"Postavljenje Gašića dokaz da je BIA pod političkim uticajem"

Oni takođe ukazuju da je rad BIA obavijen velom tajnosti i da je čak i kontrolnim telima, poput poverenika ili zaštitnika građana, onemogućeno da rade svoj posao jer im BIA ne dostavlja neophodne informacije. Na to je godinama unazad ukazivao i bivši zaštitnik građana Saša Janković, dok je situacija u ovom trenutku još složenija, jer se bezbednosna služba sumnjiči i za nezakonito praćenje političkih protivnika vladajuće stranke – Srpske napredne stranke.

Institut za evropske poslove saopštio je da činjenica da je BIA prisluškivala 10 odsto građana više u izbornoj 2016. godini, u odnosnu na prethodnu, ostavlja prostor za sumnju da su službe bezbednosti pod političkim uticajem.

Bivši direktor BIA Andreja Savić kaže za Danas da sama činjenica da je na čelu Agencije Bratislav Gašić, čovek iz samog vrha SNS, dovoljno govori o tome da je BIA pod političkim uticajem.

– Taj uticaj je nesumnjiv. Međutim, što se tiče prisluškivanja, ipak poslednju reč daje sud, tako da verujem da se to radi u skladu sa zakonom, smatra Savić.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za Danas podatak o povećanom broju prisluškivanja ne govori mnogo, bez analize drugih relevantnih faktora i okolnosti, te da nije dovoljan za donošenje pouzdanih zaključaka.

– Svako povećanje broja slučajeva u kojima se odstupa od ustavne garancije tajnosti komunikacija vredno je pažnje i može da bude indikativno. Međutim, procenat od 10 odsto nije veliki da bi sam po sebi bio dovoljan za zaključak o tome da je BIA pod političkim uticajem. I u izbornoj godini događaju se različite stvari koje mogu biti ili jesu predmet legitimnog angažovanja BIA, a koje mogu da objasne toliki procenat povećanja. Nezavisno od toga, posebno je pitanje da li BIA nekim drugim svojim postupcima daje povoda za sumnje u to da je pod političkim uticajem, odnosno kontrolom, ukazuje Šabić. U vezi sa kontrolom rada bezbednosnih službi, naš sagovornik kaže da je ona odavno – fluidna.

– Bilo bi dobro da se službama može verovati na reč, ali bi još bolje bilo da se to može i proveriti. Zasad imamo samo prvu mogućnost, druga postoji na papiru ali ne i u stvarnosti. Zbog toga smo, pored ostalog, svojevremeno zaštitnik građana i ja i predlagali „paket od 14 mera“, koji je tada naišao na verbalnu podršku, ali nikad nije do kraja realizovan – ističe Šabić. On dodaje da je tajnost komuniciranja nepovrediva, a da su odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite državne bezbednosti. Naš sagovornik navodi da se to nije odnosilo na takozvane „zadržane podatke“, pre intervencije poverenika i zaštitnika građana.

– Za razliku od klasičnog prisluškivanja, kod zadržanih podataka se ne sluša sadržina razgovora, ali se pristupa svim podacima o komunikaciji, o tome kad, kako, s kim, odakle, koliko dugo i slično je komunicirano, što nekad govori i više od same sadržine. Klasično prisluškivanje je uvek bilo moguće samo uz saglasnost suda, dok su bezbednosne strukture ovo drugo praktikovale godinama bez odluke suda. Posle višegodišnje borbe koju smo zaštitnik građana i ja vodili, Ustavni sud je stao na našu stranu, zakoni o službama su promenjeni pa je sada i pristup zadržanim podacima moguć samo na osnovu odluke suda – naglašava Šabić.

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Predrag Petrović, kaže za Danas da BIA jeste pod jakim političkim uticajem, ali da se taj zaključak ne može izvesti samo na osnovu povećanja broja prisluškivanih građana.

– Možda je to taj procenat veći zbog povećane pretnje od nasilnog ekstremizma, a ne nadziranja političke opozicije. Na osnovu toga kako su prethodni i sadašnji direktori izabrani na tu funkciju, i koji su glavni kriterijumi bili, osnovano je pretpostaviti da su pod velikim političkim uticajem – ukazuje Petrović. On dodaje da su jedini koji su do sada uspeli da ostvare neke rezultate u nadzoru kontrole i načinu rada bezbednosnih službi – zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja.

– Ali, vidimo da se i tu prostor za nadzor i kontrolu sužava. Poslednji izveštaji zaštitnika građana to pokazuju, jer je njemu praktično onemogućeno da radi svoj posao – zaključuje Petrović.

Nepoverenje građana

„Sumnje i nepoverenje građana Srbije u BIA i Vojnobezbednosnu agenciju su izazvani činjenicom da su delovi bezbednosnih službi bili učesnici u političkim ubistvima, uključujući i ubistvo premijera Đinđića. Tu sumnju moguće je otkloniti kroz punu civilnu kontrolu službi bezbednosti, kao i lišavanje bezbednosnih agencija svakog političkog uticaja. Institut za evropske poslove očekuje da parlament, nezavisna tela i civilni sektor zajednički rade na uspostavljanju civilne kontrole službi bezbednosti“, navodi se u saopštenju Instituta za evropske poslove.