Postoji li kult Aleksandra Vučića?

Omer Karabeg: Da li se obožavanje Vučića, kojim je preplavljena Srbija, može svrstati u kult ličnosti?

Boban Stojanović: Apsolutno može. To je najbolje odslikala pandemija korona virusa. Ne samo da je Vučić odlučivao o svemu, već je po svetu nabavljao medicinsku opremu, raznosio je po Srbiji i lekarima objašnjavao kako ona funkcioniše… U međuvremenu je postao i glavni bankar, i gradonačelnik svakog grada, i predsednik svake opštine, i urednik svih medija. To je čovek koji sve zna i u sve se razume. NJegov kult se stvara pričom da on gotovo ne spava, a često i ne jede samo da bi branio Srbiju.

Zlatko Minić: Svako ko je na bilo koji način osetio bilo kakvu korist ili boljitak do koga je došao preko SNS ima obavezu da se zahvaljuje Vučiću. Ne znam da li oni popunjavaju nekakve nedeljne ili mesečne izveštaje o tome kako su i koliko hvalili Aleksandra Vučića, ali o tome se svakako vodi evidencija. S druge strane, i sam Vučić ima potrebu da samog sebe hvali, da priča o sebi kao o najboljem studentu, kao o čoveku koji je strašno vredan, mnogo radi, ne spava, brine za sve. To je dvostruki napad na svest građana u Srbiji. Imamo ceo hor koji hvali Vučića i samog Vučića koji mu diriguje.

OK: Svaka izjava ministara ili funkcionera SNS počinje rečima „zahvaljujući predsedniku Vučiću Srbija je postigla to i to“ i onda slede pohvale da je on veliki vizionar, mudri vođa, najveći lider koga je Srbija ikada imala – i sve u tom stilu… Kako Vučić reaguje na takve udvoričke izjave?

BS: Prihvata ih. To more pohvala, stalno zahvaljivanje Vučiću za sve i svja, upoređivanje sa Svetim Savom i carom Lazarom prevazilazi granice pristojnosti i dobrog ukusa. U SNS nemate nijednu osobu koja je izjavila nešto svoje, koja je nešto sama smislila. Kad javno nastupaju, oni prvo zahvale predsedniku, a onda besomučno ponavljaju ono što su od njega čuli.

OK: Ministar odbrane Aleksandar Vulin pre nekoliko godina predložio je da u kancelarijama Ministarstva odbrane vise Vučićeve slike, ali Vučić je to odbio. Da li je i to bila dogovorena igra?

ZM: Najverovatnije. Ne verujem da je Vulin u poslednjih šest, sedam godina – otkako se vratio na vlast i otkako menja različita ministarstva, funkcije i kancelarije – išta uradio a da mu to nije odobrio Vučić. Nedavno sam igrom slučaja naleteo na sajt Ministarstva odbrane i bio sam fasciniran količinom udvoričkih saopštenja i izjava Aleksandra Vulina o Vučiću. Ne možete da verujete da neko na taj način uzdiže Vučića do zvezda i pripisuje mu natprirodne moći. Niko više ništa ne može da uradi a da to nije urađeno na inicijativu Aleksandra Vučića…

BS: Ne samo da je sve urađeno na inicijativu Aleksandra Vučića nego se stiče utisak da je Vučić ubacio pesak i vodu u svaku mešalicu za izgradnju nekog objekta i da je lično sagradio svaki metar autoputa.

OK: Ima li Vučić harizmu? Može li se za njega reći da je harizmatska ličnost?

BS: Ne bih rekao. Pre bih rekao da je on velikomučenik koji sve zna.

ZM: Vučić je na momente pokušavao da igra na jugonostalgičarsku emociju – koja je prisutna kod dobrog dela stanovništva u Srbiji – ne bi li se poredio sa Titom. Kad ga ljudi iz njegovog okruženja hvale često aludiraju da se takav čovek nije pojavio od Titovih vremena. Svi mi koji smo rasli u to vreme zapamtili smo priče kako je Tito na sankanju polomio naćve ili kako mu je bilo muka kad je pojeo svinjsku glavu. Po medijima su počele da se pojavljuju slične sličice i iz Vučićevog života. Imali smo prilike da čitamo njegove sastave iz osnovne škole, da slušamo priče kako je bio nestašan, pa je preskakao ogradu da bi išao kod devojke, a kad se postavilo pitanje da li je služio vojni rok bili smo zasuti stvarnim ili izmišljenim anegdotama iz vojske, pa se onda našao nekakav drugar iz vojske negde u Makedoniji koji je pričao o njemu. Pa smo onda slušali priču kako je prodavao eksere u nekoj nepostojećoj prodavnici u Engleskoj, kako se kasnije ispostavilo. Pokušao se izgraditi lik sličan Titu, ali čini mi se da to nije uspelo. Harizma se ne gradi. Harizma postoji ili ne postoji.

OK: Da li narod doživljava Vučića kao velikog vođu?

BS: Očigledno da ga tako doživljava. Bar jedan veliki deo. Neki će reći da je to rezultat medijske mašinerije i propagande, ali ja mislim da je on uspeo da pogodi ono što građani traže. Mi smo podaničko društvo. Društvo koje želi da ima lidera koji će da ga vodi i koji se pita za sve… Međutim, kad jednom vide da ništa nisu dobili i da žive jako loše – vrlo brzo će mu okrenuti leđa i okriviti ga za sve.

ZM: Slažem se da narod doživljava Vučića kao velikog vođu. On je neprikosnoveni vođa, a svi ostali su njegov servis. I država je praktično njegov servis. Kad je ovih dana uputio pismo penzionerima ispalo je da je on penzionerima poklonio 100 evra, nigde se ne pominje vlada… Ne bih se složio da će, kad stvari krenu loše, ljudi okriviti Vučića. Jer, Vučić je stvorio nekoliko krugova odbrane. Gradi se narativ koji prepoznajemo od ranije. Sećate se onoga – Tito nije znao šta rade oni oko njega, pa Milošević nije znao, a sada ni Vučić ponekad ne zna šta rade oni oko njega… Dok je takvog okruženja, čini mi se da će za prosečnog birača uvek biti dovoljno nekakvih krivaca koje treba spaliti da bi se Vučić spasio.