Prvi urbani foto-bioreaktor u Srbiji, LIQUID 3, postavljen je ispred Opštine Stari grad u Makedonskoj ulici u Beogradu. Ovo „tečno drvo“, kako ga nazivaju u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu gde je osmišljen, predstavlja novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.
„Više od polovine stanovnika Srbije živi u urbanim naseljima, čak 59 odsto i broj se stalno povećava. To umnogome utiče na gustinu naselja, kvalitet života, povećanje broja vozila na ulicama, zagađenje i povećanje štetnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Procenjuje se da su gradovi izvor čak 75 odsto ukupnih emisija CO2 na svetu, od čega najveći procenat dolazi iz saobraćaja i hlađenja i grejanja u zgradama“, objasnila je Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
Prema njenim rečima, kako drveće i zelene površine predstavljaju prirodne prečišćivače vazduha u urbanim područjima često nedostaje slobodnih površina za ozelenjavanje, LIQUID 3 je efikasno i inovativno rešenje za smanjenje emisije štetnih gasova i poboljšanje kvaliteta vazduha.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
„Foto-bioreaktor funkcioniše tako da u akvarijumu od šest stotina litara vode imamo alge koje vezuju ugljen dioksid i fotosintezom u direktnom procesu proizvode čist kiseonik. Projekat je osmišljen tako da bude i multifunkcionalan, projektovan je kao klupa, ima punjače za mobilne telefone, kao i solarnu ploču zahvaljujuči kojoj klupa ima rasvetu tokom noći. Opština Stari grad odlučila je da podrži projekat koji kroz pametna i inovativna rešenja direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta života naših sugrađana, javnog zdravlja i čistije životne sredine“, rekao je Bojan Bojić, rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti i projekte razvoja u Upravi GO Stari grad.
Mikroalge koje se nalaze u LIQUID 3 menjaju dva drveta stara deset godina ili 200 kvadrata travnjaka.
„Sistem je isti jer i drvo i trava vrše fotosintezu i vezuju ugljen-dioksid. Ono što je prednost mikroalgi je što su efikasnije 10 do 50 puta u odnosu na drvo. Cilj nam nije da zamenimo šume, nego da pomoću ovog sistema popunimo one urbane džepove gde ne postoji prostor za sadnju drveća. U nekim uslovima velikog zagađenja drvo ne može ni da opstane, dok algama to zagađenje ne smeta“, istakao je dr Ivan Spasojevic, jedan od autora projekta iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja.
Kako je objasnio, Institut je koristio jednoćelijske slatkovodne alge, koje postoje u barama i jezerima u Srbiji i mogu da rastu u vodi iz česme, a otporne su na visoke i niske temperature.
Sistem ne zahteva posebno održavanje – dovoljno je na mesec i po dana ukloniti biomasu nastalu deljenjem algi, koja može da se koriti kao odlično đubrivo, sipati novu vodu i minerale i alge nastavljaju da rastu beskonačno.
Ovaj projekat ima za cilj da popularizuje i raširi primenu mikroalgi u Srbiji, jer se one mogu koristiti u prečišćavanju otpadnih voda, kao kompost za zelene površine, za proizvodnju biomase i biogoriva, kao i za prečišćavanje vazduha od izduvnih gasova iz fabrika.
LIQUID 3 je nagrađen kao jedno od 11 najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).
Opština Stari grad je kao partner u realizaciji projekta obezbedila lokaciju i dozvole za postavljanje sistema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.