Potpisi sklonjeni dok vlast čeka da oživi priču o kopanju litijuma: Šta se godinu dana kasnije dešava sa narodnom inicijativom? 1foto: Stefana Savić

Narodna inicijativa koja traži trajnu zabranu iskopavanja bora i litijuma još jedan je pokazatelj da su u Srbiji zakoni jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo. Tačno godinu dana od podnošenja inicijative, podržane potpisima više od 38 hiljada građana, predlog nije došao do nadležnog skupštinskog odbora i predsednika skupštine.

Na ovaj način prekršen je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, ali još važnije i Ustav Srbije koji u svom drugom članu kaže da suverenost Republike potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. U Ustavu se, doduše, nigde ne spominje pisarnica, koja je navodno zaturila potpise građana.

Savo Manojlović, direktor kampanje Kreni-promeni jedan je od onih koji je učestvovao u prikupljanju potpisa građana i podnošenju inicijative. On ni na trenutak nije poverovao da su potpisi zaista bili zagubljeni, dodajući da je po sredi klasičan državni udar od predstavnika vlasti i kršenje načela suverenosti.

– Čak ni političari na vlasti nisu toliko nesposobni da izgube 38 hiljada potpisa. Kako nikada ne zagube potpise za izborne liste koje im omogućavaju da zasednu na funkcije i primaju pare od naroda? A pošto tvrde da ne znaju gde se potpisi nalaze, ja ću da im kažem. Nalaze se u Republičkoj izbornoj komisiji, navodi Manojlović.

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je usvojen pre godinu i po dana, ne predviđa mogućnost da se potpisi zagube. Ono što predviđa je poprilično jasno – nadležni odbor skupštine u obavezi je da u roku od 30 dana od podnošenja narodne inicijative proveri da li su potpisi prikupljeni u zakonitoj proceduri i o tome obavesti predsednika parlamenta. Predsednik od tog trenutka ima nedelju dana da obavesti podnosioce, čime je narodna inicijativa i formalno pokrenuta. Narodna skupština zatim mora na prvoj narednoj sednici, a najkasnije za šest meseci, da raspravlja o predlogu koji se nalazi u narodnoj inicijatvi.

Potpisi sklonjeni dok vlast čeka da oživi priču o kopanju litijuma: Šta se godinu dana kasnije dešava sa narodnom inicijativom? 2
Foto: FoNet/ Ana Paunković

Ipak, iako predstavnici vladajuće koalcije imaju komotnu većinu u skupštini, te bi mogli lako da odbace inicijativu, a sve u skladu sa zakonom, oni to nisu želeli da urade. Savo Manojlović ima objašnjenje.

– Kada pred vlast izađete sa konkretnim predlozima i rešenjima, oni time ne žele uopšte da se bave. Ono što oni žele to je da se svađaju sa neistomišljenicima. Da su postupali po zakonu, morali bi o temi koju inicijativa pokreće da razgovaraju na nekom nivou stručnosti. Oni izbegavaju jezik argumenata i rešenja. Mnogo više im odgovara da se raspravljaju i vređaju protivnike i to najčešće kada protivnici nisu prisutni, ističe Manojlović.

Potpise za inicijativu, paralelno sa pokretom Kreni – promeni, prikupljali su i predstavnici Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS). Oni su planirali da danas, na godišnjicu podnošenja inicijative, održe protest ispred Narodne skupštine. Ipak, od protesta su, u svetlu novonastalih okolnosti, odustali. Umesto toga će se pridružiti sutrašnjim protestima protiv nasilja.

Ljiljana Bralović, predsednica SEOS-a, jednom rečju objašnjava sve što se događalo sa njihovom narodnom inicijativom.

– Bezobrazluk! Pogazili su zakon koji su sami propisali. Da je ovo pravna država Vlada bi odmah pala nakon zakonom predviđenog roka za postupanje skupštine, ističe Bralović.

Prethodnih meseci bilo je više pokušaja da se skupština pravnim putem privoli da poštuje zakon. Manojlović je u novembru prošle godine podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu, a nedavno i urgenciju. Kako kaže, Ustavni sud nije uradio ništa tim povodom.

Pravni tim Zeleno-levog fronta (ZLF) je u martu ove godine podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu zbog nestanka potpisa. Prijava je podneta protiv bivšeg i sadašnjeg predsednika skupštine Ivice Dačića i Vladimira Orlića, bivšeg i sadašnjeg generalnog sekretara Veljka Odalovića i Srđana Smiljanića, kao i protiv predsednice skupštinskog Odbora za ustavna pitanja Jelene Žarić Kovačević.

Kako ističe Jelena Jerinić iz pravnog tima ZLF-a prijava je podneta zbog sumnje da su počinili krivično delo Sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja. Pošto je podneta protiv službenih lica, zakon propisuje zatovorsku kaznu u trajanju od tri meseca do tri godine.

– Od momenta podnošenja prijave, nikakvu povratnu informaciju nismo dobili iz tužilaštva. Doduše, i za prethodne prijave koje smo podnosili ili nikada nismo dobili informaciju, ili smo je dobijali u proseku osam meseci nakon podnošenja, kaže Jerinić.

Narodna incijativa došla je na talasu velikih ekoloških protesta koji su doveli do toga da predsednica Vlade Ana Brnabić kaže da vlast odustaje od projekta Jadar. U dolini ove reke u zapadnoj Srbiji bilo je planirano da multinacionalna rudarska kompanija Rio Tinto otvori rudnik litijuma.

Ipak, nakon što su završeni predsednički i parlamentarni izbori, predstavnici vlasti su okrenuli ploču, sve otvorenije žaleći zbog te odluke. Prednjačio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da se „jede“ zbog te odluke, išavši tako daleko da je sebe proglasio „najglupljim predsednikom na svetu“.

Za sve to vreme, Rio Tinto uopšte nije napuštao lokaciju na kojoj je planiran rudnik, a ekološki aktivisti su upozoravali da oni i dalje sprovode planirane aktivnosti.

Sve priče o odustajanju od projekta Jadar za Ljiljanu Bralović su bile obična varka.

– To je bio taktički potez. Projekat je samo na papiru zaustavljen. Rio Tinto radi koliko god je u mogućnosti, a nije baš mnogo jer naši ljudi tamo stražare danonoćno i vode računa da ne počnu ono što im je u planu. Nismo zatečeni, znali da

Potpisi sklonjeni dok vlast čeka da oživi priču o kopanju litijuma: Šta se godinu dana kasnije dešava sa narodnom inicijativom? 3
foto FoNet Zoran Mrđa

će do toga da dođe. Vučić je pod pritiskom, obećao je realizaciju ovog projekta, kaže Bralović.

Ono što predstoji, dodaje ona, je igra na dugi rok.

– Oni će da čekaju, nikada neće odustati. Ali, nećemo ni mi. Ja sam sigurna da im u neko dogledno vreme sigurno neće proći kopanje litijuma, kaže Bralović.

Slično razmišlja i Savo Manojlović.

– Ne znam da li će narodna inicijativa biti usvojena, ali sam prilično sigiran da protivpravnog i ekološki štetnog iskopavanja litijuma i bora neće biti. Ako su protesti nešto pokazali, to je da, bez obzira što su političke stranke okupirale institucije, predstavnici vlasti ipak nisu u stanju da nametnu svoju volju u svakoj situaciji. Građani na ulicama su poslednja linija odbrane ustavnog poretka, zaključuje Manojlović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari