Potreban nam je savršeno efikasan proces masovne vakcinacije

Komentarišući za Danas mogućnost i opravdanost pravljenja vakcine prilagođene omikron soju, virusolog i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Ana Banko kaže: “nama ne treba savršeno efikasna vakcina, nama je potreban savršeno efikasan  proces masovne vakcinacije”.

– Kada bi farmaceutske kuće koje proizvode RNK vakcine danas počele da prave vakcinu koja bi bila prilagođena omikron varijanti, ta vakcina u Srbiji, ili nekim drugim delovima sveta, ne bi mogla da bude dostupna pre leta. Do tada mi bismo već mogli da imamo neki novi soj, koji bi zamenio omikron, zbog čega se postavlja pitanje opravdanosti pravljenja novih vakcina ako su postojeće zadržale zadovoljavajuću efikasnost. Vakcine protiv gripa imaju efikasnost oko 50 odsto i niko ih ne dovodi u pitanje zbog toga –  nerazumevanje efikasnosti same vakcine odnosno efikasnosti procesa masovne vakcinacije dovelo je stanovništvo u zabludu da vakcine jedino imaju smisla ako štite devedeset i više odsto od zaražavanja – objašnjava sagovornica Danasa.

Nerazumevanje koje pominje sagovornica Danasa odnosi se između ostalog na odbijanje ljudi da se vakcinišu pod izgovorom zašto bih primio vakcinu kada se i vakcinisani razboljevaju. Tako opstaje jedna velika grupa onih koji nisu primili vakcinu a među kojima virus može nesmetano da se širi, pravi nove mutacije, koje potom zauzvrat umanjuju efikasnost vakcina. Na taj način osobe koje se nisu vakcinisale same održavaju i uvećavaju argument protiv vakcina.

Dr Ana Banko se zato vraća korak unazad i ispred novih vakcina prilagođenih različitim sojevima u prvi plan stavlja sam proces vakcinacije.

-Kada kažem da nam je potreban savršen proces vakcinacije, to znači da je potrebno da se mnogo veći broj osoba nego što je trenutno slučaj vakciniše u što kraćem vremenu, jer je to jedini način da se spreči nastanak novih mutacija. Mutacije nastaju tokom reprodukcije virusa, a virus se reprodukuje u čovekovom organizmu. Naša je sreća u tome što ovaj novi korona virus nije varijabilan koliko neki drugi virusi. Primera radi, virus gripa je mnogo skloniji promenama. Međutim u vreme pandemije kada je zaražen ovoliki broj osoba, statistički su mnogo veće šanse da dođe do promene u virusu. Te promene bi bile znatno učestalije da je ovaj virus sam po sebi varijabilniji – navodi dr Banko.

Ona ističe i da “budućnost nije u prilagođavanju postojećih vakcina novim sojevima koji se pojavljuju već u pravljenju takozvane pankorona virus vakcine, univerzalne vakcine, odnosno vakcine koja bi štitila od svih mogućih sojeva novog korona virusa”.

– Da bi se takva vakcina napravila potrebno je „uhvatiti“ proteinski deo virusa koji se ne menja odnosno koji je manje podložan mutacijama. Koliko je to teško, najbolje oslikava činjenica da je to razlog zbog koga do danas nije napravljena vakcina protiv HIV-a – ističe dr Banko.

Vakcine koje se sada koriste pravljene su na osnovu prvog soja virusa nastalog na početku pandemije u Vuhanu. Njihova efikasnost u kliničkim studijama bila je  impresivna i kretala se preko 90 odsto. Sa dolaskom novih sojeva, što se posebno videlo sa delta varijantom, efikasnost je opadala, međutim istraživači su isticali da vakcine i dalje pružaju jako dobru zaštitu od hospitalizacije i smrtnih ishoda, što je od početka bio i cilj.

Sadašnje prve procene, zasnovane na iskustvu sa omikron varijantom iz Južnoafričke Republike i Velike Britanije, pokazuju da je efikasnost vakcina u sprečavanju zaražavanja opala ispod 40 odsto. Na drugoj strani još uvek nema dovoljno informacija koje bi pokazale kolika je efikasnost postojećih cepiva u sprečavanju težeg obolevanja i smrtnih ishoda. U laboratorijama je takođe pokazana smanjena sposobnost antitela da zaustave omikron varijantu virusa da uđe u ćeliju, ali naučnici takođe upozoravju da antitela predstavljau samo jedan vid zaštite i da se ne sme zaboraviti na ćelijski imunitet.

Dato je dovoljno vakcina da se sagleda bezbednost

Dr Ana Banko podseća da je još jedan od čestih argumenata protiv vakcinacije taj da nije prošlo dovoljno vremena da bi se uočila potencijalna neželjena dejstva vakcina. “Međutim, nikada ranije u istoriji, tokom primene neke vakcine ili leka, nismo imali situaciju da toliki broj ljudi za oko godinu dana bude vakcinisan. To je omogućilo da se uvide i potencijalna neželjena dejstva sa najmanjom učestalošću za kratak vremenski period, a omogućilo je i da ne moramo da čekamo da bismo videli kako promena virusa utiče na efikasnost vakcina odnosno trajanje imuniteta“, objašnjava dr Banko.