Poslednji izveštaj o radikalima Srbija je poslala još 23. maja

Izveštaji su u Hag prestali da stižu nakon što je sudija za prethodni postupak Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu doneo rešenje da „nisu ispunjene sve pretpostavke“ da se uhapse i izruče Radeta, Jojić i Ostojić. Kako za Danas ukazuje portparol Tribunala Nenad Golčevski, poslednji izveštaj se tiče upravo odluke beogradskog suda.

Takođe, iako je od zahteva Sudskog veća Tribunala da Srbija pod hitno promeni svoje zakonodavstvo kako bi bilo u skladu s međunarodnim obavezama, a među njima je i ispunjenje naloga za izručenjem troje predstavnika Srpske radikalne stranke (SRS), prošlo mesec dana, srpske vlasti se ne oglašavaju, niti išta čine da radikale pošalju u Hag.

Podsetimo, u saopštenju Tribunala od 2. avgusta se navodi da Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međunarodnih obaveza. „Ako srpsko domaće zakonodavstvo nije u skladu s međunarodnim obavezama, ono mora pod hitno da bude izmenjeno tako da garantuje usklađenost s tim obavezama“, ističe se u odluci kojom se nalaže Srbiji da ispunjava svoju obavezu o saradnji sa Tribunalom.

Uz napomenu da razume stav Srbije, Tribunal ističe da je u osnovi ovog slučaja pitanje da li je država obavezna da sarađuje sa Tribunalom u svim slučajevima ili samo onim koji se tiču kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Iako nepoštovanje suda Statutom nije utvrđeno kao krivično delo, sudsko veće smatra da praksa Tribunala „snažno utvrđuje“ da se nadležnost Tribunala prostire i na krivična dela nepoštovanja suda, kako se ne bi osujetila njegova uloga.

Goran Miletić iz Civil Right Defendersa kaže za Danas da je odnos srpskih vlasti prema optuženim radikalima „još jedan dokaz da Srbija veoma selektivno poštuje međunarodne obaveze“.

– U ovom slučaju, beogradski sud je dao obrazloženje koje je potpuno neprihvatljivo i čudno. Naime, saradnja sa Tribunalom je nešto što ne bi trebalo da bude ponovo pod znakom pitanja i morala bi da postoji u svakom slučaju. Nažalost, u delu javnosti sve se ovo predstavlja samo kao „zahtev iz Haga“, bez objašnjenja suštine – ukazuje Miletić.

Donedavni ministar pravde Nikola Selaković ocenio je da zahtev Tribunala da Srbija promeni zakon kako bi mogla da izruči troje radikala pokušaj svojevrsnog pritiska. „Haški tribunal je zadužen za ono što je propisano njegovim Statutom. Naš Zakon o saradnji s Tribunalom donet je u saradnji sa predstavnicima tog suda. Takva praksa nije zabeležena i potpuno je neprihvatljivo da se zakon menja na zahtev Tribunala“, rekao je Selaković za RTS.

Radeta, Jojić i Ostojić se terete da su dvojicu svedoka pritiskali da svedoče u odbranu njihovog lidera Vojislava Šešelja, koji se u međuvremenu u Srbiju vratio kao slobodan čovek. Funkcionerka SRS Vjerica Radeta je tada na pitanje Danasa da prokomentariše odluku sudije Višeg suda odgovorila da je „to jedino moguće rešenje“. Ona je rekla da su tom odlukom utvrđene tri činjenice koje je ona konstantno tvrdila – da dobrovoljno neće otići u Hag, da su optužbe lažne i da nema pravnog osnova da se ona, Jojić i Ostojić izruče Haškom tribunalu.

Hronologija

Haški tribunal je 19. januara 2015. izdao Srbiji poverljive naloge za hapšenje kojim se Jojić, Ostojić i Radeta terete za nepoštovanje suda, zastrašivanje svedoka i nuđenje mita. Tribunal je u januaru 2016. naložio Srbiji da dostavlja izveštaje o naporima da uhapsi i izruči troje optuženih. Srbija je u februaru obavestila Tribunal da se „nadležni organi Srbije suočavaju sa ozbiljnim problemima u izvršavanju naloga za hapšenje“. Viši sud u Beogradu doneo je u maju odluku da troje pripadnika SRS ne isporuči u Hag. Sudsko veća Tribunala je 2. avgusta saopštilo da Srbija treba pod hitno da promeni svoje zakonodavstvo kako bi bilo u skladu s međunarodnim obavezama, a među njima je i ispunjenje naloga za izručenjem troje predstavnika SRS.

Statusna konferencija Stanišiću i Simatoviću 28. septembra’]

Hag – Sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je da statusna konferencija bivšim šefovima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću bude održana 28. septembra.
Kako se navodi u saopštenju, sudija Barton Hal je, nakon neformalnih konsultacija s Tužilaštvom i odbranom, odlučio da statusna konferencija bude održana 28. septembra, pošto nisu imali primedbi na predloženi datum i produženje roka.
Stanišić i Simatović optuženi su za ratne zločine nad Bošnjacima i Hrvatima u Hrvatskoj i BiH. Uhapšeni su 2003. godine. Tribunal ih je 2013. oslobodio krivice po svih pet tačaka optužnice. Žalbeno veće Tribunala je 15. decembra prošle godine poništilo prvostepenu oslobađajuću presudu i naložilo ponovno suđenje. D. D.