Foto: Nemanja KučNa godišnjicu smrti Josipa Broza Tita Kuću cveća posetilo je više stotina ljudi, što je u poređenju sa prošlom godinom, znatno veći broj. I ove godine kovid je sprečio dolazak delegacija iz Makedonije i Slovenije.
Već oko 10 sati među prvima koji su ušetali u Kuću cveća, kako bi odali počast doživotnom predsedniku SFRJ, bile su delegacije SUBNOR-a, i Šeste ličke udarne brigade – poštovaoci narodnooslobodilačke borbe i njenog vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita.
„Došli smo da odamo dužnu poštu. SUBNOR Srbije čuva kulturu sećanja na narodnooslobodilačku prošlost kao i sećanje na oslobodilačku prošlost svih ratova u kojima je učestvovala Srbija. Ove godine se obeležava 80 godina od početka ustanka 1941. godine. U toj borbi naš narod je teško stradao, ali je na kraju stao u stroj pobednika u Drugom svetskom ratu“, reči su predsednika SUBNOR-a Srbije general-majora Vidosava Kovačevića.
Predstavnik delegacije Šeste ličke udarne brigade, Veljko Žigić, kaže za Danas da je ta jedinica imala najžešće okršaje.
„Od 1944. godine i bitke za Drvar, u kojoj Šesta lička brigada dolazi partizanskim jedinicama u pomoć, ona postaje jedan od simbola borbe. U Resniku se njene jedinice spajaju sa brigadama Crvene Armije, sa kojima oslobađaju Beograd. Nakon toga nastavljaju put Sremskog fronta“, ističe naš sagovornik.
U razgovoru sa obezbeđenjem, reporter Danasa saznao je da se ove godine očekuje znatno veći broj posetilaca nego prošle godine, u kojoj je zbog pandemije dosta njih bilo sprečeno da obiđe Kuću cveća.
Posetioci su uglavnom u manjim grupama ulazili u mauzolej. Vodilo se računa o distanci, a svima koji su nameravali da posete grobnicu Josipa Broza merena je telesna temperatura na ulazu.
Mahom građani starije generacije, došli su u velikom broju i tu priliku iskoristili kako bi razmenili iskustva sa nekolicinom predstavnika mlađeg naraštaja koji je došao da oda poštovanje komandantu jedinica koje su oslobađale zemlju od okupatora u Drugom svetskom ratu.
Jedan sugrađanin, koji je iskoristio priliku da se upiše u knjigu žalosti, a čiji su roditelji učestvovali u oslobađanju Beograda, podsetio nas je kako je država izašla na kraj sa pandemijom variole iz 1972. godine.
„Mene je pandemija variole zatekla na studijama u Skoplju. Nisam mogao da se vratim u Beograd. Glavni grad je bio zatvoren. Tada nije bilo vaksera i antivaksera, Verovalo se državi i nije bilo nedoumica. Beograd je bio tada ono što je Vuhan bio prošle godine u Kini – grad koji je uspeo da u rekordnom roku suzbije virus. Isto tako, u Beogradu je variola stala nakon uspešne vakcinacije“, kaže naš sagovornik.
Najmasovnija državnička sahrana
Josip Broz Tito preminuo je u 15.05 časova, 4. maja 1980. godine, u bolnici u Sloveniji. Po sopstvenoj želi sahranjen je u Zimskoj bašti svoje rezidencije na Dedinju, koja je nakon toga nazvana Kuća cveća.
Sahrani, koja je održana 8. maja, prisustvovalo je 209 delegacija iz 128 zemalja sveta, što je čini najmasovnijom sahranom jednog državnika u istoriji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
