Grupa građana iz Arilja zatražila je od države da preispita opravdanost izgradnje brane Svračkovo na reci Rzavu, čija bi akumulacija, kako smatraju nadležni, rešila dugogodišnji problem vodosnabdevanja ove i još četiri opštine zapadne Srbije, posebno u letnjem periodu. Peticiju o tome podržalo je više od 1.500 građana i nedavno je predata čelnicima ariljske opštine, upućena je predsedniku i premijeru Srbije, Narodnoj skupštini, Direkciji za vode Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Republičkom zavodu za zaštitu prirode, javnosti Srbije i Arilja.
Uz podsećanje da je republičkim planovima predviđeno da se na toj reci grade tri velike brane (Svračkovo, Roge i Orlovača) i da je Vlada Srbije izgradnju brane Svračkovo proglasila nacionalnim interesom kako bi se obezbedilo snabdevanje pijaćom vodom pet opština zapadne Srbije (Čačak, Požega, Lučani, Gornji Milanovac i Arilje), u peticiji se navodi da nisu poznate ekološke posledice takvog poduhvata. Ukazavši da je neophodno rešavanje problema u vodosnabdevanju tih opština, peticijom se apeluje na državu da Rzav očuva, „kao jedinu preostalu čistu reku u Srbiji i trajni biser svih građana Srbije“. Kao moguće rešenje predlažu korišćenje lokalnih izvorišta, reni bunara, ali i reka koje su služile za vodosnabdevanje pre izgradnje privremenog vodozahvata na Rzavu.
„Reka je ogroman potencijal za turizam, ribolov, lov, zdravstveni turizam, omladinske i staračke centre, sportske sadržaje… što je trajan izvor ekonomske dobiti, a ekologija i ekonomija u tom slučaju nisu u koliziji. Moguće ekološke posledice po teritoriju, klimu i stanovništvo, u ovom trenutku nisu jasno proučene ni dokumentovane, ali opominju da pred ovim problemom nije časno ćutati, piše u peticiji, uz podsećanje da je sedamdesetih godina prošlog veka reka odbranjena takođe zalaganjem javnosti, jer je bila proglašena vitalnim interesom Užica, koje je kasnije problem vodosnabdevanja rešilo drugačije i dugotrajno – izgadnjom brane Vrutci“, kaže se u apelu.
„Imajući razumevanja za probleme susednih opština, Arilje je pre više godina dalo pristanak i saglasnost za korišćenje vodozahvata Ševelj, na samom ulazu reke u gradsku zonu. Četiri velike opštine i njihovi čelnici dobro znaju da je mreža korisnika širena stihijski i da se najčistija pijaća voda koristi kao tehnička, za poljoprivredno zalivanje, komunalno pranje i drugo, što godinama ugrožava sve koji su umreženi u sistem Rzav, navodi se u peticiji i ističe da je Arilje najmanji potrošač, pošto koristi svega sedam odsto vodozahvata, ali i najveći gubitnik, jer posle širenja vodomreže u drugim opštinama, nema dovoljno vode za piće, a leti ispod vodozahvata Ševelj reka je na biološkom minimumu, tako da je voda u delu koji protiče kroz grad, veoma lošeg kvaliteta“.
Dr Mira Avakumović, predsednica ariljske opštine, kaže da će se lokalna samouprava boriti svim institucionalnim sredstvima da očuva Rzav i da se uradi studija uticaja te akumulacije na Arilje. Ona je najavila izgradnju reni bunara, korišćenje vrela u Klisuri, čime bi se obezbedilo vodosnabdevanje grada.
Rešenje
Osim preorijentacije pet opština na izvorišta koja su korišćena pre izgradnje privremenog vodozahvata na Rzavu, u peticiji se kao rešenja navodi i ponovno umrežavanje vodosistema Vrutci iz Užica sa sistemom Rzav premošćavanjem vodovoda između Sevojna i Požege, pa bi se, u periodima sniženog vodostaja višak vode od oko 200 litara u sekundi, iz sistema Vrutci preveo u sistem Požege i Čačka. To bi bilo dugoročno rešenje, za koje je potrebno višestruko manje nivca nego za izgradnju skupih brana.
Ekologija
Ariljci se pitaju zašto u okviru studije uticaja brane Svračkovo na okolinu nije analiziran i uticaj na sam grad Arilje, većje sve svedeno na pojam garantovanog biološkog minimuma. Iako je odgovor na to tražila i lokalna vlast, odgovor nije dobila. Pored toga, navodi se da je u toj studiji jedino razmatrana posledica neželjenog rušenja odnosno pucanja brane. – U toj analizi poplavni talas bi, zbog velike blizine i visine brane, a za kratko vreme nedovoljno za masovnu evakuaciju, poplavio i jednostavno odneo Arilje i proširio se više kilometara uzvodno uz Moravicu. Ne sumnjamo u veštinu naših graditelja i stručnjaka i smatramo da to spada u domen teorijske verovatnoće. Međutim, sa iskustvom bliskog bombardovanja i savremenog terorizma ovaj bezbednosni podatak iz studije smatramo neophodnim za prezentovanje javnosti, piše u peticiji grupe građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
