Potpredsednica Odbora za pravosuđe: Mi kao da ne živimo u istoj državi, sudija Majić je 51 put pomenut u Skupštini

Ona je kandidate na današnjem javnom slušanju Odbora za pravosuđe pozvala da se, u periodu do glasanja o plenumu, izjasne o konkretnim pitanjima koja se oslanjaju na sferu borbe protiv korupcije a postavila ih pismenim dopisnom organizacija Transparentnost Srbija.

Jerinićeva je za troje kandidata za Visoki savet sudstva, Jelenu Vučinić, Žikicu Dronjka i Nikolu Bodorogu, postavila i konkretna pitanja.

Naime, insistirala je da odgovore o neprimerenom uticaju koji se dešava u Skupštini, tačnije dešavanjima u prethodnom sazivu Skupštine u kojoj se spominjao prevashodno sudija Majić, ali i još neki nosioci pravosudne funkcije.

„Pomenuti su, i to uvek u negativnom kontekstu u toku 51 govora poslanika sadašnje vladajuće većine, a to se nastavilo i u ovom sazivu. Neki od tih poslanika su bez dobrog obrazloženja, predlagali da se neki kandidati za sudije ne izaberu u plenum, o čemu ste već ovde govorili. Ta izlaganja obično počinju sa. ‘Šta reći o sudiji Majiću…’, ili ‘predlažem da se sudije nikako ne ugledaju na njega’, citirala je Jerinićeva i navela da je interesuje komentar kandidata jer će to biti poslanici koji će njih birati u Visoki savet sudstva.

Podsetila je i na slučajeve razrešavanja sudija od 1999. godine, kada su razrešene i sudije Slobodan Vučetić, Zoran Ivošević i Božo Prelević, potom i sudija Đuro Pilipović. Ona je pitala i o vrlo aktuelnom slučaju, istupanjima Dragana J. Vučićevića.

„Glavni urednik Informera u svojim nastupima napada sudije, posebno one koji su donele presudu za krivično delo uvrede kojom je on osuđen na novčanu kaznu. Na ovakvo istupanje njega i još nekih medija reagovalo je Društvo sudija Srbije i to ne samo u ovoj situaciji, već je to moralo da čini i u septembru 2021. godine kada je ista osoba osuđena takođe na novčanu kaznu, zbog uvrede koju je uputio novinarki Žaklini Tatalović. Društvo sudija istaklo je da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu, i da sudske odluke ne mogu da budu predmet vansudske kontrole bilo kod tipa i da ih može preispitivati samo nadležan sud, u propisanom postupku. Zanima me vaš stav, smatrate li da u ovakvim situacijama ima mesta reagovanju Visokog saveta sudstva, posebno kada je reč o neprimerenom uticaju na rad sudije i meri sprečavanja neprimerenog uticaja na sudije „, navela je Jelena Jerinić.

Transparentnost Srbija: Uskraćeni smo da postavimo značajna pitanja

Usled toga što smo ostali uskraćeni za mogućnost da postavimo pojedina pitanja za koja verujemo da bi bila značajna za izbor budućih članova pravosudnih saveta, poslali smo dopis Odboru, kažu u organizaciji Transparentnost Srbije.

Između ostalog, reč je o pitanjima koja proizlaze iz nedovoljno razrađenih odredaba zakona koji uređuju rad ovih institucija. Na to smo ukazali na javnom slušanju koje je organizovano pre donošenja ovih zakona, kao i u predlozima za amandmane, objašnjava programski direktor Transparentbosti Srbije Nemanja Nenadić.

„Pitanja su sa razlogom odabrana jer postoje konkretni nedostaci u Zakonu o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, o čemu smo ukazali u amandmanima, i to su neke stvari koje će zavisti od članova tih Saveta u zavisnosti od toga kako budu postavljali stvari i kako budu radili, takvi će biti i efekti primene zakona. Ostvaljeno je, recimo previše toga da se reguliše aktima koje Saveti donose, kada je reč o transparentnosti rada. Zato smo postavili to pitanje. Kada je reč o odgovornosti i smeni članova Saveta, zakon je dao samo mogućnost da član predloži smenu drugog člana a ne i da to neko uradi spolja, zato je naše pitanje da li će ti kandidati, kada dobiju ovakve prijave, razmatrati argumente za smenu članova Saveta kada to inicira javnost“, objasnio je Nenadić.

Naveo je da je važno pitanje ispitivanje argumentovane sumnje na korupciju, u slučajevima kad je tužioci ne ispituju.

U Domu Narodne skupštine i dalje traje javno slušanje na kojem se predstavljaju kandidati koje je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Prema utvrđenom predlogu kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva danas se predstavljaju izabranih šest kandidata: Jelena Vučković iz Niša, Nikola Bodiroga iz Beograda, Marina Grbić iz Beograda, Rastko Brajković iz Beograda, Aleksandar Popović iz Beograda i Srđan Stefanović iz Beograda.

Za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva, koje bira parlament, danas se predstavlja sedam kandidata: Miroslav Đorđević iz Beograda, Predrag Ćetković iz Novog Sada, Vesna Luković iz Novog Pazara, Vladimir Simić iz Beograda, Nenad Tešić iz Novog Beograda, Jelena Glušica iz Beograda i Bojan Petrović iz Beograda.

Pitanja Transparetnosti Srbije

1.Da li ćete se, kao član Saveta, zalagati za to da Savet zatraži potrebna sredstva za rad sudova / javnih tužilaštava, čak i ako se Ministarstvo finansija ne složi sa tim predlogom i da li ćete tražiti da predstavnik Saveta dobije priliku da se obrati narodnim poslanicima kada se bude razmatrao budžet?
2. Da li se zalažete za to da Savet objavljuje informacije koje ima u obliku otvorenih podataka?
3. Budući da će javnost rada Saveta treba da se uredi Poslovnikom, koje su vaše ideje, kako bi Savet trebalo da obezbedi javnost svog rada, da li smatrate da bi u nekim slučajevima trebalo da ima zatvorene sednice i u kojim slučajevima mislite da bi to
moglo da bude opravdano?
4. Ako Savet dobije prijavu u kojoj se ukazuje na postojanje razloga za razrešenje nekog od Vaših kolega, članova Saveta, da li ćete predložiti da se razmatranje te prijave stavi na dnevni red sledeće sednice Saveta? Naime, prema zakonskim odredbama niko van Saveta nije ovlašćen da predloži razrešenje člana Saveta.

Samo za kandidate za VST:
5. Da li smatrate da je neprimeren uticaj na javno tužilaštvo javno postavljanje zahteva da nadležno tužilaštvo ispita svaku argumentovanu sumnju u korupciju koja je izneta u javnosti, ne čekajući da neko podnese krivičnu prijavu i da o tome obavesti javnost?