Sputavanje buntovničkih ideja, poslušnost, strogo kažnjavanje, red: Zbog čega građani Srbije žele autoritarnog vođu i šta to govori o njima?

Autoritarnost i jeste definisana podržavanjem reda i hijerarhijskog poretka, poštovanjem i poslušnosti autoriteta, strogom kažnjavanju onih koji ne poštuju red, strogom načinu vaspitanja i socijalizacije dece i mladih, sputavanju buntovničkih ideja i korenitih promena.

U takvim društvima neminovno se prihvata autoritarni vođa, koji nije orijentisan ka kompromisnom rešavanju izazova i saradnji. Tako socijalna psihologija, koja daje primat situacionim faktorima, shvata liderstvo karakteristično za tradicionalna društva, a to nam objašnjava dr Jasna Milošević Đorđević, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije.

Naša sagovornica najpre napominje da postoje generalno dve velike teorije vođstva. Jedna je teorija velikih ljudi: da se vođa izdvaja kombinacijom karakteristika koje ga čine vođom.

– Dobrog vođu čine određene karakteristike ličnosti nezavisno od situacije sa kojom se suočava, tipa zadatka ili karakteristika članova grupe. Druga teorija je situaciona: svaka osoba može biti dobar vođa u nekim posebnim situacijama. Dobar vođa određen je nizom faktora – prava osoba u pravo vreme u pravoj situaciji, navodi profesorka Milošević Đorđević.

Kult ličnosti neguje vođa kao i oni koji ga podržavaju i konfliktni etos, psihološki mehanizam koji leži u osnovi nerešivih trajnih konflikta.

– U našem slučaju to su pre svega etnički sukobi sa susedima. Nerešivi konflikti imaju nekoliko karakteristika, to su konflikti koji su: suštinski, egzistencijalni, traju tokom mnogo generacija, stalno su prisutni u javnom medijskom diskursu, potencijalnih rešenja nema, i postoji samo jedan mogući pobednik. Komponente konfliktnog etosa su verovanje u pravednost sopstvene grupe, pozitivni imidž grupe, ugrožena bezbednost grupe, verovanje da je sopstvena grupa žrtva, delegitimizacija suprotne grupe, legitimizacija sopstvene grupe, patriotizam i verovanje u mir koji zastupa samo grupa kojoj pripadamo, navodi Milošević Đorđević.

Ona dodaje da lako možemo da prepoznajemo snažan konfliktni etos prilikom medijske interpretacije sukoba sa susedima (različitim etničkim grupama) u trenutnom diskursu u Srbiji.

– Takođe jedna od karakteristika tradicionalnih društava kojoj pripada i Srbija je i snažna vezanost za naciju koja ima primordijalističke karakteristike. Osnovne odlike takvog razumevanja nacije nisu interes ili puko državljanstvo, već jezik, kultura (muzika, tradicionalni mitovi), državni simboli (teritorija, državljanstvo), samokategorizacija, religijska pripadnost, skup specifičnih vrednosti. Primordijalistička vezanost i razumevanje nacije takođe doprinosi podržavanju autoritarnog političkog vođe, objašnjava sagovornica.

Ona iznosi zaključak da potreba za jakim vođom nastaje kroz interakciju navedenih karakteristika pripadnika grupe (građana Srbije) i karakteristika lidera (političkih ličnosti).

– Nije jednostavno sugerisati rešenja za ili protiv različitih tipova političkog vođenja. Konkretne situacije, lokalna politička, regionalna i geopolitička dešavanja, pored tipa kulture i istorijskog nasleđa predstavljaju snažne faktore koji definišu tip političkog vođstva. Svi navedeni faktori snažno se prenose i afirmišu kroz medijski i generalno opšti javni diskurs, zaključuje profesorka Milošević Đorđević.

Harizmatični vođa ne mora da bude dobar lider

– Karakteristike koje odlikuju harizmatičnog vođu su: donekle inteligentnije i ekstravertnije osobe, socijalno veštije, otvorene prema novim iskustvima, samouverenije i manje neurotične. Istraživanja međutim ne pokazuju veliku i isključivu vezu između navedenih karakteristika i liderskih pozicija. Naprotiv, recimo istorijski podaci ukazuju da osobine ličnosti uopšte nisu povezane sa efikasnim vođstvom. To dalje znači da vođu potencijalno afirmišu sredinski faktori kao i karakteristike grupe koju predvodi, navodi Milošević Đorđević.