Post kovid savetovališta u apotekama? Postoje najmanje dva problema

Postkovid savetovališta u kojima bi oni koji su preležali kovid mogli dobiti neophodne medicinske savete su neophodna. Međutim, kako ističu sagovornic Danasa, dve su stvari problematične. Na jednoj strani stoji činjenica da farmaceuti nemaju dovoljno znanja da procene ozbiljnost postkovid simptoma, a na drugoj mogućnost da se na ovaj način promovišu i prodaju suplementi koji mogu biti nepotrebni za lečenje postkovid stanja.

Ideju o postkovid savetovalištima u apotekama javnosti je predstavila direktorka Farmaceutske komore Srbije Tatjana Šipetić krajem januara. Ona juče nije odgovorila na dodatna pitanja Danasa o ovoj temi upućena mejlom.

U prethodnim izjavama Šipetić je objasnila da je ideja da farmaceuti zaposleni u apotekama prođu odgovarajuću obuku nakon koje postaju svojevrsni postkovid savetnici, koji bi mogli da ocenjuju kada je građane neophodno uputiti kod lekara, a kada se radi o simptomima koji ne zahtevaju lekarsku pomoć, i koji se mogu rešiti uz promenu životnih navika i korišćenje suplemenata. Govoreći za N1 ona je kazala da „farmaceuti ne mogu da prepisuju terapiju, ali  mogu da pruže savet, uz korišćenje onoga što je farmaceutima dozvoljeno da predlože, a to su dijetetski suplementi odnosno lekovi koji se izdaju bez recepta“.

Doktorke Dragana Jovanović i Tatjana Radosavljević upravo u ovome vide problem.

– Nikada i nigde dosad farmaceuti nisu dali sebi slobodu da dijagnostikuju bolest ili utvrđuju zdravstveno stanje pacijenta posle preležane bolesti sa mogućim ozbiljnim komplikacijama i posledicama bez mišljenja lekara, jer njihove studije nisu ni podrazumevale da farmaceuti budu lekari, ističe prof. dr Jovanović, dodajući da postkovid ili dugotrajni kovid nije samo lista simptoma koji bi se čekirali, i na taj način ocenilo stanje pacijenta odnosno da li je potreban i koji specijalistički pregled.

Slično mišljenje ima i Tatjana Radosavljević, ističući da postkovid ponekad može biti „preveliki zalogaj“ i za lekare, te da traži multidisciplinarni pristup više specijalista.

– Osnovna svrha lekara je da leče, a farmaceuta da rade u apoteci. Ne mogu farmaceuti lečiti niti lekari mogu pripremati i izdavati lekove već ih samo prepisivati. Ideja da se postkovid savetovališta naprave pri apotekama je loša, jer u njima nemate lekara. Farmaceutima tako biva prepušteno da zavisno od interesa apoteka preporuče i naplate suplemente. Takođe, apotekari ne mogu prepisivati niti predlagati lekove a u postkovidu postoje i lekovi koji moraju da se koriste, niti mogu govoriti o tome kako da se prate parametri važni u postkovidu. Uz sve uvažavanje, farmaceuti bi mogli da budu članovi postkovid savetovališta, ali ne njihovi nosioci, kaže sagovornica Danasa navodeći da bi postkovid savetovališta trebalo da postoje u privatnoj i državnoj praksi gde će se lekari određenih specijalnosti – pulmolozi, kardiolozi, neurolozi, i hematolozi – baviti pacijentima.

Upitana zar ne bi otvaranjem postkovid savetovališta u apotekama zdravstvena usluga postala dostupnija građanima koji su preležali kovid, a koji inače teško odlaze do lekara specijalista, sagovornica Danasa navodi da bi se problem nedostupnosti zdravstvene usluge za postkovid pacijente pre mogao rešiti uključivanjem privatnog zdravstva, ali na uređen način.

– Ovde postoji prostor za uključivanje privatnog sektora, ali tako da se regulišu cene usluga, da one ne budu preskupe. Takođe bi bilo dobro doneti protokole koji bi određivali šta sve treba da se radi prilikom pregleda pacijenta jer se trenutno rade i pregledi koji nisu neophodni a koji koštaju, navodi Radosavljević.

Obe sagovornice takođe ističu da kovid savetovališta u apotekama nameću etičke dileme koje suplemente farmaceuti zapravo preporučuju i koliko su takve preporuke motivisane interesima samih apoteka.

– Možda bi ova ideja kovid savetovališta u apotekama delovala normalnije, prihvatljivije kada bi se suplementi davali na recept ili delili (što je nemoguće kao što znamo), tj. kada u ovu ideju o kovid savetovalištima u apotekama ne bi bila uključena čista trgovina, sugerisanje ljudima da su odlični ovi ili oni preparati, što i sada mnogi doživljavaju kad uđu u apoteku. To naročito dolazi do izražaja kada su ljudi ranjivi, ne osećaju se dobro posle preležanog kovida, a takvo loše stanje još traje mesecima, kao što je često slučaj u postkovid periodu, ističe Jovanović.

Tatjana Radosavljević kaže da postoje suplementi koje ona savetuje svojim pacijentima, poput probiotika, ali da u takvim situacijama navodi da je svaki probiotik dobar.

– Na primer, primena probiotika je vrlo važna za prevenciju postkovida. Međutim, kada me pacijenti pitaju koji probiotik da uzmu, ja im kažem možete bilo koji, onaj koji sadrži dobre bakterije, a to može biti i najjeftiniji, navodi Radosavljević. Zaključuje da su postkovid savetovališta neophodna, ali da bi o njihovoj organizaciji trebalo svoje mišljenje da Lekarska komora, koja bi najpre mogla da bude nosilac ideje kako organizovati ovu vrstu zdravstvene usluge.

Lekarska komora nije to učinila do sada. Na drugoj strani, Farmaceutska komora je nosilac pilot-projekta o postkovid savetovalištima. Direktorka komore Tatjana Šipetić kazala je ranije da bi od početka februara usluga postkovid savetovališta u apotekama trebalo da bude omasovljena.

Moguće i telefonske kontrole

Dr Dragana Jovanović kaže da je još jedan od mogućih načina za praćenje postkovid pacijenata telefonska kontrola, posebno nakon izlaska iz bolnice. „Takve kontrole u ovom kontekstu imaju veliki značaj jer iskusni doktori, koristeći sve odgovarajuće upitnike zavisno od simptoma, mogu da zaključe kada oporavak ide dobro, a u kom slučaju bi pacijent morao da bude ponovo pregledan, kada hitno i pre zakazanog termina“, navodi dr Jovanović.

Pacijenti se sami snalaze

Dr Tatjana Radosavljević kaže da su se i zapadne zemlje  do sada vrlo malo bavile postkovidom, tako da se pacijenti sami snalaze i organizuju. „Postoje Fejsbuk grupe pacijenata koji razmenjuju svoja iskustva, pa se ljudi dovijaju na svakakve načine. Niko nije rešio još uvek postkovid, svi se još bave akutnim kovidom.“