Kako u današnje vreme, kada biti novinar u izvornom značenju te profesije povlači za sobom rizik i kad gotovo svako sebi može da dozvoli da novinare ocenjuje kao lažove, dokazati da je novinarstvo časno i preteško zanimanje?
Kako, kad i sami novinari, u velikom broju, doprinose takvim ružnim ocenama, prodajući svoje pozvanje za efemerne lagodnosti, zaboravljajući da ispod svakog neproverenog, netačnog, zlonamernog teksta ostaje njihovo, zauvek neizbrisivo, ime.
Retki su oni koji su svoje zanimanje ispunili časnim radom, stekli veliki broj prijatelja, zaslužili nepodeljeno poštovanje kolega i uz sva priznanja dobili ono koje je svakom novinaru najvažnije, poverenje čitalaca. Jedan od njih je Dragutin P. Gregorić, koji je upravo objavio knjigu “Novinarstvo kao sudbina” (“Interpres”, Beograd). Reč je o trećem dopunjenom izdanju čija su prethodna dva, prvobitno pod naslovom “Lekari i novinari”, iscrpljena. Primerci tih tiraža su što pokupovani što poklanjani širom sveta, jer je Gregorićeva karijera obeležena intervjuima, razgovorima i reportažama o najpoznatijim ljudima koji su u svojim profesijama postigli blistave rezultate van granica svojih zemalja. Svaki od tih tekstova o univerzitetskim profesorima, akademicima, naučnicima i umetnicima primer je novinarskog umeća. Gregorić je u novinarstvo ušao 1966, radio je u “Beogradskoj nedelji”, “Ekspres Politici”, “Ilustrovanoj Politici” i “Vivi”. Jedno je vreme proveo na TV “Politika”, a sada neumorno radi emisiju “Puls života” na “SOS kanalu”.
U knjigu “Novinarstvo kao sudbina” stalo je pedeset godina Gregorićevog bavljenja novinarstvom. Jedan njen deo posvećen je ulasku u ovu profesiju i kolegama sa kojima je radio i delio, kako kaže, sumornu istinu da „novinari jedini pod kapom nebeskom imaju dvadesetčetvorosatno radno vreme, bez vikenda, godišnjih odmora, slobodnih dana i “crvenih slova”“, i da je novinarstvo po smrtnosti treća profesija od svih na svetu – posle probnih pilota i ronilaca. Potom slede, na više od 500 stranica, intervjui sa najpoznatijim doktorima kod nas i u svetu, jer je najveći deo svoje karijere Gregorić proveo pišući o medicini. Teško je izdvojiti neko ime ali ćemo, ipak, navesti neka: dr Vasa Antunović, dr Kristijan Bernard, dr Nemanja Damjanov, dr Zorana Vasiljević, dr Borislav Vujadinović, dr Svetlana Vujović, dr Ervin Ginzberg, dr Majkl Debejki, dr Alen Karpantije, dr Denton Kuli, dr Jovan Mićić, dr Borislav Najdanović, dr Isidor Papo, dr Ivo Popović Đani, dr Ninoslav Radovanović… Čitaocu se učini da nema kraja ovim odličnim intervjuima, a onda odjednom shvati da je knjigu pročitao u jednom dahu.
“Novinarstvo kao sudbina”, čiju naslovnu stranu krasi sjajna ilustracija Vladimira Veličkovića, govori o visokom profesionalizmu Dragutina P. Gregorića, koji i danas neumorno stvara. I svedoči o velikoj posvećenosti jednoj profesiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
