Poslednje ročište u sporu Mirjane Raković i Galerije „Sava Šumanović“: „Rešenje ne mogu ni da naslutim“

Raković je četiri decenije bez novčane nadoknade održavala Spomen kuću i Galeriju „Sava Šumanović“, a za uzvrat je dobijala smeštaj u okviru tog objekta, iz kog Galerija sada namerava da je iseli.

Podsetimo, u momentu otvaranja Spomen kuće, sredinom osamdesetih, Galeriji je bila potrebna porodica koja će tu živeti, voditi računa o objektu i primati posete, a Mirjana je to prihvatila i zauzvrat od Opštine Šid dobila besplatan smešta. Najpre je to bio stan koji se nalazio u samoj zgradi Spomen kuće, a potom u pomoćnoj kući. Međutim, krajem prošle godine Upravni odbor Galerije obavestio je Mirjanu da joj neće produžiti Sporazum o korišćenju pomoćnog objekta, koji su joj do sada na godišnjem nivou produžavali.

Raković je prvi put pismeno 2013. godine podnela molbu nadležnima da joj se trajno reši stambeno pitanje, da bi imala siguran dom jednog dana kada ne bude mogla da radi. Dobila je odgovor da Opština nema ništa adekvatno da joj pruži, ali su joj obnavljali ugovor sve do 2023. godine, a ona obavljala poslove navedene u njemu. Krajem prošle godine, iznenadilo je obaveštenje da mora da se iseli iz trenutnog doma u roku od 30 dana. Nadležni su 31. januara došli kako bi ,,izvršili primopredaju“. Međutim, ona je predala inventar i ključeve Spomen kuće, ali iz pomoćnog objekta, u kom živi sa sinom, je odbila da izađe.

– Ročište je naznačeno kao glavno, a to tehnički znači da nešto moraju da mi ponude. Kakvo će to rešenje biti ne mogu ni da naslutim, do sada nisam dobila adekvatnu ponudu za rešenje stambenog pitanja. Šta bi mi mogli ponudili izuzev smeštaja, što koliko znam nemaju? Sve je rasprodato i samo se ide na to da se prodaje, ukazuje Raković za Danas.

Ona podseća da je početkom godine njena situacija bila turbulentna, ali da se sada malo primirila. Sem verbalnih napada nije imala veće komplikacije. Neke kolege su joj drage, ali ima i onih koje nisu, kaže Mirjana pojašnjavajući da te „uvrede dolaze od jednog kolege iz Galerije i njihovih botova“.

– Bilo je verbalnih napada na mene, nazivana sam praljom, govorili su da sam se lažno predstavljala kao kustos – što nije tačno, uvek sam isticala da sam priučena, da nisam završila školu, već da sam samouka, tako da nisam lagala, priča Raković.

Međutim, ona nije ostala bez podrške.

– Podršku sugrađana imam svakodnevno. Kada me vide, oni me bodre i hrabre. To je vrlo lep osećaj jedinstva sa nekim ko je u situaciji u kojoj smo moj sin i ja, ukazuje Raković.

Ona istrajava u nameri da u kući ostane, dok se sudski proces ne završi.

– Ne izlazim odavde. Iako ni zakon ne postoji i sve je u totalnom rasulu, ja kao čovek ne dozvoljavam da me obuzme paranoja i strah. Koliko god da su oni drski i bezobrazni, ja sam sve jača. Takva sam po prirodi borbena. Ništa ne tražim, a oni treba da se stide i crvene, ali nemaju taj osećaj, istiće Mirjana Raković.

Na kontakt adresu Galerije „Sava Šumanović“ Danas je poslao upit za komentar na ovaj slučaj, ali do izlaska teksta nismo dobili odgovor.