Potpisnici zahteva za promenu uređivačke politike: RTS gori nego devedesetih

Stoga smo uputili zahtev tražeći da RTS krene sa potpunim, istinitim, objektivnim i profesionalnim izveštavanjem građana o svim aktuelnim temama i dilemama – kaže za Danas naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović, inicijator zahteva za promenu uređivačke politike javnog servisa.

Do sada ga je potpisalo više od 140 članova akademske zajednice i on će danas biti predat Upravnom odboru, direktoru i urednicima RTS-a.

Naš sagovornik ističe da zahtev nema za cilj da zastupa interese bilo koje političke stranke, već interese našeg društva da zna istinu i da bude potpuno obavešteno.

– Profesionalno i objektivno informisanje bi trebalo da podržavaju sve političke stranke, pa ih pozivam da se javno izjasne o našem zahtevu – da li ga podržavaju ili ne. Pozivam i sve organizacije, a pre svega udruženja novinara, da se i ona izjasne – kaže Prvanović.

On dodaje da ukoliko neko od pozvanih ne podrži zahtev, ili izbegava da se izjasni, „postaće jasno čije partikularne interese RTS svojim obmanjivanjima građana zastupa“.

– Naravno, pozivam i zaposlene u RTS-u da kažu i na delu pokažu šta misle – ističe Prvanović. On, kao i potpisnici zahteva, traže od RTS-a da pod hitno obezbedi objektivno izveštavanje o svim aktuelnim i akutnim problemima u političkoj i društvenoj sferi.

„Tražimo da se u udarnim terminima i u svim informativnim emisijama na objektivan način razmatraju sve afere – od afera Krušik, Jovanjica, Beograda na vodi, rušenja u Savamali, rampe u Doljevcima, tetke iz Kanade, plagiranih i falsifikovanih diploma i doktorata i ekološke katastrofe, pa do afera „Đilasovih miliona“ i odnosa Boška Obradovića prema LJotićevoj ideologiji, ali i sve druge postojeće i buduće afere koje se pre svega vezuju za stranke na vlasti, ali i za one u opoziciji“, navodi se u tekstu zahteva.

Potpisnici takođe traže da se na javnom servisu obezbedi mogućnost ravnopravnog nastupa svih relevantnih strana i aktera, koji bi mogli nesmetano i bez cenzure da iznesu svoje argumente i mišljenja, kao i to da se na uvid građanima daju detaljni prikazi dokumenata koji potkrepljuju njihove stavove.

Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i jedan od potpisnika, kaže za Danas da bi RTS trebalo da bude primer objektivnog i nepristrasnog izveštavanja i drugim TV kućama, ali da on to nije.

Takođe, naglašava, sem o ključnim događajima i aferama, javni servis ne izveštava ni o socijalnim temama koje su bitne za sve građane Srbije.

– Ljudi i organizacije koje se bave socijalnim temama i problemima su iz programa RTS-a isključeni čak i u većoj meri nego što su to političke organizacije. Svi koji su u okviru civilnog društva – udruženja novinara, profesionalna udruženja, predstavnici penzionera, poljoprivrednika, sindika… Kada ste ih videli u nekoj od emisija – pita Stojiljković. On dodaje da su visina zarade, penzije, dostojanstven rad… teme koje interesuju građane, a koje javni servis ne obrađuje.

– Kao predsednik jednog reprezentativnog sindikata (UGS Nezavisnost), koji učestvuje u socijalnom dijalogu, pojavljujem se veoma retko, i to kao slika bez tona. Nikada u nekom sučeljavanju sa drugim stranama a kamoli za izražavanje nekog mišljenja. Kada su u pitanju štrajkovi, nikada ne možete čuti reč štrajkača o tome zbog čega je nezadovoljan – naglašava Stojiljković.

Ivan Kljajić, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, takođe jedan od potpisnika, kaže za Danas da se dobro seća vremena Komrakova, Čukića i ostalih, „kada je RTS bio sredstvo dezinformisanja, propagande i laži“ a danas je, dodaje RTS isto to „pa i mnogo gore“.

– Onda smo imali ratove, bedu, hiperinflaciju. Danas nemamo užase ratnih strahota. Te užase je zamenio propagandni rat koji u osnovnom kodu ima neverovatan primitivizam kojim se ubija zdrav razum čitavog naroda zarad ostanka na vlasti jedne male grupe ljudi, jednog čoveka kome je Srbija postala eksperiment u kome RTS igra odlučujuću ulogu jer se godinama ne čuje, ne samo reč opozicije, već reč zdravog razuma – naglašava Kljajić.

Galjina Ognjanov, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da se boji da naši građani, pa ni pojedini urednici i novinari RTS-a nisu zaista svesni važnosti javnog servisa za razvoj srpskog društva.

– Međutim, treba naglasiti i to da je ovde reč o pružaocu medijskih usluga čiji sadržaj smo kao građani svi u obavezi da plaćamo. Stoga, kada gledamo iz tržišnog ugla, treba da znamo da je upravo po osnovu naplate usluge informisanja građana, RTS dužan da poštuje potrebe za informativnim i edukativnim programa svih onih od kojih naplaćuje te usluge. Pošto u sadašnjem programu RTS-a neka značajna pitanja ostaju nedovoljno pokrivena ili potpuno sakrivena od javnosti očigledno je da izveštavanje RTS-a nije u skladu sa interesima svih građana, te otuda i ovaj javni apel akademske zajednice – ukazuje Ognjanov.

Ona dodaje da ne može sa sigurnošću da kaže da li ima direktnog mešanja predstavnika političkih partija na vlasti u uređivačku politiku RTS-a, ali je očigledno da određeni uticaj postoji, barem na nivou suptilnog i to kroz sveopštu kampanju zastrašivanja javnosti i novinara u Srbiji.

– Čini mi se da se pretežno radi o autocenzuri, koja bi mogla da bude posledica lošeg ekonomskog položaja novinara i straha za ličnu egzistenciju. No, problem je u tome što, ukoliko je ovde zaista reč o autocenzuri, RTS, njegovi urednici i novinari, posebno oni koji sebe vide među najboljima u Srbiji, moraju da shvate da im autocenzura nanosi štetu na dugi rok. Gubljenjem interesovanja i poverenja građana za RTS, neminovno će doći do smanjenja gledanosti, a RTS umesto da se trudi da ostane najjači na medijskom tržištu u Srbiji, dovodi sebe u opasnost da bude u potpunosti marginalizovan – zaključuje Ognjanov.

Tekst zahteva akademske zajednice može se naći na sajtu Peticije i svi koji žele mogu da ga potpišu. List Danas na strani 8 objavljuje spisak novih potpisnika.

Vuletić: Svaka inicijativa dobrodošla

Predsednik Upravnog odbora RTS-a Vladimir Vuletić kaže za Danas da je svaka građanska inicijativa dobrodošla i vredna pažnje.

– UO je i do sada raspravljao o predstavkama grupa građana koje su raznim povodima stizale na našu adresu, ako su bile u okviru naših ovlašćenja – rekao je Vuletić, ne preciziravši da li će i o ovom zahtevu biti rasprave na UO. Direktor RTS-a Dragan Bujošević nije odgovarao na naše pozive.

Bogdanović: Retko gledam RTS

Marija Bogdanović, profesorka Filozofskog fakulteta, kaže da retko gleda RTS, osim nekih sportskih prenosa.

– Gledam N1, Nova S i povremeno Prvu. Ali mnogi u mojoj okolini gledaju isključivo RTS. Tradicija. Ne žele da se „opterećuju“ jer im je manje više ovako udobno – kaže naša sagovornica, jedna od potpisnica zahteva akademaca nezadovoljnih programom javnog servisa.