskiran hirurškom maskom, on je od radnika pumpe uzeo novac i dao se u bekstvo.

Policajci su ga sustigli u obližnjoj ulici Salvadora Aljendea, nakon čega je osumnjičeni uperio pištolj prema njima.

Na upozorenja da spusti oružje, M.M. se oglušio, nakon čega su policajci ispalili tri hica.

Uviđaj su obavili dežurni zamenik Višeg tužioca i službenici beogradske Uprave kriminalističke policije.

U saoštenju se dodaje da se nastavlja rad na utvrđivanju svih okolnosti.

Međutim, upoređujući zvaničan opis događaja i zakonske odredbe koje uređuju korišćenje vatrenog oružja, za očekivati je da zbog smrti M.M. niko neće krivično odgovarati.

Naime, Zakon o policiji do detalja opisuje kako i pod kojim uslovima smeju da se koriste sredstva prinude, pa i najozbiljnija među njima – vatreno oružje.

Policijski službenik će, navodi zakon, vatreno oružje koristiti isključivo kada drugim sredstvima ne može izvršiti zadatak i kada je to apsolutno nužno da bi sebe ili drugog zaštitio od protivpravnog napada.

Zakon protivpravni napad definiše kao napad kojim se ugrožava život i to vatrenim oružjem, imitacijom vatrenog oružja, opasnim oruđem ili drugim predmetom kojim se može ugroziti život.

Dodatno, napad ne podrazumeva upiranje vatrenog oružja ili njegovo korišćenje – zakon kao napad tretira i samo potezanje oružja, pa i pokušaj da se ono potegne.

Ipak, pre nego što se odluči da koristi vatreno oružje, policijski službenik mora najpre da izda naređenje: “Stoj, policija, pucaću”.

Ako to ne deluje, zakon predviđa i poslednje upozorenje u vidu pucnja u vazduh, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost ljudi.

Međutim, ova upozorenja nisu neophodna, ukoliko policajac oceni da bi njihovo korišćenje dovelo u pitanje odbranu od napada.

Jednom kada je metak ispaljen, ili korišćen bilo koji drugi vid prinude koji dozvoljava zakon, policijski službenik u pisanom obliku mora da podnese izveštaj nadređenom najkasnije u roku od 24 sata.

Izveštaj mora da sadrži opis situacije, sredstva prinude i sve druge činjenice koje ukazuju na opravdanost i pravilnost upotrebe.

Opravdanost ocenjuje nadređeni policijski službenik, ili tročlana komisija.

Ipak, kako je u ovom konkretnom slučaju došlo do smrtnog ishoda, u provere su uključene kriminalistička policija i tužilaštvo.

Ukoliko se utvrdi da je vatreno oružje korišćeno u skladu sa zakonom, isključena je odgovornost policijskog službenika.

Međutim, ukoliko se dođe do zaključka da su prekoračena ovlašćenja, policajac može krivično da odgovara u skladu sa ozbiljnošću povrede.

U takvim slučajevima, zakon propisuje da će MUP obezbediti besplatnu pravnu pomoć svom službeniku.

Zakon o policiji zabranjuje upotebu vatrenog oružja prema vozilu u pokretu osim ukoliko se to vozilo koristi da bi se ugrozio nečiji život ili bezbednost.

Policija može da koristi vatreno oružje da bi zaustavila plovilo koje goni i onemogući bekstvo lica, ali samo ako to nije moguće drugim sredstvima i pritom ne ugrožava živote drugih ljudi.

Policijski službenici mogu da koriste vatreno oružje prema životinjama samo kada od njih preti neposredna opasnost od napada.