„Posrnulog prihvatiti, palog podići!”

Društvo za pomaganje sirotinji je proslavilo deset godina rada, o čemu je pisao dnevni list „Vreme”. Samo tokom poslednje godine, pedeset prosjaka je našlo utočište na ovom mestu.

„Društvo za pomaganje sirotinje i suzbijanje prosjačenja pokazalo je lepe uspehe. Sa devizom ‘posrnulog prihvatiti, palog podići’ društvo već deset godina nastoji da sa prestoničkih ulica skloni kljaste i nevoljne.”

Prema rečima iz izveštaja, nisu glavnu ulogu igrali samo novčani izdaci, već ugled prestonice i socijalna svest beogradskog građanstva.

„Društvo je sve nevoljne sa ulica sklanjalo u svoje sklonište i – paralelno s tim – vodilo borbu protiv profesionalnih prosjaka.”

Broj „štićenika” ovog društva nikada nije prelazilo pedeset, mada su imali veće kapacitete, čak za stotinu ljudi. Razlozi za to su bili različiti.

„Međutim, prosjaci nerado dolaze u sklonište, jer su već navikli na skitnički život i ne mogu da podnesu sistematski nadzor, iako u skloništu imaju vrlo dobre uslove za život.”

Tokom desete godine rada, izdato je preko 45 hiljada obroka, ukazana je lekarska pomoć tridesetorici prosjaka, obezbeđena topla odeća, naročito „kasičarima” koji na ulici skupljaju priloge za svoje bolesne ili napuštene drugove.

„Od osnivanja društva do danas kroz sklonište je prošlo i primilo pomoć preko 6000 lica; od toga u prošloj godini 329 koji su primili oko 85.000 dinara, za kiljadu dinara više nego u 1938. godini.”

Sredstva za pomoć ugroženima prikupljana su na različite načine. Deo kroz članarine, nešto kroz dobrovoljne priloge i subvencije od strane grada Beograda, a deo i iz kutija za prilog u koje su građani mogli da ostave koliko su mogli.

U planu je bila i izgradnja većeg, pravog prihvatnog centra sa željom da se nađe trajno rešenje ovog problema. 

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dnevni list „Pravda” pisao je povodom desetogodišnjice smrti Čarlsa Kreka, čoveka koji je širom sveta bio poznat po neverovatnoj sreći koja ga je u životu pratila.

Bio je poznat širom Amerike kao čovek koga je sreća tokom celog života pratila, no, neposredno pred kraj ga je i napustila.

„Povodom desetogodišnjice smrti Čarlsa Kreka iz Senčarlsa u državi Polionis, čoveka kome se desio u žuvotu samo jedan maler, i koji ga je stao života, svi američki listovi pišu o njemu.”

Američka javnost četrdesetih godina prošlog veka smatrala je da ovaj čovek ima svog lićnog „anđela čuvara”, te da je mogao da se bavi najekstremnijim sportovima i da mu se ništa ne dogodi.

„Jednom je Krek putovao ekspresnim vozom. U nesreći je bilo 40 mrtvih. Ali – Krek je ostao zdrav i čitav!”

Među brojnim nesrećama koje su ga zadesile i iz kojih je izašao gotovo netaknut, zanimljiv je podatak da je preživeo i „Titanik”.

„Još slavniji je postao je Krek kada je prilikom katastrofe ‘Titanika’ izvučen zdrav iz vode, a tada se udavilo nekoliko hiljada duša!”

Međutim, čoveka koji je izbegao brojne nesreće, u više situacija bio jedini preživeli, na kraju je stigao maler.

Naime, jednog dana pošao je na izlet na reku Foks. Sasvim navina i obična želje da se prošeta po plitkoj reci, Krega je koštala života.

„Najveća dubina u toj reci je manje od jednog metra. Krek se skinuo i hteo da je pregazi. Kada je bio na sredini, uhvatila ga je nesvestica, obrušio se i – udavio.”

Čoveka koji je preživeo dva brodoloma, padove sa trećeg sprata, trovanja hranom, gde je od jedanaest ljudi jedino on preživeo, na kraju je sreća napustila.

Prema pojedinim pričama, tokom jedne oluje u mestu gde je sahranjen, svi spomenici su bili uništeni, samo je njegov ostao netaknut.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.