Potočari: "Mesto gde su mrtvi vratili žive"

On je poručio da će njihova osveta za zločin biti pravda, opstanak i smeh dece koja će se rađati, odrasti i živeti u tom mestu.

Duraković je poručio da se danas porodice sećaju žrtava najkrvavijeg datuma i najmračnijeg dana u istoriji 20 veka.

Teško je živeti u srcu tame, u mestu koja je poslednja tačka genocida, stanovati u mestu bola, rekao je Duraković. On je podsetio da je prošle godine, na obeležavanju 20. godišnjice zločina, „ceo svet gledao u nas, došao je u našu avliju dotakao nišane“.

Sada smo opet svoji, sami sa sobom da u tišini razmislimo o svemu što nas je zadesilo od 1992. godine. Tragamo za posmrtnim ostacima još oko 1.000 žrtava i pozivam i molim one koji znaju da otkriju gde su masovne grobnice, rekao je Duraković.

Presude sudova za idejne tvorce i rukovodioce podsećajaju da civilazcija neće i ne može da pređe preko genocida. Presuda Radovanu Karadžiću je poslednja u nizu koja priča priču o zastrašujućoj skali monstruoznih zločina, rekao je on.

Ponavljajući da je ovo mesto gde su mrtvi vratili žive, Duraković je istakao da Bošnjaci od zemlje pradedova neće pobeći.

Zločine pamtimo, pravdu tražimo, a od Srebrenice nećemo odustati, poručio je Duraković.
Predsednik Haškog tribunala Karmel Agius poručio je da je porodicama bol zbog gubitka neizreciv, a tuga neizmerna.

Imate divljenje svih nas za vašu ulogu i istrajnost da se obezbedi da se stravični događaji iz jula 1995. godine nikada ne zaborave. To je podsetnik na okrutnost i varvarstvo, rekao je Agius. On je dodao da je proteklih godina u BIH došlo do napretka zahvaljući radu posvećenih pojedinaca koji žele da zemlja krene napred, iako pamte strahote prošlosti.

Temeljni osnov pomirenja je pravda i Haški tribunal tu ima važnu ulogu, rekao je Agius, dodavši da pravda sama nije dovoljna, već su važni procesi zbližavanja.

Sve tri nacionalnosti ove zemlje priznaju prošlost, zajednički tuguju i gledaju ka budućnosti, uz preuzimanje odgovosnosti da se ono što se ovde dogodilo pre 21 godinu ne ponovi, naglasio je Agius.

Ministar inostranih poslova Turske Mevlut Čavušoglu ocenio je da je pre 21. godinu čovečanstvo doživelo udar u Srebrenici.

Na ovom prostoru osećamo duboku bol koju su naša bosnaska braća doživela tokom genocida u Srebrenici. Mi ne zaboravljamo Srebrenicu, a najoštrije osuđujemo one koji su ubijali nevine, poručio je Čavušoglu.

Ako Bosna nije mirna, ni Turska nije mirna. Stabilnost Bosne je bitna za stabilnost Balkana, a stabilan Balkan je važan za Evropu i svet, naglasio je turski diplomata.

Čavušoglu je najavio da će se njegova zemlja usresrediti na ekonomski napredak Balkana i učiniće sve što je potrebno da se region i BIH nađu na putu stabilnosti, mira i prosperiteta.

Želimo da se Srebrenica spominje kao mesto gde će ljudsko dostojanstvo zablistati kao srebro, rekao je Čavošoglu, koji je u ime predsednika i premijera Turske preneo izraze saučešća porodicama žrtava.

Predsedavajući Predsedništva BIH Bakir Izetbegović rekao je da mu je teško na ovom mestu bola i patnje da izrazi ono što oseća i da pronađe reči za majke, supruge i decu onih koji su pokopani u Potočarima.

Da li smo na putu ostvarenja pravde? Bez pravde nema pomirenja, nema uslova za praštanje, a duše će se smiriti kada se pravda ostvari, istakao je Izetbegović.

Kad uklonimo i najmanju sumnju ko je bio na pravoj, a ko na pogrešnoj strani, rešićemo se opterećujuće prošlosti i ispuniti dug prema svima ubijenima, dodao je on.
Mi smo naučili bolnu lekciju i zato upozoravamo da ono što je poziv za uništenje drugih završava vlastitim uništenjem, kazao je Izetbegović.

Prema njegovim rečima, politike koje su dovele do Vukovara i Srebrenice moraju biti napuštene i zaustavljene.

Sećamo se strahota prošlosti, ali se zavetujemo da nas prošlost neće paralisati, poručio je Izetbegović.Niko se nije rodio sa mržnjom prema drugom, već se ljudi, nažalost, uče da mrze, rekao je Izetbegović i poručio da oni koji negiraju genocid treba da se pomire sa mrljom u svojoj prošlosti.

Prihvatanje i priznavanje istine je korak ka istinskom pomirenju, bez obzira koliko je ona neprijatna, ali je istina jedino što će biti upamćeno, kazao je Izetbegović.
Budućnost možemo menjati. Ovoj zemlji i novoj generaciji dugujemo odgovornost i mir. Onima koji ovde leže dužni smo da čuvano istinu i branimo sećanje, zaključio je Izetbegović.
Nermina Muminović, koja se obratila u ime žrtava, rekla je da je 1995. godine imala 13 godina i da „nije znala šta znači mržnja i koliki zločinci mogu biti ljudi koji žive sa nama, sa kojima delimo hleb“.

Ja sam se vratila u Srebrenicu posle 11 godina. Moj babo nikada nije došao. Ubili su ga. NJega i još 8.000 srebreničkih očeva, prijatelja, muškaraca i dečaka u ime Republike Srpske i onih koji veličaju njihova zlodela, rekla je Muminović.

POLITIKA DOPRINELA ZLU

Predsednica udruženja „Majke enklava Srebrenica – Žepa“ Kada Hotić izjavila je danas za N1 da na obeležavanju godišnjice genocida nisu dobrodošli negatori genocida, napominjući da one nisu tražile da ne dođu ljudi, „nego da dođu oni sa iskrenim namerama“.

Svi koji javno ističu da nije bio genocid, nisu dobro došli. Ako imaju svoje mišljenje, nisu dobro došli. Istoriju pišemo belim nišanima. Gde ih ima još ovoliko, upitala je Hotić.
Ona ukazuje da se i 21. godinu posle genocida sporo otkrivaju gorbnice, a oni koji su kreirali zlo – kriju ga i danas.

Da se osećaju krivim, grobnice bi se otkrile za dve godine, smatra Hotić.
Ona je komentarisala i prošlogodišnji napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića i njegov nedolazak ove godine.

Mi se nismo promenili. To je do premijera Vučića. Kada je hteo da dođe, pružili smo mu ruku. Ponadali smo se da je preokrenuo politiku za budućnost naroda na ovim prostorima. Posle incidenta, koji je namerno pripremljen da nam uzme dženazu, ostalo je nejasno ko je počinilac, rekla je Hotić.

Politika je doprinela zlu. Mislim da bi svaka bolest mogla da se leči kada se uspostavi dijagnoza. Politika treba da prihvati odgovornost, da ne zavlači narod u jeste-nije priče, istakla je Hotić.
Znaju se zločinci, neka idu pred lice pravde. Pokajanje bi bilo dobro, oprost od preživelih žrtava. Potrebna je zdrava politika. Bez istine i pravde nema suživota. Treba građanstvo da ozdravi i oživi, zaključila je Hotić.

 Jovanović: Srbi nose hipoteku saučesništva

Predsednik Liberalno-demokratske partije, Čedomir Jovanović, rekao je da je dolazak u Srebrenicu njegova ljudska obaveza i politička dužnost. Dodao je da srpski narod nosi teret hipoteke saučesništva u Srebrenici i da taj teret možemo samo sami da skinemo.
„Sam dolazak ovde je moja ljudska obaveza i politička dužnost – pogotovo u situaciji gde se politika prema ovome odnosi neodgovorno. Ne samo prema žrtvama, nego prema Bošnjacima i prema svima“, rekao je Jovanović za N1 u Potočarima.
Rekao je da mu je žao zbog incidenta koji se desio prošle godine, kada je napadnut premijer Srbije Aleksandar Vučić.
„Hteo sam da to bude prekratnica. Negacija presuda Tribunala u Hagu nas ne vodi nigde. Presude same po sebi nisu dovoljne, potreban je stav – a dok ga ne bude srpski narod će nositi hipoteku“, rekao je Jovanović.

NAPAD POČEO 6. JULA

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom VRS pod komandom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon UN bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Mladić je tada televiziji sa Pala izjavio da se nalazi u „srpskoj Srebrenici“, da grad „predaje srpskom narodu“ i da je „došlo vreme za osvetu Turcima“ na tom prostoru.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana. Broj žrtava i danas tačka sporenja dve strane.

U izveštaju holandskih stručnjaka, objavljenom 10. aprila 2002. i u kome se navode rezultati istraživanja okolnosti pada Srebrenice tokom rata u BiH, ocenjeno je da holandska vlada i UN snose deo odgovornosti za masakr Muslimana 1995. godine. Nakon toga holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke.

U novembru 2004. vlada RS uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio „zločin velikog obima“. U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju „zaštićenu zonu“ u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.

OPTUŽENI ZA ZLOČIN

Za zločin u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen u julu 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, posle 16 godina skrivanja. Hag je u martu 2016. izrekao prvostepenu presudu Radovanu Karadžiću za zločine u BiH od 40 godina zatvora, u kojoj je ocenjeno da je odgovoran za genocid u Srebrenici i opsadu Sarajeva. Mladiću suđenje i dalje traje, a očekuje se da će mu presuda biti izrečena u novembru. U decembru 2012. Haški tribunal je osudio generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića i ratnog šefa obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, na doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice.

Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 28. februara 2013. bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića optužbi za pomaganje i podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95. i nad Hrvatima u Hrvatskoj. Perišić je u prvostepeno bio osuđen na 27 godina zatvora. Tri meseca kasnije isto veće Haškog tribuna je oslobodilo i bivšeg načelnika službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića krivice za zločine nad nesrbima tokom rata u Hrvatskoj i BiH.

Haški tribunal je u junu 2010. osudio bivše oficire VRS Vujadina Popovića i LJubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora za zločin genocida. Istovremeno su osuđena i ostala petorica oficira vojske i policije RS – Drago Nikolić na 35 godina zatvora, Ljubomir Borovčanin na 17, Vinko Pandurević na 13, Radivoje Miletić na 19 i Milan Gvero na pet godina zatvora. Za zločin u Srebrenici prvi je osuđen 1998. na pet godina zatvora Dražen Erdemović, pripadnik diverzantskog odreda VRS, koji je bio pod komandom Mladićevog Glavnog štaba. On je priznao da je učestvovao u masovnoj egzekuciji Muslimana iz Srebrenice 16. jula 1995. na poljoprivrednom dobru Branjevo kod Pilice. Prema njegovoj proceni, toga dana na tom mestu ubijeno je oko 1.200 muškaraca i dečaka.

General VRS Radislav Krstić osuđen je 2001. na 46 godina zatvora za genocid u Srebrenici, a četiri godine kasnije kazna mu je smanjena na 35 godina zatvora za pomaganje i podržavanje genocida.

Bila je to prva presuda Haškog tribunala za genocid. General Krstić je u vreme zločina bio zamenik, a potom i komandant Drinskog korpusa VRS. Sudije su ocenile da je dokazano da je general Krstić preuzeo komandu korpusa 13. jula 1995. i da su jedinice Drinskog korpusa i jednice Glavnog štaba VRS, od 13. do 19. jula 1995, ubile između 7.500 i 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Krstić je tokom suđenja imenovao Ratka Mladića i još petoricu oficira kao odgovorne za masakr Muslimana u Srebrenici. Za zločine u Srebrenici Tribunal u Hagu osudio je i bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17 i Dragana Jokića na devet godina zatvora.

MEMORIJALNI CENTAR U POTOČARIMA – VIŠE OD 6.000 ŽRTAVA

U znak sećanja na ubijene Bošnjake, u Potočarima kod Srebrenice izgrađen je Memorijalni centar, koji je zvanično otvorio bivši predsednik SAD Bil Klinton 20. septembra 2003. godine. Na groblju u sklopu Memorijalnog centra, sahranjuju se posmrtni ostaci identifikovanih žrtava. Iz masovnih grobnica do sada je identifikovano i pokopano 6.241 žrtva. Pronađene su na više od 150 različitih lokaliteta na području Podrinja, od toga 74 masovne grobnice. Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja zapadnog balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS. Odlukom tog parlamenta 11. jul je ove godine proglašen za dan žalosti na celoj teritoriji BiH. Uoči obeležavanja 15. godišnjica masakra u Srebrenici Skupština RS odbila je da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje taj zločin.

U aprilu 2013, Holandsko ministarstvo odbrane saopštilo je da će holandska država isplatiti po 20.000 evra odštete rođacima trojice Muslimana, koje su holandski oficiri izbacili iz svog logora, a koji su potom ubijeni 1995. u Srebrenici. Tom presudom po prvi put je neka država proglašena odgovornom za delovanje svojih vojnika koji rade pod okroljem mandata UN.