– Hoćemo li na proslavu.
– Misliš na pomen.
– Zbog toga sam i došao iz Berlina.
– Gde si odseo, kod žene?
– Pokušao sam kod nje, i da poljubim decu, ali neće da me vidi… Udala se…
– Šta ti je rekla?
– Mobilnim mi je poručila da idem kod one žene…
– Koje žene?
– Šta se praviš lud! Ti si čekao u Geprtovoj sa kolima, ali nam je smetao onaj što je hteo da se parkira ispod prozora. Ja sam ga opomenuo, a on pita – šta ona dvojica rade oko prozora.
– Dobar svedok?
– Bio bi, ali sam morao da ga odvezem i…
– Gde si odseo?
– Hajat.
– Zar se ne plašiš?
– Ne, ja sam onda sve ispričao našoj policiji, i da ne bi smetao na suđenju dali su mi pasoš.
– Hajde da se vidimo.
– Moram u Smederevo. Radim u Berlinu za jednu veliku tvrtku, ona se interesuje za železaru u Smederevu.
– Pa ko ima te pare, to košta…
– I naš život je mnogo koštao pa se isplatilo.
– Što smo ostali živi?
– Ne, nego što su nas isplatili, ne oni iz ćorke…
– Zar se ne plašiš da se sutra pojaviš na pomenu.
– Ići ćemo zajedno.
– Taman posla, na pomenu biće više murije nego…
– Među njima će biti i oni s kojima smo zajedno šljakali, ne plaši se…
– Došli su novi…
– Novi me neće prepoznati…
– Ipak, rizikuješ.
– Angažovao sam gospođu koja ima firmu za obezbeđenje.
Demokratija, burazeru. Uz njenu lepotu sigurno će je slikati za našu televiziju, ja i ti bićemo pored nje, a oni naši imaju u ćorki televizor, obradovaće se kad nas vide, pa jednoga dana… I da vide tebe, setiće se da tamo žive bolje bez jednog svedoka koga si ti …
– Nisam siguran da će nas slikati, pa iako nas budu snimili, baš zbog nje neće je ubaciti u montaži.
– Ja sam menadžer, firma mi je dala snimatelja da u Smedervu snimimo kako danas izgleda železara. On će snimati i pomen. Na pomenu će snimati i nas dvojicu. Ako ne upadnemo kod Tijanića, ja ću im poslati disk u ćorku. Ja sam im slao filmove iz Berlina, nisu mi se vratili, znači…
– Znači, idemo na pomen?
– Ne samo ti i ja, iz raznih mesta Srbije i sveta doći će koje smo upoznali i koje nismo. Danas su to dobro situirani biznismeni. Jedan od njih se plaši da dođe, javio mi imejlom da će po pomenu organizovati veliku žurku na Paliću, ima hotel sa pet zvezdica.
– Da li će tamo biti i gospođa pukovnica?
– Da, sa obezbeđenjem. Kod nje su najlepše devojke, sve krke mrke. Cvet gostiju biće jedan od naših koga niko od nas nikada nije video. Ali je uspeo u Moskvi. Jedan je od trista milijardera, doduše, tek sto sedamdeseti.
– Da li je moguće da sam ja jedini ostao bez love.
– Dobio si u ono vreme zbog parkiranja onog čoveka…
– Jesam, ali žena me je ostvila, ja se nisam propio, ali sam kao samac počeo da igram na sportskoj prognozi.
– Dobro, ja žurim, nalazimo se na pomenu.
– Ja neću, imam tip da će danas Zvezda da pobedi, uložio sam dobru lovu…
– Jesi li siguran da ćeš pogoditi pobednika.
– Jesam, to mi je obećao jedan od vođa navijača. Dobro bi bilo da dođeš sa mnom… osetićeš se kao nekada, videćeš koliko ima mladih sa majicama sa likom vuka kao nekada bivši pripadnici beretki.
– Pa to je lepo, oni će jednoga dana…
– Oni se ne sećaju ni nas, ni pukovnika svih pukovnika. Ali čekaju nešto lepše…
– Šta to?
– Kada će krenuti na Paradu ponosa…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
