Poslovni pragmatizam ne mari za političke tenzije

Menaš Karmon, predsednik izraelsko-turskog poslovnog saveta smatra da bi „Turci veoma teško mogli da bojkotuju izraelske proizvode jer ne žele da nađu bilo šta u turskim supermarketima. Većina softvera koji Turci koriste od mobilnih telefona do medicinske opreme napravljeni su u Izraelu“. Stoga, smatra Karmon, ukoliko Turci i požele da bojkotuju Izraelce to bi značilo da kažnjavaju sami sebe“.

Nakon izraelskog napada, u kojem je ubijeno devet turskih državljana 31. maja, Ankara je tražila zvanično izvinjenje, koje još čeka. Usledila je zabrana preleta izraelskih vojnih aviona nad turskim nebom, dok je premijer Turske Redžep Tajip Erdogan, prema pisanju turskog dnevnika Hurijet, kritički nastrojenog prema vladi, govorio da će svet sada doživljavati na isti način nacističku svastiku i Davidovu zvezdu. Izraelci, u međuvremenu, uvređeni takvim razmišljanjem svojih dojučerašnjih saveznika u regionu, obećali su da će se držati podalje od Turske.

No kada je reč o ekonomiji, poslovni pragmatizam ne obazire se na političke tenzije. „Nijedna izraelska kompanija nije napustila Tursku“, kaže Karmon. „Posluje se uobičajeno čake se beleži i porast investicija“. Mada je ipak u kratkom roku, napad na flotu izazvao i neke neizbežne ekonomske posledice. Povećan je broj otkazivanja turističkih aranžmana Izraelaca u Turskoj što košta ovu zemlju 400 miliona dolara, kažu analitičari. Turska je u međuvremenu pretila da će razmotriti nastavak vojne saradnje, što bi potencijalno uskratilo izraelske kompanije milijardi dolara unosnih sporazuma.

Izraelske kompanije prodaju sve i svašta u Turskoj od kompjuterskih softvera do sistema za navodnjavanje i insistiraju da nisu pogođene nedavnim događajima. Delom, razlog tome jeste što oni uglavnom deluju u saradnji sa turskim kompanijama. Ove jake poslovne veze uglavnom su kamuflirane, kažu iz poslovne zajednice, jer mnogi izraelski biznismeni koriste turske partnerske kompanije da prodaju proizvode arapskom svetu, dok turske kompanije koriste izraelske partnere kao ulaznicu za američko tržište.

Uprkos nesuglasicama, turski zvaničnici priznaju da se bliska saradnja između izraelske i turske vojske nastavlja iza scene. „Dok političari pokušavaju da profitiraju od sukoba, armija ostaje neobično mirna“, smatra Mehmet Altan, vodeći turski kolumnista. „I izraelski i turski vojni establišment želi sekularnu Tursku tako da se oni bore za istu stvar“.

U roku do nekoliko nedelja od napada na flotu, turska vojna delegacija stigla je u Izrael ne bi li saznala kako funkcionišu pilotske letelice koje Izraelci često koriste za lov na palestinske militante u Pojasu Gaze. Sporazum vredan 190 miliona dolara nije otkazan iako su izraelski konstruktori u Turskoj pozvani da se vrate kućama nakon napada.

Doron Abrahami, konzul za ekonomske odnose u izraelskom konzulatu u Istanbulu, ukazao je pre napada na flotu da izraelska vojna industrija zajedno sa turskim partnerima rade u cilju modernizacije flote od 170 turskih tankera u projektu vrednom 700 miliona dolara. „Biznis je biznis“, kaže on.

Dobar deo Turaka smatraju da je Izraelu potrebnija Turska, nego obrnuto. Sinan Ulgen, vodeći ekonomista u Istanbulu, tvrdi da Izrael može daleko više da izgubi nego Turska kidanjem veza dveju zemalja. Prodaja Izraelu čini 1.5 odsto ukupnih turskih izvoza koji su prošle godine iznosili 102 milijarde dolara, čime je tursko tržište na 17. mestu po veličini na svetu, podaci su državne statističke agencije iz Ankare. Izrael je izvezao nekih 1.04 milijarde dolara u Tursku prošle godine, tako da je Turska njihovo osmo po veličini izvozno tržište.

Međutim, Rifal Bali, turski Jevrej koji je dosta pisao o tursko-izraelskim odnosima, smatra da su loši odnosi sa Izraelom rizičniji za Tursku jer se na taj način potkopavaju i njeni odnosi sa SAD. „Turska i Izrael podjednako trebaju jedna drugoj daleko više nego što su spremni da priznaju“, zaključuje Bali.